"Klaster proizvođača i trgovaca ukrasnih biljaka" - projekat grada i Privredne komore Beograda

Uzgajanje cveća bi u narednom periodu moglo biti veoma isplativo svim sugrađanima koji žele da pokrenu sopstveni biznis. Beograd je geografski i funkcionalno izuzetno pogodan teren za podizanje cvetnih plantaža, posebno obronci Avale, Kosmaja i tereni u Ceraku, Lazarevcu i Mladenovcu. Oni koji se već bave cvećarstvom, trenutno muku muče sa plasmanom svojih proizvoda.

Mogućnost izvoza ukrasnih biljaka sve je veća. Međutim, na domaćim rasadnicima, zastarelom tehnologijom, uzgaja se veliki broj vrsta u malim količinama, pa se ne može zadovoljiti potražnja na tržištu. Kako bi rešili ove probleme i unapredili cvećarstvo u prestonici, Grad i Privredna komora Beograda rade na formiranju "Klastera proizvođača i trgovaca ukrasnih biljaka". U projekat je uloženo oko pet i po miliona dinara, a on za cilj ima okupljanje proizvođača, povećanje broja zaposlenih, otvaranje novih malih i srednjih preduzeća, kao i bolje poslovanje na međunarodnom tržištu.

- Klaster bi bio neka vrsta distributivnog centra, koji bi za početak vršio prodaju robe u Rusiju, Bugarsku i Makedoniju - priča Milijana Tomanović, menadžer projekta. - Međutim, svi proizvođači koji se budu udružili, moraće da porade na uspostavljanju standarda i tehničkih propisa u proizvodnji i plasmanu biljaka. Time će naši proizvodi biti usklađeni sa drugim zemljama, a izvoz robe znatno olakšan.

Krajem meseca, Privredna komora grada će organizovati stručni seminar na temu "Kako započeti sopstveni biznis u hortikulturi" kao jednu od faza u razvoju Klastera. Udruženi proizvođači dobiće stručnu pomoć u nabavci repromaterijala, poboljšanju proizvodnje i menadžmentu.

- Uzgajivači biljaka će o svemu moći sami da se dogovore, ali bi zbog bolje prodaje trebalo da se odluče za proizvodnju samo dve do tri vrste - objašnjava Tomanovićeva. - Na stručnjacima je da prave analize sa kojom vrstom ukrasnih biljaka bi bili konkurentni na tržištu, kako bi cvećari imali već ugovorenu proizvodnju.

Klimatski i reljefni uslovi Beograda pogodni su za uzgajanje ruža, šiblja i lukovica. Međutim, tokom poslednjih petnaest godina većina rasadnika se orijentisala na proizvodnju četinara jer je ona najmanje rizična. Zbog toga su sadnice lišćara za drvorede u Ulici Srpskih vladara i Nemanjinoj morale da se uvoze. Udruživanjem u klaster, marketing, izvoz i nabavke bili bi objedinjeni, što je isplativije, a postigle bi se i veće cene na tržištu. Uz potencijal koji ima i uspeh započetog projekta, naša prestonica bi mogla biti prepoznatljiva po cveću.

Standardi
Prema rečima Mihajla Grbića, profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu, naša zemlja je pre tri decenije započela uvođenje standarda u oblasti hortikulture, ali je taj proces stao i nije nastavljen do danas.
- Novi standaradi propisani su po uzoru na evropske i američke, ali su u saglasnosti sa našim starim propisima - objašnjava Grbić. - Oni podrazumevaju načine čuvanja biljaka u rasadnicima, pravila transporta i sadnje.

Web Site

Klaster proizvođača i trgovaca ukrasnih biljaka uskoro će dobiti i svoj vizuelni identitet. Biće prepoznatljiv po logu koji će obeležavati sve proizvode, a otvaranjem veb stranice biće olakšan posao i uzgajivačima i kupcima. Svaki proizvođač će na sajtu imati svoju šifru i asortiman, a biće uvedena i mogućnost porudžbine i kupovine robe u internet prodavnici.