Banke neće smeti da trguju zaostalim dugovima građana - Nema prodaje loših kredita stanovništa bez zakona o ličnom bankrotu

Građani koji nisu u stanju redovno da otplaćuju zajmove ili su prestali da izmiruju obaveze, pre svega zbog gubitka posla, mogu da odahnu, jer neće pasti u ruke uterivača dugova.

Nacrtom zakona o finansijskom obezbeđenju, koji je pripremila Narodna banka Srbije, posebna pažnja posvećena je pre svega sigurnosti položaja građana. Ovim propisom nije predviđeno da bilo ko, osim banaka, može postati poverilac, odnosno nema mogućnosti da agencije preuzimaju nenaplativa ili druga potraživanja prema klijentima.

Dugovi stanovništva, takođe, ne mogu biti preneti drugoj banci na obezbeđenje, već mogu biti samo predmet hipoteke. Korisniku je, pored svih relevatnih informacija o prenosu, garantovan isti položaj kao i pre zalaganja potraživanja u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Na primer, nema jednostranih promena ugovornih elemenata, obaveštenje o svakoj promeni promenljive kamatne stope... Neophodno je od dužnika pribaviti i saglasnost za prenos podataka koji se smatraju bankarskom tajnom.

- Problemi sa naplatom treba da se rešavaju tamo gde su i nastali, odnosno u bankama. Do zastoja u naplati kredita došlo je zbog lođe procene rizika s jedne strane i neočekivanih dešavanja kod dužnika s druge, odnosno najčešće gubitka posla ili tragičnog događaja u porodici. Naši građani vrlo retko ne otplaćuju zajmove iz hira - smatra Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

On ističe da prodaja loših kredita stanovništa firmama ne može da se uvede dok se ne donese zakon o ličnom bankrotu, koji će omogućiti porodici da ima sredstva za život, a ostalo da vraća banci. Čak i u tom slučaju, kod nas još nema takve zaštite da se ograniči poslovanje firmi koje kupuju dugove od banaka, odnosno da se kontrolišu uslovi pod kojima posluju, kao i da se spreči korupcija.

Sa novim propisom predviđene su značajne novine kod ugovaranja sredstava obezbeđenja između učesnika na finansijskom tržištu, ne samo za građane. Pre svega u cilju veće pravne sigurnosti, efikasnosti i brzine pri naplati potraživanja iz tih sredstava.

Ova sredstva se ugovaraju radi obezbeđenja kredita, poslova s hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima i drugih novčanih potraživanja koja jedna strana na finansijskom tržištu ima preda drugoj, ističu u NBS.