Izvor: eKapija | Subota, 11.02.2017.| 14:35
Izdvojite članak Odštampajte vest

Svaki četvrti preduzetnik u Srbiji ima manje od 30 godina - Kako podstaći zapošljavanje mladih?

Ilustracija (Foto: Andresr/shutterstock.com)
U Srbiji je svaki četvrti preduzetnik i svaki 17. vlasnik preduzeća mlađi od 30 godina. Stopa nezaposlenosti mladih pala je za skoro 8% u poslednje četiri godine, dok se istovremeno stopa zaposlenosti povećala za 5%. Ipak, svaki četvrti stanovnik Srbije ove starosne dobi ekonomski je isključen (NEET stopa) – ne radi, ne školuje se, niti je na dodatnim obukama. Poređenja radi, taj procenat u EU dvostuko je niži.

Ovo su glavni rezultati istraživanja o ekonomskoj uključenosti mladih u Srbiji, sprovedenog u okviru projekta Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske, Fondacije Ana i Vlade Divac.

Osnaživanjem omladinskog preduzetništva u Srbiji bavi se i Privredni forum mladih (PFM), a rad ove nevladine organizacije usmeren je i na smanjenje nezaposlenosti kod mladih, kaže za eKapiju Marijana Marinković, predsednica PFM.

- Kroz niz različitih aktivnosti težimo da podstaknemo umrežavanje mladih, privrede, države i akademske zajednice, kako bismo stvorili povoljnu klimu za pokretanje sopstvenog biznisa i postali glavna platforma za razvoj omladinskog preduzetništva u Srbiji. Naši programi namenjeni su mladima koji planiraju da pokrenu svoj biznis ili su ga već pokrenuli - kaže naša sagovornica.

U okviru svojih aktivnosti PFM organizuje petodnevne obuke koje okupljaju 60 polaznika, podeljenih u 30 timova, sa idejom za pokretanje sopstvenog biznisa. Na njima je angažovano i 15 predavača iz sveta preduzetništva. U toku aprila i decembra 2017. biće organizovane nove obuke, a u planu foruma je da se ova praksa nastavi i narednih godina, objašnjava Marinković.

- Kroz rad sa mentorom i interakciju sa uspešnim preduzetnicima, polaznici dobijaju sveobuhvatnu sliku o neophodnim koracima za pokretanje i vođenje biznisa, kao i gotov biznis plan. Predavanja drže i stručnjaci iz oblasti marketinga, finansija, prodaje, administracije. Poslednjeg dana obuke, polaznici predstavljaju svoje ideje pred žirijem, a cilj je da dobiju jasnu sliku o tome koliko su napredovali na obuci, kao i povratnu informaciju šta je to što dodatno mogu da unaprede - kaže Marinković, dodajući da je ovu obuku do sada prošlo 120 mladih, a 30% od njih je pokrenulo svoj biznis.

(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
Saradnju sa PFM nedavno je uspostavila i beogradska opština Savski venac. Mladim preduzetnicima sa te opštine, koji su prošli obuku Privrednog foruma mladih, omogućeno je korišćenje prostorija Kancelarije za mlade u trajanju od 6 meseci.

Istraživanje Mreže omladinskih fondova, koje obuhvata period od 2008. do 2015. godine i mlade od 15 do 30 godina, pokazalo je, inače, pozitivan trend samozapošljavanja mladih u Srbiji. Od ukupnog broja mladih koji su zaposlenih, 11% je na ovaj način pronašlo posao.

U PFM-u podsećaju da je njihov rad usmeren upravo na samozapošljavanje, a cilj obuke je, dodaje naša sagovornica, da osposobi mlade za pokretanje sopstvenog biznisa, a ne da nakon obuke traže posao kod nekog drugog poslodavca.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u decembru 2016. godine bilo je 618.048 nezaposlenih lica starosti od 15 do 30 godina. Međutim, prilikom kompletiranja slike, u obzir treba uzeti i činjenicu da ne postoje podaci o tome koliko mladih nije registrovano u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao i to da svaki peti zaposleni do 30 godina radi na crno, bez ikakvog ugovora.

Šta je najteže?

Mreža omladinskih fondova uočila je i potrebu da se procenjuju i analiziraju efekti programa i javnih politika na zapošljavanje i zapošljivost mladih, kako bi se oni bolje planirali i bili efikasniji.

Takvu jednu analizu 2016. godine sproveo je Ekonomski institut iz Beograda. U njihovom fokusu bila je ragulativa u informaciono-komunikacionim tehnologijama, kreativnim industrijama i u poljoprivredi, koje su izdvojene kao najperspektivnije oblasti, sa predlogom pojednostavljenja poslovanja za mlade preduzetnike.

