NavMenu

Svaki treći Evropljanin koristi e-usluge - Digitalizacija javne uprave prioritet i u Srbiji

Izvor: eKapija Četvrtak, 14.06.2018. 08:52
Komentari
Podeli
(Foto: everything possible/shutterstock.com)
Potpunim priznavanjem i upotrebom elektronskog dokumenta, elektronskog pečata i potpisa, elektronske dostave i čuvanja dokumenata stvorili bi se uslovi za automatizaciju koja bi značajno povećala efikasnost države i privrede i smanjila operativne troškove, zaključak je učesnika okruglog stola Primeri dobre prakse i budućnost elektronskog poslovanja u Srbiji, koji je okupio predstavnike Kancelarije za IT i eUpravu, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikaija, Arhiva Srbije, eksperte i predstavnike privrede i NALED-a.

Prisutni su se složili da je digitalizacija javne uprave prioritet Vlade i da se aktivno radi na razvoju infrastrukture i servisa koji će to omogućiti, saopšteno je iz NALED-a.

- U toku je izrada 12 podzakonskih akata Zakona o eUpravi, koji će smanjivanjem pravnih prepreka olakšati birokratiju i komunikaciju između državnih službi, a ove godine će privredni i javni sektor zajednički raditi na Strategiji razvoja eUprave od 2019. do 2022. sa akcionim planom. U procesu izrade je i prvog metaregistra koji će sadržati osnovne podatke o registrima i evidencijama u elektronskom obliku - rekao je Mihailo Jovanović, direktor Vladine Kancelarije za IT i eUpravu.

Boris Damjanović iz Saveza za eUpravu NALED-a smatra da će se zakonskim prepoznavanjem kvalifikovanih usluga od poverenja otvoriti mogućnost za širenje poslovanja IT kompanija i svih drugih koje svoje poslovanje zasnivaju na naprednim IT rešenjima.

- Čuvanje odnosno arhiviranje dokumenata u elektronskom obliku, konverzija analognih u e-dokumenata, elektronska dostave dokumenata i upravljanje elektronskim sertifikatima, predstavljaju veliku šansu za razvoj privrede, ali su i izazov, pošto je potrebno prilagoditi postojeće poslovne sisteme modernizovanom načinu poslovanja - dodaje Damjanović.

Litvanski ekspert Justas Urbonas, koji je aktivno učestvovao u uvođenju elektronskog poslovanja na Baltiku, osvrnuo se na istraživanje po kojem u Evropi oko trećine građana koristi elektronske usluge, ali čak 75% korisnika smatra da digitalizacija ima pozitivan uticaj na ekonomiju.

Dva od tri građanina kaže da oseća bolji kvalitet života, dok 64% smatra da je celo duštvo profitiralo zahvaljujući digitalizaciji. Prema oceni Urbonasa kaskanje Srbije za digitalno razvijenim zemljama može da ima pozitivan efekat, ukoliko bude učila na njihovim iskustvima i izbegavala greške koje su one pravile.

- Srbija gradi temelje za digitalno društvo koje je u protekloj deceniji uvođeno kroz različite zasebne inicijative koje nisu imale zajedničku tačku i sveobuhvatan pogled na eUpravu i digitalno okruženje. Ipak, uspostavljena je saradnja u javnom i privatnom sektoru kroz uspešno delovanje nevladinih organizacija, kao što je NALED, što je napravilo veliki i pozitivan uticaj na implementaciju tehnoloških rešenja. Uspeh Srbije može biti značajan ako se fokusira na standarde koje je EU već pripremila i ukoliko koristi iskustva zemalja članica za njihovo uvođenje i izbegne njihove greške - dodao je Justas Urbonas.

Okrugli sto je održan u okviru projekta Ka administraciji bez suvišnih papira, koji se sprovodi uz podršku Fonda za dobru upravu Vlade Velike Britanije. Projekat se bavi pružanjem podrške u izradi 12 podzakonskih akata Zakona o e-dokumentu, e-identifikaciji i uslugama od poverenja u e-poslovanju kojima se detaljnije uređuje elektronsko čuvanje dokumenata, šeme autentikacije, kvalifikovani elektronski potpis u klaudu i druge usluge od poverenja.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.