Organska hrana velika izvozna šansa za Srbiju - veliko interesovanje za zdravu ishranu

Proizvodnja organske hrane odavno je hit u svetu, a u poslednje vreme sve se više i kod nas ističu prednosti gajenja ekoloških proizvoda. U jeku rasprava o tome koliko je štetno koristiti hemikalije u poljoprivredi ili prozvoditi genetski modifikovanu hranu, mnogi se odlučuju da započnu zdrav način ishrane i prelaze na organsku hranu, iako je ona nešto skuplja od standardne. Nažalost, proizvodnja ove hrane je u Srbiji čak 13 puta manja od evropskog proseka.

Zajedničko svim standardima jeste proizvodnja hrane na prirodnim načelima gde se vodi računa o punoj zdravstvenoj bezbednosti hrane i bez korišćenja pesticida, herbicida i veštačkog đubriva. U našoj zemlji, međutim, ovaj vid proizvodnje još nije zaživeo.

- Što se tiče Srbije, ne postoji jedinstvena statistička baza o proizvodnji organske hrane jer uz sertifikaciona tela akreditovana od strane Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, aktivna su internacionalna sertifikaciona tela, koja kontrolišu organski karakter ugovorene domaće proizvodnje direktno za inostrane kupce - kaže Branko Čičić, direktor Fonda organska Srbija.

Prema podacima Privredne komore, u Srbiji se neki vid organske proizvodnje obavlja na oko 15.000 hektara. To je u odnosu na ukupnu obradivu površinu koja u Srbiji iznosi 4,2 miliona hektara, samo 0,3%.

Proizvodnja zdrave hrane nije jeftina investicija, ali na duži rok može biti veoma isplativa, dok su finalni proizvodi za 10 do 40 odsto skuplji od konvencionalnih. Ipak, smatra se da je proizvodnja organske hrane potencijalno jedan od najisplativijih poslova u svetu.

- Iako Srbija poseduje dobar potencijal za organsku poljoprivredu - kvalitetno, manje zagađeno zemljište u odnosu poređenju sa većim evropskim zemljama, njoj pre svega nedostaje organizovana edukacija u organskoj proizvodnji, odgovarajuća podrška države i organizovano tržište. Zainteresovanost potrošača postoji, ali je treba učiniti dostupnom na svim gradskim pijacama i u supermarketima - objašnjava Čičić.

On kaže da je najveća prepreka tome nedostatak koordinacije između različitih sektora domaće proizvodnje - poljoprivrednih proizvođača, prerađivača, države, obrazovnih institucija, zdravstva, medija i potrošača.

- U Srbiji koja se nalazi u fazi tranzicije, segmenti organske proizvodnje su nepovezani. Samo ukoliko se budu razvijali uporedo, možemo stići razvijene evropske zemlje. Država treba da smatra neuspehom svako povećanje proizvodnje za manje od 100%. Sa dobrom poljoprivrednom politikom Srbija bi mogla postati svetski lider u organskoj proizvodnji.

Već imamo odličan zakon o organskoj proizvodnji, koji je donet 2006. godine, kao i tri sertifikacione kuće koje domaćim proizvođačima omogućavaju da svoje proizvode prodaju bilo gde u svetu.

Specijalista za ishranu doktorka Jagoda Jorga smatra da kod nas ipak ne postoje odgovarajući standardi i pravilnici za proizvodnju organske hrane pa tako ni ne možemo da govorimo o domaćim organskim proizvodima.

- U svakom slučaju, smatram da nije dobro stavljati težište na proizvodnju organske hrane. Ja sam zagovornik toga da se određenim agrotehničkim merama dobije visok kvalitet proizvoda uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Takođe, smatram da organska hrana često i nema nutritivni sastav koji bi trebalo da ima. S druge strane, nema elemenata koji kažu da minimalna upotreba agrotehničkih sredstava šteti čoveku - ističe Jagoda Jorga, objašnjavajući da ćemo visoke standarde u poljoprivrednoj proizvodnji postići tek kada bude donesen novi Zakon o bezbednosti hrane, kao i Zakon o zaštiti potrošača.

Jedna od kompanija na našem tržištu koja u svom proizvodnom programu ima i liniju organske hrane je kompanija "Foodlend".

- Svi naši organski proizvodi moraju da budu sertifikovani, a ambalaža, objekti za skladištenje pa i transport moraju da budu izdvojeni od konvencionalne hrane. Ništa što je veštačkog porekla ne sme biti u procesu proizvodnje - kaže Vladan Sunarić iz kompanije "Foodlend".

Ovaj način poljoprivredne proizvodnje u svetu ima rast od 25 odsto godišnje, što je najveća stopa rasta bilo koje privredne grane i to je jedini sektor koji proda sve što proizvede.

Manji rizik od bolesti

Prema pocenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, ljudi kupuju organsku hranu uglavnom jer shvataju njenu ulogu u smanjenju rizika po zdravlje (36%). Sledeći najvažniji razlog za kupovinu je uverenost da je hrana boljeg ukusa (31%), slede oni koji organsku hranu smatraju više "prirodnu" (25%) i oni koji po svaku cenu žele da izbegnu genetski modifikovane proizvode (12%). Na kraju dolaze oni koji smatraju da upotrebom ovih proizvoda pomažu zaštitu životne okoline (5%).