Do kraja 2017. tenderi za prodaju 5 državnih preduzeća - Promenu statusa čeka njih 124

Jat tehnika je smanjila minus čak 240 miliona dinara, a u 2015. očekuje izlazak na "zelenu granu", kao i novi ugovor sa Air Serbiom za bazno održavanje Airbasovih aviona, rekao je u januaru 2015. godine Miroslav Musulin v. d. direktora tog preduzeća.

Tada je naveo da još nema naznake kakav će biti model privatizacije za ovo državno preduzeće koje održava i servisira avione. Ali, bio je ubeđen da će država naći najbolji model uz napomenu da je najvažnije da preduzeće zadrži delatnost.

Tačno dve godine kasnije Siniša Mali, gradonačelnik Beograda i predsednik Nadzornog odbora kompanije Air Serbia, rekao je da se radi na privatizaciji Jat tehnike i da će to pitanje biti rešeno do kraja godine.

- Jat tehnika je kompanija koja ima veliki potencijal - rekao je Mali u februaru 2017.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, ovo preduzeće je prošle godine imalo neto dobit od 33 miliona dinara, što je 15 miliona dinara više nego prošle godine. Dugoročne obaveze se smanjuju iz godine u godinu i trenutno iznose 594 miliona dinara. I akumulirani gubitak je smanjen i iznosi 63 miliona dinara. Drugim rečima, dobro posluje, ali još nije promenio vlasnika. Na sajtu Ministarstva privrede nalazi se u odeljku "u postupku analiza i priprema za javni poziv". I nije to jedino preduzeće.

U postupku privatizacije nalaze se 124 preduzeća, kažu za Politiku u Ministarstvu privrede. Na prodaju se trenutno nude četiri preduzeća, a do kraja godine biće raspisani tenderi za još pet: Veterinarsku stanicu Novi Pazar, Centroistok, Valjevsku pivaru, Hidroenergetiku i Metanolsko-sirćetni kompleks. Ove godine prodato je sedam preduzeća, navode u ministarstvu.

U Ministarstvu privrede obećavaju da će do kraja mandata ove vlade biti okončane sve privatizacije. Mada je rok istekao pre dve godine.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, nedavno je izjavio da ne očekuje da će sve kompanije, koje se nude na prodaju, naći nove vlasnike. Jer, kako je podsetio, neke od njih su uništene, a neke samo fiktivno postoje i nemaju delatnost, pa je za njih jedini spas stečaj.

Kompanije će, prema njegovim rečima, biti ponuđene potencijalnim kupcima, po najpovoljnijim uslovima, ali njihova imovina više ne može da služi kao hipoteka za kredite, kao što je nekad bio slučaj.

- Sada će se, ili rušiti do temelja, kako bi se tu započeo novi biznis, ili će se kroz rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju, novi vlasnici baviti nekom delatnošću koju odaberu. Svakako, ako uspemo da ostvarimo brojku od oko 120 preduzeća, dobićemo firme koje rade, plaćaju obaveze i nisu nikako zaštićene. Dok god budu mogle da funkcionišu tako, funkcionisaće - rekao je Stevanović.

Od avgusta 2014, kada je na snagu stupio novi zakon o privatizaciji sa odredbom da do 31. decembra 2015. moraju da budu prodate sve firme sa većinskim društvenim kapitalom, od 556 zatečenih neprodatih preduzeća sa 90.000 radnika, 279 je već završilo u stečaju.

Za tri godine koliko je zakon na snazi, prodato je 47 preduzeća za ukupno 90,6 mil EUR, od čega sedam u mandatu sadašnjeg ministra. Među te poslednje transakcije spada i Galenika, koja je za 93,7% kapitala fabrike, postigla pojedinačno najvišu cenu od 16 mil EUR.

Prema podacima sa zvaničnog sajta, za 118 preduzeća analiza mogućnosti privatizacije još je u toku. Pritom, za svega 27 stoji oznaka da je moguće raspisivanje tendera. Među njima su: Azotara, Petrohemija, PKB korporacija, Lasta, Tigar, Jat tehnika, Yumco... Kada će javni poziv biti raspisan, nije precizirano. Za neke od njih još se bira model, neke čekaju poziv zainteresovanih investitora, ima onih koje još nisu regulisale imovinu…

Za preostale je navedeno da raspisivanje tendera nije moguće. Vlada je nedavno usvojila zaključak kojim se saglasila da se obustavi postupak privatizacije 12 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju. Za neke je prepreka to što se njihova imovina nalazi u zahtevima za restituciju, pa se čeka okončanje tog postupka da bi se videlo šta je preostalo za prodaju. Veliki je i broj preduzeća koja računaju da će kroz unapred pripremljen plan reorganizacije uspeti da se stabilizuju i tek onda izađu na tržište kapitala.