Izvor: RTS | Ponedeljak, 19.03.2018.| 14:33
Izdvojite članak Odštampajte vest

Grčko-srpsku trgovinu podići na milijardu evra - Više od 200 privrednika na poslovnom forumu dve zemlje u Solunu

(Foto: Atstock Productions/shutterstock.com)
Potencijali za povećanje trgovinske razmene i ukupne privredne saradnje između Grčke i Srbije su velike, i važno je da privrednici dve zemlje udruže sredstva, rad i znanje kako bi u uslovima stalnih geopolitičkih promena u svetu obezbedili stabilan, održiv razvoj poslovanja i boljitak za obe države, zajednička je ocena privrednika dve zemlje sa grčko-srpskog biznis foruma održanog u Solunu.

Mogućnosti za jačanje saradnje u energetici, prehrambenoj industriji i poljoprivredi, turizmu, kao i u oblasti nekretnina, informativno-komunikacionih tehnologija i industriji farmaceutskih proizvoda, centralne su susreta na kome je učešće uzelo 80 srpskih i 150 grčkih privrednika.

Zamenik ministra za privredu i razvoj, Stergios Pitsiorlas, rekao je u uvodnom obraćanju da 2018. predstavlja godinu ulaska Grčke u novu etapu razvoja, budući da do juna 2018. godine Atina treba da izađe iz spasilačkog programa finansijske pomoći MMF-a i evropskih partnera.

Prema njegovim rečima, saradnja Srbije i Grčke je od izuzetnog značaja za ceo Balkan, za političku stabilnost i ekonomski prosperitet celog regiona, a sve bolji zakonski i institucionalni ambijent u obe zemlje otvara mogućnosti za produbljivanje tradicionalno prijateljskih odnosa, privrednih veza i uzajamnih ulaganja.

Predsednik Grčko-srpske privredne komore, Simeon Comokos, istakao je da je Grčka značajan investitor u Srbiji, dodajući da će, i pored toga što su se pojedine grčke kompanije povukle u poslednjih par godina - njegova zemlja i dalje ostati važan partner srpskoj privredi.

Comokos smatra da zadatak broj jedan za privrednike dve zemlje treba da bude podizanje bilateralnne trgovine na milijardu evra, što, kako je rekao, zahteva dosta uzajamnog rada i napora, ali nije nedostižno, budući da srpska privreda raste ubrzano, a i grčka hvata zalet.

On je predočio da su srpski turisti važan činilac za turistički priliv Grčke, založivši se istovremeno za ulaganje većih napora kako bi se povećao broj grčkih turista u Srbiji.

Predsednik srpske kompanije ITM Sistems, Toplica Spasojević, naveo je da srpska ekonomija danas nema drugu opciju do Evropske unije, s obizrom na to da je 65% poslovanja srpskih preduzeća vezano za saradnju sa zemljama EU.

Pozivajući grčke poslovne ljude da ulažu u Srbiju, Spasojević je kao značajne prednost naše zemlje istakao sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom i Belorusijom, stabilnost dinara koji je agencija Blumberg proglasila drugom najuspešnijom valutom na svetu po perfotmansama u prošloj godini, nisku i stabilnu inflačiju koja obezbeđuje predvidivost poslovanja...

Ovlašćeni ministar za ekonomske odnose u Ambasadi Grčke u Beogradu, Lambis Kunalakis, predstavio je u uporednoj analizi sektora dve zemlje mogućnosti za produbljivanje i unapređenje bilateralne saradnje, navodeći da se grčka ekonomija vratila rastu u 2017. predvođena izvanrednim rezultatima turističkog sektora, kao i povećanjem priliva stranih direktnih investicija i jačanjem izvozniih aktivnosti.

Brojne mogućnosti za zajednička ulaganja

Srpskim privrednicima su u Solunu predstavljene mogućnosti za ulaganja u sektor energetike, pri čemu je naglasak stavljen na projekte vezane za obnovljive izvore energije (RES), gde Grčka predviđa investicije od 1,5 mlrd EUR u narednih nekoliko godina, kako bi udeo "zelene energije" u ukupnoj proizvodnji struje dostigao 50% do 2030. godine.

Takođe je istaknua brza ekspanzija u oblasti istraživanja ugljovodonika uz učešće vodećih svetskih multinacionalnih kompanija. Projekti vezani za mrežnu konekciju, kako je rečeno, procenjuju se na 2,5 mlrd EUR.

Grčka je u 2017. godini petu godinu uzastopno oborila vlastiti rekord po broju dolazaka turista. Tu zemlju je lani posetilo približno 30 miliona turista, sedam odsto više na godišnjem nivou, a prihodi od turizma su dostigli 15 mlrd EUR, zbog čega se ova grana smatra grčkim izvoznim šampionom sa udelom od 18,6% u BDP-u i sa učešćem od 23,4% u zaposlenosti.

Zemlja planira da do 2021. godine broj dolazaka turista poveća na 35 miliona, a prihode od turizma na 20 mlrd EUR.

Kada je reč o mogućnostima jače bilateralne saradnje u agro-prehrambenom sektoru, istaknuto je da zemlja raspolaže sa 5,1 milion hektara obradivih površina, da ima 709.450 farmi, i da poljoprivreda čini 3,5% BDP-a, a zapošljava 1,2 miliona ljudi. Izvoz poljoprivrednih proizvoda u 2016. godini vredeo je 5,6 mlrd EUR, odnosno 22,3% ukupnog izvoza zemlje.

Takođe je rečeno da grčka prehrambena i industrija pića ostvaruje godišnji prihod od 14,2 mlrd EUR, što je udeo od 25% u ukupnoj industriji zemlje, a prostor za povećanje međusobne saradnje vidi se u stočarstvu i živinarstvu u smislu podizanja novih farmi, u organskoj proizvodni, industriji ambalaže, itd.

Takođe je ukazano na brojne mogućnosti za zajednička ulaganja u razvoj IKT industrije, za saradnju u farmaceutskoj industriji, i brojnim drugim granama.

Novi susreti i u Beogradu i Atini


Poslovni forum Grčka Srbija održava se u organizaciji Odeljenja za ekonomske i trgovinske poslove Grčke ambasade u Beogradu, u saradnji sa Grčko-srpskom komorom i javnim preduzećem Enterprise Greece, koje je u nadležnosti grčkog ministarstva ekonomije, i zaduženo je za rukovođenje međunarodnim poslovima te zemlje.

U okviru Foruma je najavljeno i više od 250 B2B sastanaka grčkih i srpskih privrednika, kroz koje će biti realizovati važni sporazumi i transakcije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena sa Grčkom iznosila je u 2017. godini 448,5 mil EUR.

Ukupan srpski robni izvoz u tu zemlju iznosio je 162,1 mil EUR, što Grčku svrstava na 23. mesto na listi zemalja u koje najviše izvozimo, sa učešćem od 1,1% u ukupnom izvozu. Srbija je, s druge strane, prošle godine iz Grčke uvezla robu u vrednosti od 286,4 mil EUR, pri čemu se Grčka našla na 19. mestu na listi zemalja iz kojih najviše uvozimo, sa učešćem od 1,5% u ukupnom uvozu Srbije. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 56,6%.

U planu je i odžavanje drugog poslovnog foruma ove vrste u Atini za nekoliko meseci, a sličan skup srpskih i grčkih privrednika biće organizovan naredne godine u Beogradu.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.