Erste Grupa predviđa nastavak boljih ekonomskih trendova u Srbiji u 2019. - Očekivana inflacija 2,2%

Stručnjaci Erste Grupe predviđaju u svom najnovijem istraživanju o makroekonomskoj perspektivi Srbije da će se u 2019. godini stopa rasta BDP-a stabilizovati na nešto nižem nivou od 3,5% međugodišnje, nasuprot 4,3% međugodišnje koliko je prognozirano za 2018. godinu.

Očekuju nastavak snažnog pozitivnog doprinosa domaće tražnje, podstaknute ubrzanjem investicija i jačom privatnom i javnom potrošnjom, dok bi neto izvoz, zbog jačih pritisaka na uvoz (robe široke potrošnje i kapitalne robe), trebalo da ima suprotan efekat, uprkos očekivanom snažnom učinku izvoznog sektora.

- Što se monetarne politike tiče, očekujemo da će referentna kamatna stopa ostati nepromenjena sve do poslednjeg kvartala 2019. godine, jer bi inflacija trebalo da nastavi da se kreće ispod ciljnog koridora NBS od 3% plus/minus 1,5 p.p. Vreme početka ciklusa povećanja stopa zavisiće od očekivanih poteza Evropske centralne banke nakon leta. Kretanje kursa takođe podržava naša predviđanja u pogledu kretanja referentne kamatne stope, s obzirom na to da očekujemo da će odnos evra i dinara nastaviti da se kreće u intervalu od 118-119 u srednjoročnom periodu - ističu iz Erste Grupe, uz zaključak da se, nakon snažne kompresije u prethodnim godinama, očekuje da će prinosi kratkoročno ostati na trenutnim nivoima, uz određeni pritisak u pravcu njihovog povećanja zbog porasta prinosa na benchmark hartije.

Očekivano ubrzanje inflacije

Zavod za statistiku je objavio konačne podatke za BDP u trećem kvartalu 2018. godine, koji su neznatno revidirani naviše, sa preliminarnih 3,7% na 3,8% međugodišnje. Na osnovu toga, prosečna stopa rasta u periodu od prvog do trećeg kvartala 2018. iznosila je solidnih 4,5% međugodišnje. Kada se radi o strukturi rasta u prva tri kvartala, najveći doprinos ukupnom rezultatu došao je sa strane domaće tražnje, pošto se lična potrošnja povećala za 3,2% međugodišnje, javna potrošnja za 3,7% međugodišnje, a investicije za čak 11,5% međugodišnje.

Neto izvoz imao je suprotan efekat, pošto je porast uvoza od 11,2% međugodišnje premašio povećanje izvoza od 8,3% međugodišnje. Prema tome, ukupan doprinos domaće tražnje ukupnom rezultatu iznosio je veoma dobrih 6,7 p.p, dok je neto izvoz imao negativan efekat od 2,2 p.p.

Indeks potrošačkih cena u novembru je iznosio 1,9% međugodišnje, i kretao se u nižim granicama ciljnog koridora NBS od 3% plus/minus1.5 p.p.

- Očekujemo da će se inflacija i tokom 2019. godine kretati u donjoj polovini ciljnog koridora, zbog inflatornih (jača domaća tražnja, umanjeni efekat jačeg dinara) i dezinflatornih faktora (uglavnom efekta visoke baze za voće, povrće i naftu). U suštini, očekujemo da prosečna inflacija u 2018. godini iznosi 2% međugodišnje, a prosek za 2019. godinu 2,2% međugodišnje - navode iz Erste Grupe.

Što se tiče monetarne politike, NBS je smanjila referentnu kamatnu stopu na 3% u aprilu i od tada je drži na tom nivou, pa analitičari očekuju da centralna banka referentnu stopu zadrži na istom nivou u predstojećim mesecima, pošto očekuju stabilna kretanja u pogledu inflacije i deviznog kursa.

- Što se tiče ostalih faktora, nakon više godina fiskalne konsolidacije, očekujemo ekspanzivniju fiskalnu politiku, što predstavlja važnu promenu za miks ekonomske politike u Srbiji. U ovim uslovima, očekujemo da NBS i dalje bude uzdržana tokom većeg dela 2019. godine, uz blago restriktivniji stav krajem godine, kako tržišta budu počela da u cene uračunavaju promene monetarne politike ECB-a.

Stabilan kurs

Pozitivni fiskalni trendovi nastavljeni su u prva tri kvartala 2018. godine, pošto je budžet opšteg nivoa države zabeležio suficit od više od 1% BDP-a. Takva kretanja su uglavnom posledica naplate poreza koja je premašila očekivanja i koja je podržana stabilnim kretanjima potrošnje, boljim uslovima na tržištu rada, strožijim propisima i unapređenjima efikasnosti naplate poreza (više programa implementirano u Poreskoj upravi RS).

- Međutim, kako je fiskalna politika preuzela ekspanzivniji stav, očekujemo da će suficit opšteg nivoa države biti ispod 1% BDP-a na kraju 2018. godine, zbog rasta zarada u javnom sektoru i penzija, kapitalnih investicija itd. Naše je mišljenje da održivost javnog duga nije ugrožena, pogotovo s obzirom na to da očekujemo otplatu (a ne zanavljanje) evroobveznica u iznosu od 1 mlrd USD u decembru. U 2019. očekujemo manji deficit na oko 0,5% BDP-a, usled planiranog rasta tekuće i kapitalne potrošnje.

Što se tiče kursa i odnosa evra i dinara, na kraju godine moglo bi da dođe do blažih sezonskih pritisaka u pravcu deprecijacije dinara, ali analitičari očekuju da će se kurs EUR/RSD zadržati na nivou blizu 118,5 dinara za evro.

Kompletan izveštaj Erste grupe o makroekonomskoj perspektivi možete pogledati u PDF fajlu: