Porodična firma Crudus proizvodi kuhinjsku galanteriju od drveta - Najveći kupci veletrgovine iz Norveške, Engleske, Danske, Nemačke

Preduzetnik iz Beograda Nebojša Mandić nije mogao ni da nasluti da će mu omiljeni hobi iz detinjstva postati profesija. Pripremao se za diplomatiju, ali umesto brige o međunarodnoj politici, danas ga more preduzetničke brige, nestabilno tržište, konkurencija.

Preciznije, završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu, međunarodni smer, i stekao diplomu politikologa, ali nije uspeo da nađe posao u diplomatiji, već je uhlebljenje našao najpre u trgovini, a potom je u rodnom Jaloviku, na sredokraći puta Šabac – Valjevo u opštini Vladimirci, osnovao firmu Krudus (Crudus) i počeo proizvodnju sitnih predmeta od drveta za upotrebu u kuhinji. Ovaj, sada već iskusni preduzetnik, priča za Ekonometar kako je sve počelo.

- Nisam mogao da nađem posao u oblasti za koju sam se školovao, pa sam desetak godina radio u stranim trgovačkim firmama, od pozicije komercijaliste do šefa prodaje. Onda sam rešio da se osamostalim. Na porodičnom gazdinstvu u Jaloviku osnovao sam firmu i pokrenuo proizvodnju kuhinjske galanterije. Prve dve-tri godine radio sam paralelno i u trgovini i u svojoj firmi. Radeći u privatnim firmama, došao sam do saznanja da je logični nastavak da se osamostalim, da osnujem svoju firmu. Nisam hteo da ostanem u trgovini zbog mnogih problema u toj oblasti, kao što su teška naplata, smanjenje prodaje, pojačana konkurencija, sa kojima su se, inače, suočavale sve trgovinske firme. Zato sam se odlučio za proizvodnju. Drvo sam izabrao jer mi je to hobi iz detinjstva. Još kao dečak, bavio sam se drvetom. To su bile neke sitnice, uglavnom igračke, ali je stolarski posao ostao moja ljubav do danas. Otuda ideja da pokrenem proizvodnju i bavim se preradom drveta - priča nesuđeni diplomata.

Iako živi u Beogradu, radionica mu se nalazi u porodičnoj kući u Jaloviku, a osim njega, u posao su uključeni i njegova supruga i brat, tako da je ovo prava porodična firma. Sagovornik Ekonometra naglašava da prave kuhinjsku galanteriju, ali ne u varijanti strug, gde spadaju činije i varjače, već su se specijalizovali za ploče. U njihovom programu su kuhinjske daske, stalci, držači, ploče za posluživanje i drugi sitni pločasti elementi, dakle, sve ono što je ravno, a ne rotirajuće, pojašnjava Nebojša.

Zavisno od potražnje, modela, veličine i zahteva kupaca, mesečno proizvedu dve do tri hiljade komada. Nebojša sa zadovoljstvom ističe da su u poslednje tri godine učetvorostručili proizvodnju i da im je trenutno tromesečna proizvodnja unapred prodata i to u inostranstvu. Najviše se traže kuhinjske daske koje izrađuju od svih vrsta drveta sa našeg podneblja – bukve, hrasta, jasena. Drvo nalaze na stovarištima, pilanama i u specijalizovanim prodavnicama.

Kada je reč o alatu, koriste se standardne stolarske mašine, ali, kako kaže Nebojša, da bi proizvodnja bila efikasna i kvalitetna, neke mašine su pravili prema njegovim nacrtima, tako da je dobar deo njih prilagođen ovoj specifičnoj proizvodnji.

- U potpunosti uvažavam zahteve kupaca. Proizvodim prema njihovim zahtevima i nacrtima. Od njih dobijem tehničke crteže, dizajn je na njima, moje je da to realizujem. Kupci su veletrgovine iz inostranstva, najviše iz Norveške, Engleske, Danske, Nemačke. Imajući u vidu njihov standard, naše cene su veoma niske i zavisno od veličine i modela kreću se od nekoliko evra do nekoliko desetina evra. Kao što je poznato, Kinezi su velika konkurencija kada je reč o masovnoj proizvodnji, ali na sreću, u ovoj oblasti nisu nam konkurencija, iz prostog razloga jer nemaju drvo - navodi naš sagovornik.

Nebojša Mandić kaže da je imao znatna ulaganja, od porodične ušteđevine do nepovoljnih kredita komercijalnih banaka. Veliku podršku dobio je 2015. godine od niške kompanije Eneca, od koje je dobio opremu u vrednosti od 2.000 EUR u okviru programa "Pokreni se za posao".

- Ali, ako hoćete da imate kvalitetnu, brzu i kontinuiranu proizvodnju, morate da ulažete. I morate da imate dobre mašine, tržište, ljude koji znaju da rade taj posao. Proizvodnja je kompleksan proces i treba da prođe i nekoliko godina da uočite i otklonite sve greške, kako biste uspostavili proces koji funkcioniše kako treba - savetuje Nebojša.

Onima koji su tek krenuli ili će uskoro krenuti u privatnu proizvodnju poručuje da budu istrajni i strpljivi, jer se "stvari ne dešavaju brzo i lako". Treba da rade svakog dana, da budu inovativni, da ispituju svaku fazu svog poslovanja i da otklanjaju uočene greške.

Novo, sveže, zeleno

Kada je pre sedam godina odlučio da podvuče crtu na dotadašnji rad i okrene novi list, odnosno osnuje firmu i zaplovi u privatne vode, Nebojša je firmi dao ime Crudus, od latinske reči koja znači novo, sveže, zeleno, prirodno i zvučno je na svim jezicima. Kako kaže, smatra da je i inventivno ime bitno za poslovanje. Zbog toga bi vlasnici trebalo dobro da porazmisle pre nego što imenuju svoju firmu.

Autor: Milan Momčilović

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Ekonometar. Poziv na pretplatu www.nirapress.com)