Izvor: Novosti | Ponedeljak, 04.06.2018.| 12:38

Stotine miliona evra od lađa na Dunavu - Luke u Srbiji čekaju velika ulaganja

(Foto: PeterVrabel/shutterstock.com)

Srbija se, kako stvari stoje, posle gotovo pola veka ponovo okreće Dunavu, kao jedinom koridoru sa kojeg ne može da bude istisnuta. Najave Zorane Mihajlović, potpredsednice Vlade Srbije i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, da su za ulaganje u luke i gradnju nove luke u Srbiji zainteresovani investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i da se očekuje ulaganje od 200 mil EUR, skrenula je pažnju na ovaj, najpovoljniji vid transporta.

U Srbiji se, kako ukazuju stručnjaci, saobraćaj odvija na dve međunarodne i jednoj međudržavnoj reci, kao i na sistemu kanala ukupne dužine 1.600 kilometara. Dunavom se plovi na 588 kilometara, Savom na 207 kilometara, a Tisom na 164 kilometra. Tu je i kanal Dunav-Tisa-Dunav, kojim se plovi na 604 kilometra. Ovim plovnim putevima, prema podacima Agencije za upravljanje lukama, poslednjih godina prevozi se sve više tereta.

- Imali smo prošle godine rekordnu količinu pretovara na rekama u Srbiji - čak 10,5 miliona tona pretovarene robe - kažu u Agenciji za upravljanje lukama.

- Iako su sezonu pratile nepovoljne vremenske prilike i obustava plovidbe, evidentirano je 16% više pretovarene robe nego u 2016. godini. Ako govorimo o najčešće pretovarenom teretu, to su, kao i u prethodnim godinama, šljunak i pesak. Rude su zbog pojačanih aktivnosti luke u Smederevu "skočile" na drugo mesto, a slede nafta i naftni derivati. Žitarice su prošle godine pale na četvrto mesto u ukupnom pretovaru, prevashodno zbog suše.

Ova godina, kako kaže Vuk Perović, direktor Agencije, takođe je počela uspešno, jer je samo u januaru evidentirano 920.000 tona pretovarene robe.

- Ovo je najbolji početak godine otkako Agencija vodi evidenciju - zadovoljan je Perović. - U prva četiri meseca ove godine pretovareno je 3,3 miliona tona, odnosno 20,81% više tereta nego u istom periodu prethodne godine, koja je zabeležena kao rekordna. Ukoliko se nastavi pozitivan trend rasta pretovara, možemo govoriti o premašenih 12 miliona tona na kraju 2018.

U Agenciji navode kako je planirana i izgradnja novih luka u Beogradu i Apatinu, kao i proširenje kapaciteta luke u Smederevu, dok će, kada je reč o putničkim pristaništima, ove nautičke sezone biti raspisan javni poziv za izbor operatera za pristanište u Golupcu.

(Foto: shutterstock.com/649128304)

Predviđeni su i izbor operatera na međunarodnom putničkom pristaništu u Sremskim Karlovcima i početak izgradnje infrastrukture na ovom pristaništu. Pored toga, potpisan je i ugovor za izgradnju međunarodnog putničkog pristaništa u Zemunu, čije se otvaranje očekuje sledeće godine.

Podaci iz Strategije razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025, međutim, ukazuju na to da je potrebno još mnogo toga da se uradi kako bi se kapaciteti koje Srbija ima adekvatno iskoristili.

U našim lukama, naime, ne postoje specijalizovani terminali za multimodalni saobraćaj u lukama, mogućnosti pretovara kontejnera su ograničene, a ni u jednoj od luka nije moguće utovariti niti istovariti teretna drumska vozila radi daljeg prevoza železnicom. Vodni transport kod nas obuhvata od pet do osam procenata ukupnog saobraćaja, dok je u zemljama EU ovaj vid transporta zastupljen sa 10% više, dok u Holandiji čini čak 40% ukupnog transporta.

Branislav Vajda, iskusni kapetan rečnog broda i predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije, navodi kako su kapaciteti u lukama Srbije i dalje ispod nivoa koji su imali osamdesetih godina prošlog veka.

- Na Dunavu se oseća ogroman pad prevoza i transfera robe, još od nastanka EU - kaže Vajda. - Kada poredimo naše luke i luke u EU, na Dunavu, Rajni, Majni, to je kao da poredimo automobile Crvene zastave i Mercedesa, jer su, kako mogu da zaključim, Nemačka, Holandija i Belgija 40 godina ispred nas. Naravno, uz adekvatno obrazovane ljude i one voljne da rade imamo šanse da ih stignemo. Ali, naravno, treba pre svega da se probudimo i sagledamo realno stanje, jer nije poenta u tome da budemo prvi u trci nego da bar probamo da budemo među maratoncima.

Propisi omogućili ulaganja

Predsednik Grupacije za luke i pristaništa u Privrednoj komori Srbije Sanja Đurišić ukazuje da su najavljenja ulaganja u lučki sektor omogućena zakonskom regulativom koja je doneta u poslednjih nekoliko godina.

- Ova regulativa omogućuje ne samo izgradnju novih luka, već i modernizaciju postojećih - jasna je Đurišić. - Modernizacija lučke delatnosti je važna u narednom periodu, posebno uzimajući u obzir da Republika Srbija ima dosta međudržavnih sporazuma, i to treba iskoristiti na najbolji način - jačati izvoz i uvoz vodnim putem, koji je i dalje najpovoljniji i ekološki najprihvatljiviji vid transporta.

Stabilan rast putničkog saobraćaja

Na rekama u Srbiji, pored pristaništa u Beogradu, Novom Sadu i Donjem Milanovcu, kažu u Agenciji za upravljanje lukama, otvorena su i tri nova međunarodna putnička pristaništa - Smederevo, Kladovo i Golubac.

(Foto: Chubykin Arkady/shutterstock.com)

- Imali smo, u prošlogodinjoj nautičkoj sezoni, gotovo 996 pristajanja, sa 132.000 putnika - preciziraju u Agenciji. - Prema dosadašnjim pokazateljima, putnički saobraćaj treću godinu zaredom beleži stabilan rast od oko 5% na godišnjem nivou.

Šta se pretovaruje

U najvećoj i infrastrukturno najopremljenijoj Luci Beograd, kako ukazuju stručnjaci, najviše se utovaraju i istovaraju so, šećer, betonsko gvožđe, papir, cevi i veštačka đubriva. U Novom Sadu u brodove se tovare veštačka đubriva, sojina sačma, glinica, žitarice, komponente za veštačko đubrivo, staro gvožđe i crna metalurgija. U luci u Pančevu pretovaraju se žitarice, proizvodi crne metalurgije, đubrivo i staro gvožđe. Kroz Luku Smederevo, koja je lani imala najveći pretovar, najviše prolaze ruda gvožđa, koncentrati, koks, hladno i toplo valjani limovi, u Prahovu se najčešće obrađuju ugalj, koks, fosfati, lim, a u Apatinu žitarice, veštačko đubrivo, šljunak...

Firme:

Agencija za upravljanje lukama Beograd

Udruženje profesionalnih lađara Srbije Novi Sad

Vlada Republike Srbije Beograd

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

Privredna komora Srbije

Luka Beograd a.d. Beograd

Tagovi:

AUL

PKS

Grupacija za luke PKS

luke u Srbiji