Dogovor ili arbitraža međunarodnog suda - I dalje sporna granica Srbije i Hrvatske na Dunavu

Srbija je s pažnjom pratila postupak, a sada i sprovođenje odluke Arbitražnog suda u sporu Hrvatske i Slovenije oko Piranskog zaliva, jer i sama ima međugranični problem sa Hrvatskom. Već deceniju i po nema kompromisa o tome kuda i na osnovu kojih dokumenata treba da se iscrta granica na Dunavu. Stručna javnost smatra da bi za obe strane bilo najbolje da otvore pregovore.

Dogovora nema o 145 kilometara granice na Dunavu, od ulaza iz Mađarske do Bačke Palanke. Dva rečna ostrva - Šarengradska ada i Vukovarska ada - najveći su kamen spoticanja. Za Srbiju pitanje razgraničenja rešeno je još 1945. godine Zakonom o ustanovljavanju i ustrojstvu Vojvodine.

- Ukoliko pogledamo opšteprihvaćene međunarodne pravne norme vezano za međunarodne plovne reke, vidimo da se na takvim delovima granica uspostavlja maticom reke, što je takođe jedan ili drugorangirani princip. Sa druge strane, Hrvatska insistira da se državna granica utvrdi prema granicama rubnih delova katastarskih opština, ali prema evidencijama koje vode hrvatski organi - navodi potpukovnik Goran Prodanović, rukovodilac Grupe za granice.

Da Srbija treba da izvuče pouku iz tek završenog spora Zagreba i Ljubljane, ocenjuje komentator Politike Miroslav Lazanski. Ukazuje na to da se, osim po katastru, odlučivalo i na osnovu stava Badinterove komisije da su Avnojevske granice bivših jugoslovenskih republika sada međudržavne.

- Po toj logici, granica između Srbije i Hrvatske bi išla glavnom maticom toka reke Dunav, ali ono što je problematično jeste to što po katastru Hrvatska ima na našoj strani Dunava 10.000 hektara, a mi mislim da imamo na hrvatskoj strani negde oko 3.000. Hrvatski džepovi na ovoj obali Dunava gde je Srbija su manje-više urbani, a srpski džepovi na hrvatskoj obali Dunava su jaruge, livade i pustare - objašnjava Lazanski.

Ako se dve države ne dogovore, čitav slučaj bi poput Piranskog zaliva, mogao da završi pred arbitražom u Hagu, ili Međunarodnim sudom pravde, ako se slože obe strane.

- Saglasnost je uvek potrebna, ponekad tu saglasnost zamenjuje međunarodna konvencija, ali mislim da ovde nema takve konvencije koja bi zamenila saglasnost - navodi Tibor Varadi, stručnjak za međunarodno pravo.

Da bi došlo do kompromisa, pre 16 godina formirana je Međudržavna diplomatska komisija. Od ukupno devet sednica, poslednja je održana pre šest godina. Često menjanje vlada u obe zemlje usporilo je posao.

- I 2013. i 2016. formirali smo naš deo međudržavne diplomatske komisije i o tome smo obavestili hrvatsku stranu. Povratnih odgovora – osim o jednom pitanju 2014. godine, kada smo ih obavestili i kada su oni izjavili da zbog zauzetosti njihovih eksperata oko angažmana u EU kao nove članice, nismo imali - objašnjava Prodanović.

U Grupi za granice veruju da će se susedi pridržavati Deklaracije o promovisanju evropskih vrednosti prema kojoj rešavanje graničnih pitanja ne sme da bude kočnica evrointegracijama.