Za Jugoslovensko rečno brodarstvo zainteresovana dva kupca - Hoće li država iz trećeg puta naći investitora za najvećeg srpskog brodara?

Država iz trećeg puta pokušava da nađe investitora za Jugoslovensko rečno brodarstvo, ali još ne otkriva koje kompanije su poslale pismo o namerama, niti koji model će biti primenjen.

Za kupovinu najvećeg srpskog brodara, Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB), za sada su zvanično zainteresovana samo dva investitora, saznaje Politika u Ministarstvu privrede. Koje će kompanije ući u trku za vlasništvo nad ovim državnim preduzećem, za sada ne otkrivaju, a još nije poznat ni model privatizacije koji će biti primenjen.

U igri su sve varijante: od prodaje kapitala, imovine, do strateškog partnerstva, ali je moguća i kombinacija nekih od ovih modela.

- Dva investitora poslala su pisma o namerama. Očekujemo da će JRB uskoro dostaviti najnoviju procenu tržišne vrednosti kapitala, zaključno sa 2016. godinom. Nakon toga Vladi ćemo predložiti najoptimalniji način za privatizaciju - kažu za Politiku u Ministarstvu privrede.

Poznavaoci prilika ističu da je usled nedostatka novca za ulaganje u remont brodova i obnovu flote poslednjih godina JRB gubio trku sa privatnim kompanijama, ali da i dalje ima dobru perspektivu.

Sagovornik Politike, koji je dobro upoznat sa stanjem u domaćem brodarstvu, kaže da je JRB ozbiljna firma sa tradicijom, ali da je činjenica da ima staru flotu koju bi trebalo obnoviti, za šta su potrebna velika ulaganja. Prema njegovom saznanju, za najvećeg srpskog brodara postoji interesovanje nekoliko jakih evropskih brodarskih kompanija, koje ne zanimaju nekretnine JRB-a kako bi, recimo, gradili hotele.

- Među njima verovatno najozbiljniji kandidat je najveća rumunska brodarska kompanija. Ali, oni nisu poslali pisma o namerama i neće se oglašavati dok ne bude bio objavljen zvaničan tender u kome će tačno biti precizirani uslovi prodaje - otkriva sagovornik Politike i ističe da je poziv, koji je objavilo resorno ministarstvo, nedovoljno jasan.

- Da ne kažem neozbiljan, jer ako ne navedete bar osnovne uslove koje kupca interesuju, ne možete očekivati odaziv ozbiljnih igrača iz ovog sektora - smatra sagovornik Politike.

Javni poziv za privatizaciju JRB objavljen je 18. januara. Interesantno je da je dan kasnije zvanično pokrenut i novi krug prodaje PKB-a. Tako je u senci ostala vest da, posle tri neuspela tendera, država ponovo traži kupca za jednu od najstarijih brodarskih firmi na Dunavu, o čijoj privatizaciji se govori već četvrt veka.

Zajedničko za ova preduzeća jeste i to što je za oba svojevremeno bila zainteresovana Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kako Politika nezvanično saznaje, ta kompanija nije jedna od dve koje su ovih dana zvanično ušle u trku za JRB. Ali to ne isključuje mogućnost da konkurišu kada bude objavljen tender.

Srbija je sa Al Dahrom 2013. godine potpisala memorandum o dokapitalizaciji JRB-a, koji je predviđao ulaganja od 20 do 40 mil EUR. Tadašnji ministar privrede Mlađan Dinkić rekao je da bi u tom slučaju Al Dahra dobila 30 do 49% akcija JRB, a da bi kroz te investicije bila kompletno obnovljena flota ovog preduzeća.

Od posla sa Al Dahrom, kao i u slučaju sa privatizacijom poljoprivrednih kombinata, nije bilo ništa, pa država sada iz trećeg puta pokušava da nađe kupca za JRB.

Poslednji tender iz 2008. godine je propao, jer je Zoran Drakulić, vlasnik Point grupe, koji je dao najbolju ponudu, gotovo godinu dana odugovlačio sa uplatom i na kraju je odustao od kupovine. Drakulić je preko svoje austrijske brodarske kompanije ED-DSG za JRB ponudio 40 mil EUR - 24,5 mil EUR za 70% kapitala, uz obavezne investicije u vrednosti od 15,7 mil EUR.

Na sajtu JRB navodi se da ova kompanija pripada grupi od pet najvećih brodarstava na Dunavu. Raspolaže sa 100 plovila za prevoz tereta, a osim toga bavi se remontovanjem i izdavanjem putničkih brodova, agencijskim poslovima, pa čak i izdavanjem poslovnog prostora.

Povodom objave prodaje ove brodogradske firme, oglasilo se Udruženje profesionalnih lađara, ističući da zaposleni u JRB apeluju na državu da povede računa o procesu i načinu privatizacije, kao i o interesima budućeg vlasnika, kako bi se izbegla greška učinjena pre nekoliko godina prilikom privatizacije nekoliko državnih preduzeća u ovom sektoru.

Prema njihovim podacima, JRB ima 309 zaposlenih, od toga 159 lađara. U vlasništvu ima 50 barži, pristane u Velikom Gradištu, Beogradu i Bezdanu, deset linijskih brodova, tri "boksera" i mala broda za opsluživanje, kao i agencije u Beču, Bezdanu, Novom Sadu, Šapcu, Beogradu, Pančevu i Smederevu.

Najvredniji deo imovine je Upravna zgrada u Ulici kneza Miloša u Beogradu, od oko 6.000 kvadrata, što bi moglo posebno da bude interesantno budućem kupcu.