Izvor: RTS | Nedelja, 25.03.2018.| 13:06
Izdvojite članak Odštampajte vest

Građani i privreda ne ulaze olako u zajmove - U 2017. krediti porasli svega 7,4%

(Foto: create jobs 51/shutterstock.com)
Bankari kažu da su krediti prošle godine porasli svega 7,4%. Stanovništvo najčešće uzima kredite za refinansiranje, a privrednici se teško odlučuju na novi dug. Upućeni, međutim, kažu i da ukupni rezultat kvari to što su banke protekle godine otpisale veliki iznos nenaplativih kredita.

Nivo nenaplativih kredita je najzad ispod deset procenata. Osnovna kamata Narodne banke je na istorijski niskom nivou, što signal bankama da daju više kredita privredi i građanima. Ipak, porasta, posebno u privredi, nema, kažu u Udruženju banaka.

Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da ako je prosečna kamata za privredu 4,7%, a one sa valutnom klauzulom između dva i tri procenta, jasno je da su uslovi za zaduživanje neuporedivo bolji nego što su bili. Međutim, kako dodaje, interesovanja nema toliko.

I banke su oprezne jer su prošle godine otpisale ili prodale loše kredite vredne čak 800 mil EUR.

- Ono što nam se desilo posle 2008. godine ipak nas je na neki način naučilo nečemu. Mislim da će ta opreznost postojati u našoj banci i dalje, mada je uvek postojala. Naši krediti prilikom odobravanja biće u skladu sa poslovnom politikom i zakonom - kaže za RTS Draginja Đurić, predsednik IO Banke Intesa.

Kamate jesu niže, ali put do kredita je teži, prenosi RTS. Na primer, za stambene zajmove sada je potrebno dva puta veće učešće nego nekada – 20%, a promena kursa švajcarskog franka, pokazuje da je sada mnogima jasnije šta znači valutni rizik koji nosi kredit u stranoj valuti.

Ipak, nisu toliko građani manje pozajmljivali koliko je konačan rezultat pokvario otpis kredita, kažu stručnjaci.

Urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić navodi da je ipak postojao veći nivo kreditne aktivnosti nego što podaci pokazuju, što govori i rast kreditnog potencijala banaka.

- Kreditni potencijal banaka je protekle godine porastao za 2,2 mlrd EUR. Ne bi banke džabe povlačile sredstva iz inostranstva da ta sredstva nisu nekome plasirale ili da ne planiraju da ta sredstva plasiraju - naveo je Arsić.

Ono što se već dugo ne menja, jeste da rastu gotovinski krediti odnosno krediti za refinansiranje, pa je zaduženost po stanovniku dostigla dve i po prosečne plate.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.