Kamate na deviznu štednju sve bliže nuli - Investicioni fondovi kao alternativa

Kamate na deviznu štednju gotovo su na nuli, a ekonomisti predviđaju da se politika američkih federalnih rezervi i Evropske centralne banke neće uskoro menjati. RTV je istraživala da li ćemo uskoro morati da doplaćujemo bankama da čuvaju naš novac i koliko je rizično ulagati u druge vidove štednje poput investicionih fondova.

Ukoliko danas oročite 1.000 EUR na godinu dana, za 12 meseci ta suma biće veća za najviše četiri evra. Ni u dolarima slika nije mnogo drugačija, jer ćete na 1.000 USD oročenih na godinu dana u plusu biti najviše 10 USD.

Kamatne stope i na evro i na dolare sve su bliže nuli, u nekim stranim bankama i negativne, a dani kada se od štednje moglo nešto i zaraditi, neće se skoro vratiti, predviđaju ekonomisti.

- Građani Srbije ne moraju da strahuju da će i ovde jednog dana kamate na štednju biti negativne. Recimo kada uložite 1.000 EUR da ćete za tri godine moći da podignete 999 EUR. To se neće desiti, ali ne može se očekivati na dugi rok i neki dramatičan rast kamatnih stopa na štednju - kaže za RTV ekonomski analitičar, glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

Profesor na Visokoj školi modernog biznisa Mladen Perić ističe da ipak treba zadržati određenu rezervu, bar kada je dolar u pitanju.

- Teško je to predvideti, novi predsednik Amerike Donald Tramp je na početku predsedničke kampanje proglasio sebe čovekom niskih kamatnih stopa. Međutim, pred kraj se izgleda predomislio, pa je uvideo da niske kamatne stope mogu dovesti do naduvavanja nekih novih špekulativnih mehura. Tako da je teško predvideti, mada ne bi bilo razumno sada menjati tu politiku, zato što se ekonomija i dalje nalazi u nekom procesu laganog oporavka od krize – objašnjava Perić.

A dok su kamate na deviznu štednju niske, profesor Perić kaže da su alternative ulaganja u fondove, ali ona nose nekoliko rizika. Prvo, ulozi nisu osigurani kao što je to slučaj sa depozitom u banci, a i zarada će zavisiti od rizika ulaganja i najveća je kod takozvanih Fondova uvećanja imovine, gde se vaš novac ulaže u akcije.

- U susednoj Hrvatskoj balansirani fondovi imaju prinos negde otprilike od minus četiri do plus osam procenata. Što se tiče fondova očuvanja vrednosti, njihovi prinosi idu nešto iznad dva i po procenta do četiri i po procenta – kaže Perić.

Na našem tržištu za sada i pored nižih prinosa primat drže penzioni i fondovi osiguranja koji novac ulažu pre svega u državne obaveznice.

Investicioni fondovi u Srbiji su došli neposredno pre krize, i tada kupili skupe akcije, te se do danas vrednost investicionih jedinica uglavnom nije dovoljno oporavila da opravda veći rizik ulaganja.