U Srbiji strancima za tri godine izdato 20.266 radnih dozvola - Najviše zaposlenih Kineza, Rusa, Makedonaca, Italijana i Grka

Odlazak građana neke zemlje na rad u neku drugu nije nešto što se dešava samo u Srbiji. Naprotiv, to je uobičajena pojava, tako da i u našu zemlju dolaze stranci, koji se u njoj nastanjuju, stalno ili privremeno, a mnogi žele i da rade.

Da bi to i mogli, potrebno je da imaju dozvolu za rad, a od 2014. godine, kada je usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca, Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je 20.266 radnih dozvola. Od tog broja, najviše ih je izdato državljanima Kine, Rusije, Makedonije, Italije i Grčke.

Po vrsti dozvole za rad, najviše je izdato radnih dozvola za zapošljavanje – 8.791, zatim radne dozvole za samozapošljavanje – 5.928, lične radne dozvole na zahtev člana uže porodice srpskog državljanina – 1.904 i radne dozvole za kretanje u okviru privrednog društva – 1.473. Analiza NSZ-a pokazuje da je najviše izdatih radnih dozvola za rad stranaca od početka primene Zakona u Beogradu – 13.316, a zatim u Novom Sadu – 2.233, Nišu – 842, Sremskoj Mitrovici – 425, Leskovcu – 319, Novom Pazaru – 306.

Dozvole izdate za rad strancima u Srbiji od 2014. godine do kraja oktobra ove po stepenu stručne spreme pokazuju da je najviše zaposlenih s visokom stručnom spremom – 6.419, sa srednjom – 5.954 i s trećim stepenom stručne spreme – 1.743.

Vlada Srbije uputila je Skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca da bi se ispravili dosada uočeni nedostaci, ali i da bi se uticalo na razvijanje povoljnijeg poslovnog okruženja. Zato se predlaže preciznije definisanje radne dozvole za osposobljavanje i usavršavanje, imajući u vidu da je veći broj stranaca izrazio spremnost da obuku, pripravnički staž, stručnu praksu, stručno osposobljavanje, odnosno usavršavanje, radi u Srbije. Predloženim izmenama i dopunama preciziraju se uslovi za pribavljanje dozvola upravo za te namere stranaca.

Izmenama se uvodi i nova vrsta radne dozvole za posebne slučajeve zapošljavanja, za osposobljavanje i usavršavanje. Osim toga, uvodi se i mogućnost produženja radne dozvole za upućena lica, koja obavljaju poslove ili usluge od interesa za Srbiju: za njih se ona može produžiti najduže do dve godine, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja. Uvodi se i mogućnost produženja radne dozvole za kretanje u okviru privrednog društva koje obavlja poslove ili usluge od interesa za Srbiju, takođe najduže do dve godine.

Zbog specifičnosti audio-vizuelne industrije, a u cilju podsticanja proizvodnje u Srbiji, budući da su samostalni umetnici, koje angažuju i plaćaju strane produkcije, za učestvovanje u stvaranju konkretnog dela, članove autorske i glumačke ekipe nije moguće uputiti kod domaćeg poslodavca, niti ga kod našeg poslodavca zaposliti, pa su zbog toga oni izuzeti od primene Zakona o zapošljavanju stranaca.

Preciznih podataka o broju filmskih produkcija zainteresovnih za proizvodnju audio-vizuelnih dela u našoj zemlji nema, ali se očekuje da, nakon izmene Zakona o zapošljavanju stranaca, Srbija učvrsti konkurentsku poziciju u toj oblasti u regionu. S druge strane, u konsultacijama s relevantnim partnerima i na zahtev nadležnih institucija, a u cilju zaštite domaćeg tržišta rada i domaćih stručnjaka u toj oblasti, nametnula se potreba da se na tehničko osoblje, koje ne pripada autorskoj ili glumačkoj ekipi, primenjuje Zakon o zapošljavanju stranaca, pa će oni biti u obavezi da, ukoliko borave u Srbiji od tri do šest meseci, pribave odgovarajuću dozvolu za rad.