Izvor: RTS | Sreda, 24.05.2017.| 09:28
Izdvojite članak Odštampajte vest

Bageri stižu na adrese nelegalnih objekata - Koliko košta rušenje?

Ilustracija
Posle rušenja nelegalnog objekta na Novom Beogradu, u Studentskoj 45, iz te opštine najavljuju nova uklanjanja – pre svega, kuća na Savskom nasipu. Rušenje su započele i druge beogradske opštine, kao i lokalne samouprave širom zemlje. Reč je o objektima čija je gradnja počela posle donošenja Zakona o ozakonjenju, ali i onima koji nisu mogli da budu legalizovani.

- U toku je izvršenje rešenja građevinskog inspektora prinudnim putem, odnosno rušenje, zatrpavanje temelja jedne zgrade koja je počela da se radi bez građevinske dozvole - ističe načelnik Gradske uprave za komunalne i inspekcijske poslove Kragujevca Andreja Ilić.

Isto čeka i 39 Čačana, koliko ih je nelegalno gradilo posle novembra 2015. i donošenja Zakona o ozakonjenju – od kada se to smatra krivičnim delom. Opština je za njihovo uklanjanje izdvojila milion dinara.

- Ne možemo znati da li će to biti dovoljno sredstava. U svakom slučaju, kroz rebalans budžeta Grada Čačka, koji sledi u narednom periodu, taj iznos sredstava može biti uvećan - kaže načelnica Gradske uprave za urbanizam Čačak Vesna Dmitrić.

Cenu rušenja diktira vrsta gradnje. Kreće se od pedesetak evra po kvadratu za jednostavnije konstrukcije – poput montažnih kuća, do 100 EUR za složenije objekte od armiranog betona. I tu nije kraj.

- Plaća se izlazak komisije koja će to da pregleda, da napravi projekat - ako je potreban za rušenje, firma koja će da ruši, odvoz materijala na deponiju... - objašnjava potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Iako rušenje treba da plati i sprovede vlasnik, pošto mu građevinski inspektor uruči rešenje, to često nije slučaj. Grube radove zato preuzimaju lokalne samouprave, a novac naknadno potražuju od vlasnika. Izvođača biraju na tenderu.

- Srušili smo, odnosno uklonili, 24 objekta, uz prioritet objekata sa javnih površina. Utrošili smo 3,67 miliona dinara u poslednjih šest meseci za uklanjanje objekata i obratili se gradu tražeći u rebalansu još 10 miliona dinara, kako bismo uklonili još 10 objekata koji su prioritet do kraja ove godine - kaže predsednik beogradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić.

Prioritet su i objekti starijeg datuma koji u postupku ozakonjenja ne mogu da budu legalizovani. Mahom su nikli u nacionalnim parkovima i na lokacijama gde ugrožavaju bezbednost ljudi.

- Pogledajte Beograd - pravljeni su objekti i zgrade maltene jedna uz drugu, zbog skupe lokacije. Niko nije predvideo da će, u slučaju nekog zemljotresa ili požara, biti mnogo više ugroženih ljudi i velike štete zato što su građeni bez propisa i pravila - napominje Goran Rodić.

Ko gradi mimo propisa sada je lakše utvrditi. Bageri će stići na adresu svih nelegalnih objekata kojih nema na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda iz 2015.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.