Građani Srbije u proseku sačuvaju 4.621 dinar mesečno - Predstavljeno istraživanje Erste Grupe o štednim navikama

Polovina građana Srbije štedi, a mesečno sačuvaju u proseku 4.621 dinar, pokazalo je poslednje istraživanje Erste Grupe o štednim navikama i stavovima u našoj zemlji. Mesečna ušteda je nešto veća nego prošle godine, za 406 dinara. Ispitanici su naveli da najčešće mogu da uštede do 2.000 dinara, njih približno trećina, dok više od 12.000 dinara sačuva 5% anketiranih.

Da im je štednja važna, izjansnilo se 71% građana, a najznačajnija je starijima od 50 godina. Iako su mesečna ušteđevina i zadovoljstvo sačuvanim novcem viši nego u 2016, i dalje 44% štediša nije zadovoljno iznosom koji ostave sa strane, a ovaj procenat je za 10% manji nego lane. Iznosima koje mogu da uštede zadovoljno je 29% ispitanika.

Glavni motiv za čuvanje novca u Srbiji i dalje je stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve, i to za približno dve trećine građana, dok skoro četvrtina njih štedi da bi se finansijski obezbedila i mogla sebi da priušti negu u starosti.

U odnosu na prošlu godinu, 18% više građana štedi za potrebe kupovine, nabavke i putovanja, 37% kako bi sebi moglo "nešto da priušti", dok približno trećina njih to čini zbog troškova renoviranja i nabavki, a 28% za odmore i putovanja.

Za savet u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, podjednak udeo ispitanika obraća se porodici i prijateljima s jedne, i bankama s druge strane, po 44%. Skoro trećina njih kaže da im savet nije potreban i da "sami znaju najbolje". Informacije i savete na internetu i u medijima traži 12% anketiranih.

Većina građana (59%) je rekla da je suma koju su mogli da stave sa strane ostala ista u protekle dve do tri godine. Nešto više od petine njih je uštedelo manje, a 15% je moglo da sačuva više. Kao razlog za smanjenu štednju navode niži ukupni prihod domaćinstva i manjak novca na raspolaganju (38%), kao i veće troškove života (26%).

Građani su pozitivnije nego lane ocenili ličnu finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine – njih 14% kaže da se poboljšala (11% prošle godine), 35% da se pogoršala (prošle godine 50%), a 48% da je ostala ista (8% više no 2016).

Ako bi se na računu anketiranih iznenada našao iznos od 30.000 dinara, čitavu sumu bi odmah potrošilo 21% ispitanika, a na štednju stavilo njih 15%. Oko četvrtine građana bi uštedelo 5.000 do 10.000 dinara, a 23% njih bi uštedelo od 10.000 do 20.000 dinara. U proseku bi od pomenute svote sačuvali 13.900 dinara, u poređenju sa prošlogodišnjih 11.881.

Naime, velika većina anketiranih sebe opisuje kao "veoma" ili "prilično" obazrive sa investicijama - 81% njih bi prihvatilo niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Rizike zarad većih kamata uglavno je spremno da prihvati 5% ispitanika.

Međutim, stav ispitanika o ulaganju u akcije, hartije od vrednosti, obveznice i fondove promenio se nabolje u odnosu na prošlu godinu - pozitivno mišljenje ima njih četvrtina (spram 18% u 2016), neutralno 61%, a negativno 15% (u odnosu na 24% prošle godine).

Zainteresovanost za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija ostala je na sličnom nivou - prednjače oročena, aktivna i štednja po viđenju. Podjednak broj anketiranih (19%) kaže da je dobro obavešteno o bankarskim proizvodima, odnosno da uopšte nije informisano na tu temu.

Mesečni kućni dnevnik za finansijska pitanja, koji bi pomogao u baratanju ličnim finansijama popisivanjem zarade, troškova, investicija i uštede vodi 41% ispitanih, a 11% žitelja Srbije detaljno popisuje sve svoje finansije.

Pored naših građana, ispitanici u okviru istraživanja Erste Grupe bili su i stanovnici Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Hrvatske. U poređenju sa Srbijom, u kojoj se u proseku mesečno sa strane stavi 4.621 dinar (37 EUR), mesečna štednja u Hrvatskoj je 63 EUR, a Rumuniji i Mađarskoj 53 EUR.

U susedstvu je veći broj građana "potpuno nezadovoljan" ušteđevinom, pa je tako ova brojka u Hrvatskoj i Mađarskoj 29%, odnosno 28%, u odnosu na 20% u našoj zemlji.

U ostalim zemljama regiona bi od hipotetičkog dodatnog iznosa na računu ispitanici više uštedeli nego u Srbiji - 90% sume bi sačuvali građani Rumunije, 56% u Mađarskoj, 51% u Hrvatskoj, naspram 46% u Srbiji. Naši građani spadaju u obazrivije kad je reč o ulaganju novca. Pri investiranju je veoma obazrivo 55% stanovnika Srbije, dok je u Hrvatskoj taj postotak 59%, Rumuniji 32%, a Mađarskoj 39%.

Finansijsko znanje je najlošije ocenjeno u našoj zemlji. "Nedovoljnim" ga je ocenilo 47% naših građana, naspram 39% u Rumuniji, 35% u Mađarskoj i 30% u Hrvatskoj, dok ga je "dobrim" procenila skoro petina stanovnika Srbije, četvrtina građana Hrvatske, 27% ispitanika u Mađarskoj i 28% u Rumuniji.

Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je za Erste Grupu istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom. Telefonska anketa sprovedena je u septembru na uzorku od 500 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, saopštila je Erste Grupa.

Čitavo istraživanje pogledajte u PDF dokumentu.