Zamena stare tehnologije najskuplja opcija - Mere unapređenja energetske efikasnosti imaće najviše efekta u intenzivnim granama prerađivačke industrije

Srbija je, kada je reč o efikasnoj upotrebi energije u industriji, na žalost na začelju kolone evropskih zemalja, kaže na početku razgovora za eKapiju Mirjana Stamenić, docent na Katedri za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Iako se poslednjih godina među stručnom zajednicom dosta govorilio i ukazivalo koje sve benefite može očekivati jedna kompanija kada se okrene uvođenju mera energetske efikasnosti, čini se da je napredak u ovom segmentu izrazito spor i da se tek očekuje naporan rad.

Srbija, danas, kako kaže Stamenić, u proseku ima 2-3 puta veći energetski intenzitet od najbolje rangiranih zemalja EU, što znači da se kod nas utroši 2-3 puta više energije da bismo proizveli isti proizvod.

- U industrijskom sektoru, i dalje postoji prilično zastarela tehnologija, koja nije obnavljana, najčešće zbog otežanih uslova poslovanja organizacija, odnosno manjka sredstava za ulaganje u nove tehnologije. Tako u nekim slučajevima u fabričkim kompleksima možemo naići na "muzejske eksponate" koji su zahvaljujući dobrom održavanju i dalje u funkciji, ali je njihov radni vek davno istekao. U pojedinim slučajevima imamo kompanije koje nisu imale novca ni za ulaganje u osnovno održavanje, pa je nivo efikasnosti pojedinih postrojenja prilično nizak. Sa druge strane, čest je slučaj da zbog nestabilnosti na tržištu i zbog neprestane borbe za kupce fabrička postrojenja rade sa niskim kapacitetom, što nepovoljno utiče na energetsku efikasnost.

Prema podacima iz energetskog bilansa Republike Srbije, u 2015. godini u industrijskom sektoru je utrošeno 2.829 miliona tona ekvivalentne nafte. To je 29,6% od ukupno utrošene energije u svim sektorima potrošnje finalne energije, što je za 10,8% više od onoga što je utrošeno u 2014. godini.

Srbija je, prema rečima Mirjane Stamenić, uvozno visoko zavisna od energenata - 31,42% energenata smo uvezli tokom 2015. godine. U pogledu energetskih resursa imamo malo rezervi visokokvalitetnih goriva kao što su nafta i prirodni gas (ispod 1% geoloških rezervi), dok preostalih 99% čine rezerve uglja, od toga 95% otpada na lignit koji je manje kvalitetan ugalj.

U svemu ovome, ne treba zaboraviti ni ono što najpre motiviše određeno preduzeće da li da efikasno koristi energiju u proizvodnji – dostupnost i cena energenata, ističe Stamenić. Tako Srbija danas ima najnižu cenu struje u regionu, dok cene nafte i prirodnog gasa dostižu nivo kao u EU.

- Kada je reč o ceni električne enregije, ona je i dalje među najnižim u Evropi. To zapravo znači da ne postoji onaj najvažniji pokretač kojim bi se krajnji korisnici stimulisali da racionalno koriste energiju i energente. Prevazišli smo period kada nismo imali dovoljno energenata na raspolaganju, pa smo imali restrikcije, sad je red da se uskladimo sa cenama energenata na našem tržištu.

Osim ovih činjenica, ima još nekoliko razloga zašto se preduzeća u Srbiji ne odnose racionalno prema potrošnji energije. Naime, kako objašnjava Stamenić, u pogledu kadrova, srpski inženjeri poseduju zavidna znanja u oblasti održavanja sistema, ali postoji nekoliko prepreka koje se mogu naći na putu efikasnog korišćenja energije. Tako se inženjerima u održavanju dodeljuje dodatni zadatak praćenja utroška energenata i energetskih tokova u fabrici.

- Kada spojite ove dve stvari, tada primat uvek ima održavanje kontinuiteta proizvodnje, pa će svi kapaciteti biti usmereni ka ovoj aktivnosti, dok će upravljanje energetskim tokovima biti sekundarna aktivnost. U savremenoj praksi, uobičajeno je da se razdvoje ove dve funkcije, odnosno da se energetski menadžer ili grupa energetskih menadžera, u zavisnosti od kompleksnosti preduzeća, samo bave praćenjem i upravljanjem energetskih tokova, predlaganjem mera za napređenje energetske efikasnosti i praćenjem ostvarenih efekata.

Zašto je važan energetski menadžment?

Evropska praksa je pokazala da sistem energetskog menadžmenta jednoj kompaniji može doneti uštede oko 20%. Dok se neki odlučuju na privremene mere za racionalniju potrošnju energije, koje dugoročno ne daju rezultate, sistem energetskog menadžmenta podrazumeva uvođenje standarda ISO 50001, što je trošak u samom početku, ali se od momenta njegove implementacije troškovi za korišćenje energenata smanjuju.

