Izvor: eKapija | Petak, 20.10.2017.| 17:11
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zelene fasade kao broš na crnoj haljini - Hoće li beogradski Zeleni venac konačno opravdati svoj naziv?

Na zgradi Beobanke na Zelenom vencu postavljen je probni zeleni zid
Da Zeleni venac u Beogradu opravda taj naziv potrudiće se arhitekte, studenti arhitekture i predstavnici kompanije Stattwerk. Ova nemačka projektantska kuća kupila je zgradu nekadašnje Beobanke na popularnoj beogradskoj lokaciji, te planira da je pretvori u prvo zeleno zdanje na Balkanu.

Kako bi se to dogodilo, raspisan je i arhitektonski konkurs za idejno rešenje budućeg eko-centra, a konkurs je otvoren za već afirmisane arhitekte i studente arhitekture. Arhitekte bi trebalo da ponude predloge za rekonstrukciju zgrade koja će imati apartmane, restoran, bar i vidikovac, poslovni prostor namenjen isključivo ekološki orijentisanim kompanijama, zatim edukativni eko-centar i garažu, dok je pred studentima izazov da osmisle dizajn fasade, ali tako da ona bude u skladu sa zelenom i energetski efiskasnom arhitekturom. Na taj način, soliter na Zelenom vencu trebalo bi da ponese svoje "zeleno odelo".

Zasad je, u saradnji sa kompanijom Gras Garden iz Beograda, na zgradi Beobanke postavljen probni zeleni zid koji će omogućiti da se utvrdi efikasno korišćenje vode potrebno za održavanje zelenila na budućem prvom soliteru sa zelenim fasadama u Srbiji.

Zeleni zidovi sve su raširiniji u svetu, kako u uređenju eksterijera, tako i u enterijeru. Osim niza tehnoloških, energetskih i ekoloških benefita, među kojima je svakako najznačajnija njihova energetska efikasnost, ovakvi zidovi imaju i svoju posebnu arhitektonsku vrednost, koja se tiče pre svega estetike.

Umetnički dojam

Budimir Sudimac, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu kaže da se arhitektura 21. veka mnogo menja u odnosu na ranije periode. On je sa studentima, u okviru master akademskih studija, na predmetu Urbana oaza, razvio softver kojim proučava zelene zidove.

- U četvrtoj smo industrijskoj revoluciji pa će i arhitektura morati da poprimi elemente tehnologije. Kada govorimo o zelenim zidovima jedno od važnijih pitanja tiče se energetske efikasnosti, odnosno koliko utiču pre svega na potrebu za hlađenjem u letnjem periodu. Ipak, ono što je arhitektama najvažnije jeste umetnička kreacija i likovnost zidova, kakav utisak to ostavlja na posetioce, kakav uticaj ima na arhitektonske objekte, kako postojeće, tako i nove - kaže za eKapiju Budimir Sudimac.

Prema rečima našeg sagovornika, njegovi studentima rade na tome da proizvedu novi dizajn, te ovakve zidove naprave od novih materijala i dodaju im umetničku crtu.

- Više se krećemo u umetničkom pravcu, a manje u tehnološkom. Arhitektura traži promenjivost, a na ovakav način, na fasadi se stvaraju slike. Kada je o zelenilu reč, priroda sama pravi slike jer biljke rastu, menjaju boju i veličinu, pa je i slika promenliva. Ideja je da se pronađu elementi koji će sa arhitektonskog stanovišta da učine objekte privlačnijim - objašnjava Sudimac.

Ovim se, kako kaže naš sagovornik, ostvaruje i turistički benefit, jer su takvi zidovi sve privlačnije atrakcije u svetu, a istraživanja su pokazala i da zeleni zidovi smanjuju potrebu za energijom između 6 i 10%, u zavisnosti od veličine zida, vrste biljaka, gustine lisne površine...

