Izvor: Politika | Sreda, 22.04.2009.| 09:21
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kanadska kompanija "Dundee" prekinula koncesiona istraživanja Crnog vrha - posao nastavlja RTB "Bor"

Pod uticajem svetske ekonomske krize, kanadska kompanija "Dundee" je odustala od koncesionih istraživanja na dva od tri istražna polja na planini Crni vrh. Ali ta vest nije previše iznenadila ni zabrinula stručnjake borskog kombinata bakra. Kanadska kompanija iz Toronta ostaje ipak na Crnom vrhu pošto je za sebe zadržala koncesiono pravo na istražnom polju "Tilva njagra", a raduje i što su galantni Kanađani Boru i Srbiji poklonili dokumentaciju sa rezultatima istraživanja na crnovrškim istražnim poljima "Čoka kuruga" i "Čoka kupjatra".

To nije od malog značaja, pošto su Kanađani u minule dve i po godine, na površini od 150 kvadratnih kilometara, uložili gotovo 20 mil USD i tamo svakodnevno angažovali 72 stručnjaka, 170 honorarnih saradnika i najsavremeniju tehnologiju i istraživačke metode. Zvanično, za godinu i po dana, prema ugovoru o koncesiji za istraživanje bakra i zlata koji je kanadska kompanija sa Vladom Srbije potpisala u aprilu 2006. godine, napravljeno je 30 km raskopa, 35.000 m bušotina i izdvojeno deset perspektivnih tačaka za istraživanje. Govorilo se, zvanično, sa optimizmom o perspektivi tog poduhvata (pet godina istraživanja i 25 godina eksploatacije), u šta je trebalo da bude uloženo ukupno 550 mil USD.

– Za nas je dragoceno to što od Kanađana nasleđujemo dva koncesiona polja i svu njihovu dokumentaciju, kao i to što sa ovom velikom kompanijom ostajemo u dobrim poslovnim odnosima – kaže Blagoje Spaskovski, direktor RTB "Bor".

– Treba se samo podsetiti da je ova kompanija na tenderu za crnovršku koncesiju pobedila i takve gigante kao što su multinacionalni "Rio Tinto", američki "Phelps Dodge" i južnoafrički "Gold fields".

Kriza je pokolebala Kanađane, ali to ne znači da Crni vrh nema perspektivu u proizvodnji bakra i zlata. Da ovih metala tamo ima potvrđeno je i istraživanjima borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju, počev od 1980. godine. Borski stručnjaci znali su da ta nalazišta nisu previše bogata, ali da mogu da budu zanimljiva, posebno kada poraste cena bakra i plemenitih i retkih metala na svetskom tržištu. Tada je borski kombinat u prednosti zato što ima sopstvenu topionicu i stogodišnju tradiciju u geologiji, rudarstvu i metalurgiji.

Dosadašnja saznanja istraživača, naših i kanadskih, potvrđuju da bi se kroz nekoliko godina, kada cena bakra opet bude povoljna, kao što je bila od 2003. do 2008, isplatio ulog od 200 miliona dolara u otvaranje rudnika na Crnom vrhu.

Direktor Spaskovski kaže da bi se sa tolikim ulogom sa Crnog vrha moglo dobiti oko dva miliona tona bakra, više od hiljadu kilograma zlata i 5.000 kilograma srebra, kao i da se može računati i sa isplativim količinama platine, paladijuma, germanijuma i selena.

Ohrabruje, veli Spaskovski, što je austrijska firma "A-tec" nedavno otkupila dokumentaciju za budućeg strateškog partnera borskom kombinatu u rudarskoj proizvodnji. Prema uslovima iz tendera, austrijska kompanija je obavezna da u rudarstvo uloži najmanje 116 mil USD i tako dobije 40% učešća u vlasništvu cele borske kompanije, ali u Boru slute da bi "A-tec" mogao da uloži više od 200 mil USD i da bi i Crni vrh za njega uskoro mogao biti veoma zanimljiv.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 22.04.09)

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.