Radnik važniji od profita - Hoće li novi zakon zaista doprineti razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji?

Potrčko Pirot pobedio je na nedavno održanom takmičenju Selfi sa radnog mesta, koje je organizovala Evropska mreža preduzeća za socijalnu integraciju (ENSIE). Cilj takmičenja bio je da se pokaže raznolikost radnika i radnih mesta u socijalnim preduzećima širom Evrope i u njemu su učestvovala preduzeća iz 21 zemlje, članice ENSIE mreže.

Aleksa Živković, pokretač ove ideje u Pirotu, na biciklu od 2012. godine svakodnevno svoje sugrađane snabdeva neophodnim lekovima i namirnicama, čeka umesto njih u redovima... Živković je jedan od osnivača Udruženja građana Leka, koje je nastalo 2013, a Potrčko Pirot danas je jedan od njihovih projekata.

Udruženje građana Leka jedno je od oko 1.200 socijalnih preduzeća, koliko ih je, prema poslednjim podacima, u Srbiji. Ipak, ova oblast u našoj zemlji i dalje nije dovoljno uređena, a usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu tek treba da dođe na dnevni red.

Kako za eKapiju kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, očekuje se da se tekst Zakona o socijalnom preduzetništvu do kraja 2017. godine nađe pred srpskim poslanicima - radna grupa formirana je u novembru 2016, Nacrt zakona je izrađen i u toku je usaglašavanje.

Ono što se od novog zakona očekuje, jeste da definiše šta su socijalna preduzeća - na dovoljno precizan način da niko ne bude "oštećen", ko može da ih osniva, kako posluju, te da podstakne zapošljavanje osetljivih kategorija. Sa druge strane predstavnici samih preduzeća i organizacija koje im pružaju podršku u radu, pribojavaju se kakav će zakon biti i ističu da usvajanje samo po sebi nije cilj - već da zakon mora biti takav da zaista podstakne razvoj ove oblasti. Kao veliki minus ističu činjenicu da sama socijalna preduzeća nisu konsultovana u izradi najnovijeg nacrta.

Aleksa Živković, "pirotski potrčko", pribojava se da bi usvajanje Zakona, za socijalno preduzetništvo moglo da donese više lošeg, nego dobrog. Broj socijalnih preduzeća u Srbiji, prema njegovim rečima, mogao bi da se značajno smanji.

- Prema nezvaničnim informacijama koje imamo, ovakva preduzeća ubuduće će morati da zapošljavaju minimalno pet osoba, a od toga će četiri, odnosno 80%, morati da budu pripadnici osetljivih kategorija. Mnoga socijalna preduzeća danas ne ispunjavaju taj uslov. Takođe, moraće da budu registrovana kao društva sa ograničenom odgovornošću, što sada nije slučaj.

Uključivanje marginalizovanih grupa

U domaćem zakonodavnom sistemu, socijalna preduzeća zasad nemaju poseban status, već se vode i registruju kao sva druga pravna lica. Dok poseban zakon u ovoj oblasti ne bude donet, poslovanje ovih organizacija, koje pored ostvarivanja svoje ekonomske funkcije, imaju i važnu društvenu ulogu, regulisaće, kao i do sada, različiti zakoni iz obasti socijalnog rada i zaštite.

Postojeće pravne forme, u kojima posluju socijalna preduzeća imaju u fokusu zapošljavanje, ostvarivanje profita i oblike udruživanja, a ne poslovanje u oblasti socijalnog preduzetništva, što prouzrokuje velike nedoumice oko toga šta je zapravo socijalno preduzetništvo i koja je njegova uloga u razvoju društva.

Socijalno preduzeće je biznis koji posluje s idejom da kroz zaradu, koju ostvari putem prodaje proizvoda ili usluga, ispuni jasnu socijalnu misiju. Ona zasad deluju u formi udruženja, zadruga, fondacija, zadužbina, privrednih društava.

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) jedna je od organizacija koja se bavi promocijom socijalnog preduzetništva u Srbiji. Dina Rakin, predstavnica EPuS-a, u razgovoru za eKapiju ističe da je način na koji država radi na novom zakonu, problematičan. Kako objašnjava, proces je netransparentan i neparticipativan, a sama socijalna preduzeća nemaju predstavnike u radnoj grupi za izradu zakona. Samim tim, kaže Rakin, pitanje je koliko tekst koji izađe na javne konsultacije može odgovarati potrebama sektora.

- Zakon je vrlo važan instrument promocije sektora i samim tim ne bi smeo da se donosi samo da bi bio donet, već da bi zaista podstakao razvoj sektora. Ono što bi zakon trebalo da sadrži je jasno i dovoljno široko određenje socijalnog preduzetništva, tako da ga smesti u polje tržišta i da omogući promociju ovog tipa poslovanja - objašnjava Rakin.

Glavni izvori finansiranja socijalnih preduzeća jesu projekti i donacije.

Kako za eKapiju kažu u Ministarstvu za rad, u narednom periodu se očekuje konačan dogovor sa Ministarstvom finansijama o mogućim finansijskim podsticajima u ovoj oblasti. To bi moglo da se sprovede kroz rezervisane javne nabavke, oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa sa licem iz posebne kategorije, umanjenje stope PDV-a...

Takođe, kako objašnjavaju, moguće su i neke nefinansijske mere, poput programa iz sistema aktivne politike zapošljavanja, razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i podsticaja lokalnih samouprava.

Trenutno za ovakva preduzeća ne postoje nikakve poreske olakšice, niti mere podrške razvoju sektora.

Aleksa Živković, "pirotski potrčko", ipak smatra da socijalnim preduzećima nije potreban povlašćen status, već mogućnost da nauče kako da postanu samoodrživa, tj profitabilna, kako bi, u slučaju da donatori, kao glavni izvori finansiranja, izostanu, mogala da nastave da funkcionišu.

Kako za naš portal kaže Dina Rakin, socijalnim preduzetništvom se bave ljudi kojima nije bitan samo profit, već i to kako njihova firma utiče na zaštitu životne sredine, kojima je bitno da uključe određenu marginalizovanu grupu u društvene tokove...

- Njih je moguće osnažiti različitim obukama, ali pre svega, motivisati kroz primere dobre prakse i promociju ovog vida poslovanja kao regularnog i kao svakog drugog, jer ono to jeste. U smislu poslovanja, to nije ništa drugačije od bilo kog drugog preduzeća, ali u smislu vrednosti, jeste, jer je ovakvim organizacijama boljitak čoveka i razvoj lokalne zajednice u fokusu. Idealistički, sva preduzeća bi trebalo da posluju na načelima socijalne ekonomije i preduzetništva - dodaje Rakin.

Katarina Stevanović