Biomasa može da greje Botoš - Bioelektra u programu srpsko-nemačkog partnerstva

Energana na biogas Bioelektra, u potamiškom selu Botošu, u zrenjaninskoj opštini, prilika je za realizaciju prvog konkretnog projekta srpsko-nemačkog partnerstva u oblasti bioenergije.

Poseta delegacije južne nemačke pokrajine Baden-Virtemberg našoj zemlji, u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje u oblasti bioenergije, koju od 2014. podržava Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, najava je da bi Bioelektra mogla da bude prvo postrojenje u Srbiji koje će realizovati koncept korišćenja otpadne toplotne energije iz svog postrojenja za grejanje sela sa oko 2.000 stanovnika.

To je potvrdio Andre Bauman, državni sekretar i čelnik delegacije Baden-Virtemberga, impresioniran postrojenjem u Botošu.

- Bioelektra ukazuje na novi energetski svet i politiku u domenu energetike. Za svaku pohvalu je njena aktivnost na očuvanju klime i energetske stabilnosti, samim tim i čuvanju prirode za naredne generacije - istakao je Bauman, najavljujući da bi projekat korišćenja otpadne toplotne energije u Botošu mogao da se nađe u bioenergetskom partnerstvu Srbije i Nemačke, uz finansijsku podršku GIZ.

Botoški industrijski pogon za proizvodnju "zelene struje", prvi u ovom delu Srbije, snage 600 kW i godišnjeg kapaciteta 5 miliona kWh struje, podignut je u jesen 2016. i koštao je oko 2,5 mil EUR. Izgradnju je pomogla Vlada Holandije, koja je donirala opremu vrednu 688.000 EUR. Sa 275.000 EUR bespovratnih sredstava podršku je dalo Ministarstvo rudarstva i energetike, a u sklopu naših međunarodnih obaveza radi obezbeđenja energije iz obnovljivih izvora.

Struja iz Bioelektre isporučuje se EPS-u, a otpadna toplotna energija tek treba da nađe svog korisnika. Ovo je veliki izazov za osnivače i vlasnike botoške energane. U narednim fazama oni planiraju da instalisanu snagu podignu na 1,8 MW, uz godišnju proizvodnju 15 miliona kWh struje.

- Toplotnu energiju nameravamo da koristimo za sopstveni staklenik na 5.000 m2 i lokalnu javnu potrošnju. Nameravamo da se upustimo u organsku proizvodnju bilja, ali i da podignemo turističke kapacitete, tople bazene - navodi Branislav Pomoriški.

Projekat "Topla voda za jeftinije grejanje" idealan je za realizaciju javno-privatnog partnerstva, a ohrabruje što su ga prepoznali nemački eksperti. Osim 5.000 kvadratnih metara javnih objekata u Botošu, gde su škola, ambulanta, fiskulturna sala, dom kulture i druge ustanove, toplom vodom iz Bioelektre moglo bi da se zagreva i 3.000 kvadrata kuća i stanova.

Otpaci iz dve žetve

Biomasu za rad elektrane u Botošu obezbeđuju manjim delom otkupom poljoprivrednih otpadaka od lokalnih ratara. Dve trećine sirovine, zahvaljujući zalivnom sistemu, dobijaju organizovanjem dve žetve godišnje, odnosno, gajenjem dve kulture na istoj površini od 100 hektara - industrijske raži i sirka.

Prvi u Srbiji

Predstoji izrada projekta daljinskog grejanja za selo. Svi su izgledi da će Botošani biti prvi u Srbiji koji će svoje domove zagrevati uz pomoć biomase, a 50-60% jeftinije od korišćenja zemnog gasa!