Kao opšti problemi za razvoj preduzetništva, utvrđeni su nerazvijena preduzetnička kultura i nestimulativno poslovno okruženje u Srbiji, nedostatak potrebnih preduzetničkih znanja, nedostatak potrebnih finansijskih sredstava, visoko poresko opterećenje i potreba za mentorstvom. Opšte preporuke za rešavanje ovih problema su razvijanje inovativnosti privrede, promena sistema upravljanja naukom i inovacijama, povećanje nivoa ulaganja u naučno-istraživački sektor, povećanje relevantnost naučnih istraživanja za razvoj privrede, razvoj stimulativnih finansijskih mehanizama i institucionalnog okvira za povezivanje nauke i privrede, osnaživanje kapaciteta nadležnih institucija, ali i unapređenje preduzetničkog obrazovanja i sprovođenje programa učeničkih kompanija.

(Foto: YanLev/shutterstock.com)
U Srbiji oko 150 učeničkih kompanija

Program učeničkih kompanija u srednjim školama širom Srbije već nekoliko godina sprovodi organizacija Dostignuća Mladih. Kako za eKapiju kaže referent za implementaciju Nemanja Glavinić, u program je uključeno oko 220 srednjih škola, a trenutno u njima posluje oko 150 učeničkih kompanija. Prema njegovim rečima, plan je da do 2020. godine učeničke kompanije posluju u svim srednjim školama u Srbiji.

- Učenici u svojim školama osnivaju kompanije, donose sve odluke, proizvode, bave se administracijom, planiraju, rade sve ono što je uobičajeno za funkcionisanje kompanije. U zavisnosti od delatnosti kojom se bave, oni izlaze na tržište i prodaju svoje proizvode - objašnjava Glavinić.

Delatnosti učeničkih kompanija su široke, bave se i proizvodnjom i pružanjem usluga. Često je reč o proizvodnji prehrambenih proizvoda, kozmetike, nakita, komisionih proizvoda, ali i softverima, it uslugama, kursevima...

- Kroz naš program do sada je prošlo između 70 i 80 hiljada učenika. Nemamo precizan podatak o tome koliko njih je nastavilo da se bavi preduzetništvom, jer je i dalje rano za takvo istraživanje – kaže Glavinić. Ipak dodaje, prema podacima koje imaju 83% učenika uključenih u rad učeničkih kompanija planira da se bavi biznisom, a 94% njih sebe može da zamisli kao nekog ko ima biznis.

Učeničke kompanije zastupljene su u srednjim školama i gimnazijama i u njima učenici razvijaju preduzetničke veštine, prolazeći već tokom škole kroz sve teškoće sa kojima se suočavaju preduzetnici.

Za razliku od učeničkih kompanija, koje su usmerene kako na srednje stručne škole, tako i na gimnazije, u planu Vlade Srbije je razvoj dualnog obrazovanja, kojim će biti obuhvaćene samo stručne škole. Prošle godine 14 srednjih stručnih škola bilo je uključeno u dualno obrazovanje, a u njima se, po novom modelu, školuju bravari-zavarivači, električari, industrijski mehaničari i operateri za izradu nameštaja. Do septembra 2017, kada će ovaj vid obrazovanja i zvanično ući u školski sistem, trebalo bi da bude spremno još šest dualnih obrazovnih profila i to: livac-kalupar, tehničar za lovstvo i ribarstvo, tehničar logistike i špedicije, auto-mehaničar, elektromonter mreža i postrojenja i brodomonter.

(Foto: isak55/shutterstock.com)
Na skupu o dualnom stručnom obrazovanju, koji je održan nedavno u Privrednoj komori Srbije, premijer Aleksandar Vučić naveo je da bez rešenja problema u obrazovanju nema dugoročnog rasta i razvoja. Da bi rast bio održiv, moramo da vodimo računa o zapošljavanju mladih, naveo je premijer i dodao da ukoliko Srbija ne uvede dualno obrazovanje, neće imati rast posle 2020. godine.

Subvencije za zapošljavanje mladih u 2017.

Prošla, 2016. godina, bila je u Srbiji proglašena godinom preduzetništva, a početkom 2017, počela je i decenija preduzetništva. U narednih 10 godina privrednicima će na raspolaganju biti ukupno 12,5 milijardi dinara, kroz različite programe čiji je cilj povećanje zapošljivosti.

Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja u 2017. godini, opredeljeno je oko 3,3 milijarde dinara za podsticaje pri zapošljavanju. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) raspisala je 7. februara prvi ovogodišnji javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje, kao i za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima (među kojima su mladi do 30 godina starosti bez ili sa niskim kvalifikacijama, mladi koji posao traže duže od godinu dana, mladi sa statusom dece palih boraca ili koji su imali/imaju status dece bez roditeljskog staranja).

Katarina Stevanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.