U 2019. najveća zarada od izvoza kukuruza, pšenice i soje - Nizak vodostaj Dunava i sneg odlažu inoplasman

Početak godine je prilika da se sumiraju poslovni rezultati iz prethodne i nagoveste očekivanja u tekućoj godini. Kako prenosi list Dnevnik, u žetvi 2018. prinos pšenice iznosio je 3,3 miliona tona, dok je kukuruz obran sa površine od 900.000 hektara i njegov prinos je bio 7,2 miliona tona.

Ostvareni prosečni prinos suncokreta, koji je posejan na do sada ne zabeleženih 250.000 ha, iznosio je 3,1 tonu po hektaru, dok smo sa zalihama iz 2017. godine soje smo imali oko 900.000 tona.

Od roda iz prošle godine smo nešto već i zaradili plasirajući ga na strana tržišta, pa direktor Poslovnog udruženja Žita Srbije Vukosav Saković ističe da smo prodali svih 120.000 tona uljane repice i zaradili 45 mil EUR. On naglašava da i prodaja soje za Rusiju ide odlično, a kada se vodostaj Dunava podigne, krenuće da se ostvaruju i ugovori o prodaji soje u Nemačku. Tome treba dodati da se tona soje sada kreće 320-340 EUR, a Saković očekuje da se od soje zaradi 100 mil EUR.

Direktor Žita Srbija kaže da još nije počeo izvoz našeg žita u Egipat, premda je bilo najavljeno da će se nakon 30 godina srpska pšenica naći na tržištu najvećeg svetskog kupca u decembru 2018. godine. Sada se prognozira da će put Egipta naša pšenica krenuti krajem januara, jer je egipatska delegacija odložila dolazak zbog snega.

Saković napominje da smo žita do sada prodali između 800.000 i 1.000.000 tona, ali je zbog niskog vodostaja Dunava trgovina bila zaustavljena, pa nam predstoji dalji plasman jer za domaće potrebe treba oko 1,5 miliona tona. Očekuje se da ćemo za višak pšenice, od oko 1,7 miliona tona, koji imamo za prodaju, zaraditi 290 mil EUR.

Međutim, najveća zarada se predviđa od kukuruza, i to 380 mil EUR. Srbija ima višak od oko 3 miliona tona, računajući i zalihe u prelaznom periodu. Veliki problem je nizak vodostaj Dunava koji kvari trgovanje, pa se očekuje da će s novom godinom poslovi u vezi s prodajom kukuruza krenuti nabolje.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u prošloj godini biti na nivou iz 2017. godine, kada je izvezeno robe u iznosu od 3,9 mlrd EUR. Prema njegovim rečima 2019. godina će biti bolja za plasman u inostranstvo, zato što Srbija ima mnogo robe za izvoz, primarne, ali i finalnih proizvoda.

On je uveren da naša zemlja ima potencijal da u kratkom roku dosegne izvoz hrane od 5 mlrd EUR, ali i da postoji prostor da se ta cifra dodatno uveća, dodavši da će ulaganje u poljoprivredu i prehrambenu industriju biti povećano nakon usvajanja izmena Zakona o ulaganju, koje dozvoljavaju sektorski pristup.