- Ne očekuje se međutim, da ovakvi zidovi reše sva pitanja energetske efikasnosti samog objekta. U budućnosti će morati da se pronađe način da objekti sami počnu da stvaraju energiju, odnosno, da postanu neka vrsta energane - kaže Sudimac.

Varijante izgradnje

Kako nam objašnjava profesor Arhitektonskog fakulteta, postoje dva načina nastanka zelenih zidova. Prvi nastaju sadnjom višegodišnjih biljaka pri čemu se najviše koriste puzavice i razne loze. Kod ovakvog ozelenjavanja međutim, glavni nedostatak je to što je do potpunog efekta potrebno da prođe dosta vremena dok biljke porastu.

Drugi način gradnje je korišćenje jednogodišnjih biljaka i njihovo sađenje u panele. Takve slike dobijaju se odmah nakon sadnje biljke. Kada je o ovom obliku gradnje reč, postoje i već izgrađeni sistemi koje prave različiti proizvođači, i koji se jednostavno postavljaju na postojeće zidove. U njih se ubacuju biljke i efekat ozelenjavanja je odmah vidljiv, a pravljenje takve fasade, prema rečima Budimira Sudimca, košta oko 300 EUR po metru kvadratom. Njihov nedostatak je ipak, trajnost.

U firmi Gras Garden za naš portal nisu mogli da govore o cenama jer, kažu, one se razlikuju za svaki pojedinačni projekat. Ova kompanija izrađuje zelene zidove po modelu svog poslovnog partnera, izraelske firme Vertical Field.

- Koristimo njihov modularni sistem za zelene zidove koji su izrađeni od najkvalitetnije plastike koja je UV stabilna. Kada je reč o sadnom materijalu, zavisi da li je zid u enterijeru ili eksterijeru, a biljke biramo u zavisnosti od položaja zida, osunčanosti, količine vode... Najčešće vrste koje koristimo su puzavice, pokrivači tla, biljke koje imaju dobru pokrovnost - kaže za eKapiju Dragan Čarević iz kompanije Gras Garden.

Osim već napravljenih sistema, koji mogu da se kupe, moguće je i njihova "domaća" proizvodnja, ali je sa takvim instalacijama problem održavanje.

- Takva fasada uvek mora da izgleda zdravo i biljke moraju da budu zdrave. Održavanje podrazumeva odgovarajuću prehranu, zalivanje, orezivanje, sve što je neophodno za pravilan rast i razvoj jedne biljke. Mi smo za pravljenje panela za sađenje biljaka koristili i limenke, plastične flaše, saksije, palete... Sad eksperimentišemo sa termo betonom, koji bi poboljšao i termičke karakteristike zida na kome se nalazi, da bude lagan - priča Budimir Sudimac.

Kada je o sadnom materijalu reč, moguće je koristiti sve vrste biljaka koje uspevaju u našim klimatskim uslovima, a kako ističe Sudimac, biljka u narodu poznata kao zdravac, pokazala se najotpornijom.

U ovakve zidove moguće je saditi i jestivo bilje čime se dobijaju takozvane vertikalne bašte, pa se sa zidova u ovim slučajevima može brati paradajz, krastavac, paprika, začini... Takvi vetikalni zidovi mogu da se postave na svaki objekat kaže Sudimac, i sve su popularniji svetski trend.

Broš Beograda

Kada zgrada Beobanke na Zelenjaku "ozeleni", Beograd će se pridružiti dugoj listi gradova koji se ponose svojim zelenim odelima, među kojima su Beč, London, Milano, Ženeva...

Kako kažu na Arhitektonskom fakultetu, u Beogradu je dosta narušenih zidova, koji bi umesto murala i grafita, mogli da dobiju zelene fasade. Ipak, nije dobro ni da ceo grad bude "obučen" u takve fasade.

- Na taj način bismo dobili uniformnost i konfekciju, što svakako nije ideja. Ove fasade su detalj, kao kada obučete crnu haljinu i stavite broš.

Katarina Stevanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.