Bespilotne letelice zabava, ali i potencijalna opasnost - Veoma brzi dronovi mogu da se kupe i za 200 EUR

Bespilotne letelice, koje razvojem tehnologije postaju sve brže i sve manjih dimenzija, dobra su zabava za sve ljubitelje vazduhoplova, ali su neretko i opasne. Nepravilna upotreba, kao i letenje u nedozvoljenim, takozvanim "no-fly" zonama, mogu da ugroze bezbednost ljudi.

Kako bi se izbegle kritične situacije, neophodna je edukacija njihovih rukovalaca, istaknuto je na panelu "Dronovi i bezbednost na aerodromu" u okviru prve Konferencije o bezbednosti aerodroma (ASCE), koja je održana 19. i 20. decembra u hotelu Hilton u Beogradu.

Konferencija, u organizaciji Tango Six Events-a i pod pokroviteljstvom Aerodroma Nikola Tesla, okupila je predstavnike regionalnih aerodroma, proizvođače i kompanije iz oblasti bezbednosti aerodroma kako bi predstavili planove, proizvode i razvojne strategije.

Vladimir Mićić, direktor bezbednosti Aerodroma Nikola Tesla, kazao je da se mnoge neprijatne situacije događaju iz neznanja, jer neadekvatna i nelegalna upotreba bespilotnih letelica u javnosti nije dovoljno prepoznata kao bezbednosni problem.

S tim u vezi, Mićić je tokom panela istakao da se neretko i ne poznaju sve mogućnosti letelica kojima se upavlja, niti njihova ograničenja u dometu, kao i da je Aerodrom Nikola Tesla siguran i zaštićen što se tiče ovih letelica, ali i zainteresovan za dalje unapređenje sistema zaštite.

- Ne mora ta letelica da bude dron, niti da bude naoružana, ali ukoliko se nađe na liniji uzletanja ili poletanja vazduhoplova, kada su oni najranjiviji zvog malih visina i brzina, pilot aviona nema mogućnost ni vreme da reaguje, pa posledice mogu da budu katastrofalne. Najveći procenat nesreća u avio saobraćaju, više od 80%, upravo se dešava prilikom sletanja i poletanja, a ovakve sitacije svakako mogu da doprinesu tome.

Prema rečima Mićića, ono što bi trebalo uraditi kod zaštite od sistema bespilotnih letelica, jeste kombinovanje više sistema zaštite, kao i edukacija javnosti.

- Naš direktorat je doneo pravilnik u vezi sa bespilotnim letelicama, s tim što se polaže samo teorijski deo, bez mogućnosti praktične obuke i upoznavanja sa opasnostima o kojima mi sada pričamo. To bi bilo isto kao kada biste položili samo teorijski deo za vožnju automobila, a da nikada niste seli u njega. Ne postoji neko konačno rešenje, već je suština da se sistemi stalno unapređuju i rizici smanje. Aerodrom Nikola Tesla ima sistem zaštite i u planu je nadogradnja tog sistema. Svakako je naš interes da primenimo dodatne mere, pogotovo u detekciji. Letelice su sve brže i manje, vizuelni kontakt je gotovo nemoguće koristiti u odbrani od ovih sistema, a budući da smo u nadležnosti SMATSA-e, sistem mora da bude maksimalno ispitan – istakao je on.

Mićić je napomenuo i da su se pojavile nove mogućnosti upravljanja letelicama, kao i da sistemi zaštite pronalaze načine da prekinu komunikaciju sa upravljačem letilice ili spreče pojavu u zoni koja je zaštićena.

- Ono što je nezgodno su situacije u kojima su letelici zadata polazna i završna tačka i gde nema signala između letelice i operatera koji se može detektovati. Ukoliko koristite takvu letelicu na području gde se nalazi infrastruktura, poput aerodroma ili nuklearnih centrala, trebalo bi da postoje represivne kaznene mere, jer takve slučajeve bi možda trebalo tretirati kao teroristički akt - ističe Mićić.

U Srbiji trenutno postoji 400 mesta odobrenih za letenje. Međutim, zabrinjava podatak da je broj nelegalnih letova 10 puta veći od legalnih i registrovanih.

Za registrovanje bespilotnih letelica zadužen je Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Pre dobijanja registarske oznake dostavlja se polisa osiguranja.

Sima Marković, predsednik izvršnog odbora Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora kaže da klaster trenutno ima oko 70 registrovanih operatera, dok je registrovanih letelica nešto više od 250. Međutim, poslednjih godina se broj letelica povećava, te je sada u upotrebi 5.000.

Marković takođe ističe važnost edukacije, jer dosta rukovalaca registruje letelice, a da nema završenu obuku.

- Nacionalni klaster kao neprofitna organizacija je napravila kurikulum za obuku upravljanjem bespilotnim letelicama. Prošle nedelje bili smo u kontaktu sa Univerzitetom odbrane u Beogradu. Njihova pilotska akademija će sarađivati sa nama i tu ćemo školovati instruktore. Kompletan program sa teorijskom i praktičnom nastavom podnosimo Ministarstvu prosvete, koji će da sertfikuje program. Ko god sutra bude zainteresovan može na osnovu toga da otvori školu i počne rad.

Kako objašnjava za eKapiju, trenutno ima nekoliko obrazovnih ustanova koje su zainteresovane da uključe ovaj kurikulum u svoje programe.

- Tom obukom treba da se definiše kako će da izgleda poligon i koje su vežbe namenjene za praktično učenje. Isto kao za automobile - morate prvo da naučite da se parkirate, isparkirate, pa onda da obavljate složenije radnje – ističe Marković.

Inače, neke od bespilotnih letelica čiji su primeri mogli da se vide i na konferenciji mogu da dostignu brzinu i do 150 km na sat, a one veće čak do 250 km na sat.

Brze letelice se na internetu mogu nabaviti po ceni od svega 200 EUR, a šteta koju mogu napraviti može biti mnogo veća, istaknuto je na konferenciji.