Papreni plodovi Surčina - Četvorica Beograđana gaje najljuće papričice Južne Amerike

Egzotične sorte ekstremno ljutih papričica, poreklom iz Južne Amerike i Indije, već tri godine se šarene i u predgrađu prestonice, u Surčinu. Četvorica najboljih prijatelja - Jovan, Željko i dva Vladimira, u poljoprivredu su ušli iz želje da pobegnu sa betona i iz zadimljenih kafića, ali kad su jednom počeli da prave nešto svoje više nisu mogli da stanu.

- Živeo sam u Brazilu i žalio kako u Srbiji ne može da se pojede ništa stvarno ljuto. Došli smo na ideju da na Jovanovoj zemlji posadimo papričice iz Južne Amerike i Indije. Srećom, uzgajivača ovih sorti ima i u Sloveniji, pa po seme nismo morali daleko - priča Vlada Miladinović.

Paprike su se brzo navikle na surčinsku zemlju, te žare i pale kao da su oduvek rasle na ovim područjima.

- Ekstremno ljute vrste su poludivlje, lako se gaje i nemaju štetočine, te biljkama ne dodajemo ništa veštačko. Sejemo ih početkom februara, rasad je gotov u aprilu, a berba traje od jula do kraja oktobra. Tada se u plasteniku sve šareni kao Nova godina. Na dnu stabla su crveni i žuti plodovi, na sredini zeleni, a na vrhu tek nikli cvetovi - priča Jovan Zorić.

Berba je najizazovniji, ali i najveseliji deo njihovog posla. Svaka se, kažu, završava roštiljem.

- Ako paprika koju berete pukne i kapsicin se razlije po rukama, satima kasnije ništa ne smeš da diraš. Naravno, redovno se neko zaboravi, samo je pitanje kome ćemo prvo da se smejemo. Peče užasno - da samo zagrizeš i sažvaćeš, a ne progutaš papriku, bol traje 10 minuta. Utrnu oči, nokti, kosa, zubi... Najgore je kad beremo Škorpion morugu čija je ljutina 1,7 miliona skovila - kaže Jovan i dodaje da će dogodine doći na rod i mnogo jače hibridne vrste.

Svežu ili samlevenu papriku samo najotporniji mogu da podnesu. Zato su se momci setili kako da svoj proizvod približe i onima koji ne vole da plaču dok jedu.

- Pravimo sedam različitih vrsta soseva. Najblaži je od maline i kajen parike, gde je ljuto ostalo samo u tragovima. Sosu koji pali sve pred sobom dali smo ime "Daisy", tj. "Bela rada", jer smo želeli da pobegnemo od klišea kao što su "Smrt", "Zombi", "Zmaj". Za soseve, koje kuvam lično, uzgajamo i bosiljak – ubacuje se Vlada Stanojlović.

Kad mogu, njih četvorica putuju po sajmovima širom zemlje i nude svoje proizvode pravim gurmanima.

- Svako voli ljuto, samo neće svako da prizna – zaključuju ovi "ljuti" poljoprivrednici.