Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Graditelj violina radionicu iz Beča preselio u Apatin

Izvor: RTV

Četvrtak, 12.01.2017.

18:05

Komentari

Podeli

(Foto: koi88/shutterstock.com)

Graditelj violina Robert Kelč odlučio je da, nakon više od četrdeset godina života i rada u Beču, svoju radionicu preseli u rodni Apatin.

Stotinak violina, viola i violončela nastalih u apatinskoj radionici delo su ruku graditelja Roberta Kelča. Obrazovao se za graditelja klavira, ali se prepoznao u graditeljstvu, za mnoge, kraljice, muzičkih instrumenata.

- Violine počnete od parčeta grubog drveta i svaki delić izrađujete sami, uštimavate, podešavate, to je taj interesantan svet. To je jedan mali mikrokosmos u svome koji ima jako puno mogućnosti - kaže Robert.

Put od popravke i restauracije vodi do majstora graditelja. Prvu violinu je napravio pre 20 godina, a danas, koristeći rebrasti javor iz Bosne i alpsku smreku kao kombinaciju materijala za najbolji zvuk, Kelč u svojoj radionici gradi nekoliko modela.

- Stradivari, koji je svima nama neko merilo, radim Gvarnerijev model, Mađinijev model i jedan svoj model - kaže on.

Majstorske tajne dobre violine, smatra Kelč, jednako se kriju u impregnaciji drveta i kvalitetu laka. - Tajna dobrog laka je da ne pokvari instrument. Ne možete sa dobrim lakom da popravite lošu violinu, ali možete sa lošim lakom da pokvarite dobru violinu - kaže Robert.

Kroz ruke su mu prošle mnoge violine, a posebno ističe violinu velikog majstora Kremone – Đuzepea Gvadagninija. - Ta violina je bila posvećena Katarini Velikoj, carici Rusije. Ruke velikog mastora se odmah prepoznaju. Tu violinu su procenili na 250.000 EUR - dodaje on.

Kelčeve violine se sviraju u Mađarskoj, Austriji i Hrvatskoj u filharmoniji, a na takmičenju mladih violinista Srbije osvajačima prvih mesta poklanjao je violine. - Sa naših prostora od poznatijih je Darko Pilar koji svira moju violinu, izuzetno talentovan momak za koga će se tek čuti - navodi.

Iako je četiri decenije proveo u Beču, Kelč je odlučio da stvara u rodnom Apatinu jer ravnica i Dunav, kako kaže, pružaju potreban stvaralački mir.

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.