- Jedan od prvih koraka kod implementacije ISO 50001 jeste sprovođenje energetskog pregleda. Energetski pregled služi da utvrdite koliko, gde i na koji način koristite energiju. Da sagledate nivo energetske efikasnosti u preduzeću i da definišete mesta na kojima se prekomerno troši energija. Kada se sprovede energetski pregled, obavezno se definišu mere za poboljšanje energetske efikasnosti koje se svrstavaju u tri grupe: mere koje ne zahtevaju ulaganja ili zahtevaju nizak nivo ulaganja, koje zahtevaju srednji nivo ulaganja i mere koje zahtevaju kapitalna ulaganja, poput zamene tehnologije, uređaja ili zamenu kompletnog sistema osvetljenja itd.

Pančevačka Petrohemija je pre dve godine implementirala Sistem menadžmenta energijom u skladu sa standardom ISO 50001. Kažu da udeo troškova energije u ukupnim proizvodnim troškovima HIP-Petrohemije iznosi 10-15% u zavisnosti od kapaciteta prerade primarnog benzina, pa je kontunualno poboljšavanje energetskih performansi kompanije prepoznato kao jedno od osnovnih strateških opredeljenja. Zato, danas već osećaju dobre rezultate.

- Analize specifične potrošnje energije tokom 2015. i 2016. jasno potvrđuju da je energetska performansa HIP-Petrohemije, kao posledica dobrog upravljanja i investiranja u projekte energetske efikasnosti, znatno poboljšana. Ostvarena specifična potrošnja energije u 2015. godini je za 4,23% manja nego u 2014. godini, a trend redukcije potrošnje energije se nastavlja i u 2016. godini, što jasno govori da su energetske performanse naših postrojenja značajno poboljšane. Poređenja radi, Uredbom Ministarstva rudarstva i energetike propisan je, za obveznike sistema energetskog menadžmenta godišnji cilj uštede energije za tekuću godinu u iznosu od 1% od ostvarene potrošnje primarne energije u prethodnoj kalendarskoj godini – kažu za eKapiju iz Petrohemije.

Kako objašnjavaju, osim do sada primenjenih, opsežnih mera poboljšanja operativne i energetske efikasnosti proizvodnih procesa, prva faza Strategije razvoja Petrohemije za period 2014 – 2030, čija je realizacija u toku, predviđa investicije u unapređenje energetske efikasnosti vredne 5,8 mil EUR.

- U protekle dve godine, u projekte energetske i operativne efikasnosti, investirano je 4,5 mil EUR a postinvesticioni monitoring potvrdio je uštedu u iznosu iznad 5 mil EUR na godišnjem nivou.

Iz Petrohemije kažu da će u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti praćenju potrošnje energije u realnom vremenu i mogućnostima automatskog upravljanja energetskim tokovima, dodatnoj edukaciji zaposlenih iz oblasti menadžmenta energijom i unapređenju poslovne saradnje u okruženju i šire.

Ima u Srbiji još dobrih primera. Hemofarmove fabrike u Vršcu i Šapcu našle su se među 20% energetski najefikasnijih farmaceutskih kompanija u svetu. Obe fabrike imaju savremena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Upotrebom recikliranog kartona za pakovanje ostvarena je ušteda jednaka dvomesečnoj potrošnji struje i vode svih fabrika iz sistema.

Hemofarm danas koristi opremu sa visokim stepenom energetske efikasnosti, štedljive potrošače poput LED sijalica, a cevovodni sistem je kompletno obložen i ne postoji gubitak energije.

Mere i podrška

Iako se često pomisli da je prva mera zamena stare tehnologije ili uređaja, docent Mirjana Stamenić objašnjava da je to ipak najskuplja opcija.

- Nekoliko manjih investicija koje za cilj imaju unapređenje energetske efikasnosti može biti po ostvarenim efektima ekvivalentno jednoj meri koja zahteva kapitalna ulaganja. Na primer – industrijska preduzeća u Srbiji imaju značajan potencijal u tzv. "otpadnoj toploti". "Otpadna toplota" se izbacuje iz procesa u okolinu, a potencijal ovakvog energetskog toka može da bude značajan.

S obzirom na to da država ne daje donacije privatnim kompanijama kada žele da sprovedu mere energetske efikasnosti, postoje načini kako da se prikupi novac, kroz budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti. Tako država prikuplja i plasira sredstva u svrhu finansiranja ili sufinansiranja projekata, programa i aktivnosti čiji je cilj efikasnije korišćenje energije.

Naša sagovornica kaže da postoji ideja da se kroz ovaj fond delimično finansira sprovođenje obaveznih energetskih pregleda u industrijskim preduzećima. Takođe, aktuelni su i povoljni kreditni komercijalnih banaka. I do 20% od ukupnog dela kredita može se bespovratno iskoristiti ukoliko se dokaže da je implementirana mera obezbedila smanjenje potrošnje energenata.

- Kada je reč o potencijalu za unapređenje energetske efikasnosti treba se koncentrisati na energetski intenzivne grane prerađivačke industrije. Treba imati na umu da su kod nas najaktivnija preduzeća koja se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda i pića, hemikalija i hemijskih proizvoda, artikala nemetalnih minerala, osnovnih metala, derivata nafte i td. U ovim sektorima se potroši i do 80% od ukupne količine za ceo sektor, pa će tako mere unapređenja energetske efikasnosti u ovim sektorima imati najviše efekta – zaključuje Stamenić.

Teodora Brnjoš

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Buđenje industrije u Srbiji" možete pročitati OVDE.