Muzej voštanih figura Srbije - bez stalne adrese

Muzej voštanih figura bez stalne adrese

Pred Jefimijom zastaje dah

Deo bogate postavke postaće i najveća rukopisna knjiga na
svetu visine četiri metra, jevanđelje Nikole Stanjevića

Jefimija, prva srpska pesnikinja, car Dušan, knez Lazar, Karađorđe, Tito, Draža Mihailović, patrijarh Pavle, Vuk Karadžić, zatim Pavle Vujisić, Desanka Maksimović, Jovan Dučić, Ivo Andrić, ali i Njegoš, Zoran Đinđić, Vlade Divac pa i Slobodan Milošević... samo su neke od 43 ličnosti koje predstavljaju neprocenjivo blago Muzeja voštanih figura Srbije, inače, prve kuće umetnosti ovakvog tipa u našoj zemlji. Ova zanimljiva i jedinstvena zbirka figura lična je priča njenog utemeljivača Vladimira Tomčića, stara više od četiri godine. Gledajući voštane figure u Amsterdamu, on je došao na ideju da osnuje muzej u kojem će glavni likovi biti svi oni ljudi koji su, kroz vekove, obeležili razvoj srpske države i duhovnosti u svojstvu vladara, crkvenih velikodostojnika, političara, umetnika... Međutim, prava je šteta što građani nemaju gde da dođu i na miru pogledaju ova remek-dela od voska. Te lutke nemaju jedan krov nad glavom, a većina figura smeštena je u mnogobrojiim magacinima. Jedino njih pet nalazi se u zgradi Ministarstva kulture Srbije pa je tako idejni tvorac muzeja obećao da će blago u koje je uložio čitavog sebe ostaviti gradu i zemlji u kojoj živi.

- Naš muzej, za razliku od onih u Evropi, ne podilazi ukusu publike. Njega čine eksponati koje vezuje zajednička nit, a to je pripadnost ovom narodu. Izrada svake figure staje između 2,5 i četiri hiljade evra što je mnogo jeftinije u odnosu na evropski cenovnik - kaže Vladimir Tomčić, inače angažovan kao pomoćnik ministra kulture Srbije. On sa ponosom ističe da se sve figure stvaraju ručnim putem i to u prirodnoj veličini i daje za izradu jedne potrebno odvojiti najmanje dva meseca. Međutim, mnogi verovatno i ne slute kako je ponekad komplikovano napraviti figuru koja će biti verna originalu. Stvaranje ovakvog umetinčkog dela prvo počinje pronalaženjem verodostojne fotografije koja svedoči o liku. Vajari, zatim, izrađuju lik u glini, onda se uzima otisak u silikonu i gipsu i tek na kraju se stavlja vosak, ojačan raznim hemikalijama. Lice i ruke izrađeni su upravo od njega, a osnovu statue čini lutka obložena „filc" materijalom i gumenim trakama.

Osnivač muzeja otkriva da izrada određenih kostima katkad zadaje velike muke stvaraocima.

- Plašt kralja Petra Prvog Karađorđevića vezen je gotovo sedam meseci, dok je kopija premijera Koštuince brzo završena jer je za njegovo oblačenje bilo potrebno samo kupiti odelo u radnji - objašnjava Tomčić. Prema njegovom svedočenju, najteže je bilo napraviti Jefimnju jer njen lik nije zabeležen nigde.

Deo ove bogate postavke uskoro će postati i najveća rukopisna knjiga na svetu visine četira metra, jevanđelje vojvode Nikole Stanjevića koje se nalazi u Hilandaru. Kuća voštanih lutaka uskoro bi trebalo da dobije i prinove. Kolekciju će upotpuniti figure Milene Pavlović-Barili, Filipa Višnjića, Mileve Ajnštajn, Stevana Sinđelića i hajduk Veljka Petrovaća. Pored lutaka, muzej čine i razni predmeti koji statuama daruju životniji, lepši i potpuniji izgled. Neke od njih su kopija Miroslavljevog jevanđelja, Dušanovog zakonika, zatim zakonopravilo Svetog Save, pokrov kneza Lazara i krunidbeni plašt kralja Petra Prvog koja nimalo ne odudara od originaliog.

Građani koji su imali prilike da vide figure u toku dve izložbe organizovane krajem 2002. i početkom sledeće godine različito su reagovali na iste lutke. Dah im je zastajao pred Jefimijom i njenim vezom, a Draža i Tito su bili posebno zanimljivi za publiku. Prvom čeveku ove zanimljive kuće umetnosti najviše se dopala figura Pavla Vujisića koji je prikazan sa šakom u obliku „šipka“, a braća Radovići, akademski vajari, inspiraciju za svoj rad pronašli su u igranoj seriji „Više od igre“.