Investitori traže umeće, timski rad i dobre ideje - Nebankarski izvori finansiranja neophodni za brži rast srpske privrede

Beogradska kompanija City Expert koja uspešno uvodi inovacije na tržište nekretnina unaprediće svoje poslovanje sa dodatnih 700.000 EUR. Sredstva za uvođenje naprednijih tehnoloških karakteristika koje će dodatno ići u korist klijenata, ova kompanija nije dobila tražeći kredit od banke, niti je reč o nekoj drugoj vrsti pozajmice. Uvidevši da je reč o perspektivnoj kompaniji sa dobrom idejom i još boljom realizacijom, u City Expert je investirao investicioni fond South Central Ventures, koji će u narednih nekoliko godina uložiti 40 mil EUR u kompanije na Balkanu.

Zato, bez obzira na to što se finansiranje godinama unazad vidi kao jedan od najkritičnijih faktora za razvoj preduzetništva u Srbiji, stručnjaci napominju da iako do novca nije lako doći, ima ga više nego što se misli.

- Nebankarski izvori finansiranja stoje na raspolaganju preduzećima na samom početku poslovanja, onima koji žele da rastu i razvijaju se, ali i da se rapidno šire kroz akvizicije – kaže za eKapiju Zoran Mitić, direktor finansijske konsultantske kuće SEECAP. To se prvenstveno odnosi na investicioni kapital (private equity), risk kapital (venture capital), poslovne anđele, mezzanine i druge finansijske instrumente, koje Srbija u poređenju sa drugim zemljama još slabo koristi. A to predstavlja i prepreku za brži rast privrede.

Neizvesnost da neće naći novac da realizuju svoju zamisao najčešći je razlog za relativno mali broj startapa u Srbiji u odnosu na potencijal. Zbog visokog stepena rizika, početni kapital za njih najčešće dolazi iz sopstvenih slamarica, ali pristup dodatnim sredstvima postaje sve lakši – veći je broj investitora zainteresovanih za ovo tržište, a tome dodatno doprinose i uspesi kompanija u okruženju.

Kako do novca – realizacija bitnija od ideje

Kada je reč samo o finansiranju startapa, investitori nikada ne treba da budu uslov za početak, smatra Igor Jović, osnivač kompanije City Expert, koja je za manje od godinu dana, sopstvenim sredstvima, dostigla brojku od 35.000 lojalnih klijenata i 900.000 korisnika veb sajta.

- Počinje se sopstvenim sredstvima ili ulaganjem porodice i prijatelja, a najbitnije je koliko preduzetnik sebe "ulaže", jer je on najvrednija stvar. To se dokazuje time da i investitori u prvom planu gledaju samog preduzetnika, njegovo zalaganje i sposobnosti - kaže Jović.

Ovo potvrđuju i u investicionom fondu StartLabs koji je od osnivanja 2014. godine investirao u 14 statapa u regionu Zapadnog Balkana (prva runda sa kojom ulaze je 50.000 USD). Početnicima savetuju da pre potrage za investitorom, izađu pred kupce i dobiju relevantnu ocenu svog proizvoda sa realnog tržišta.

Nebojša Lazić, jedan od osnivača fonda, ističe da ljudi kod nas imaju tendenciju da se zatvaraju u kancelarije ili laboratorije, mesecima razvijaju ono što oni misle da je proizvod i onda odlaze kod investitora po novac, da bi krenuli u prodaju. Takva praksa od pre 20 godina se mora prevazići.

- Ono što investitori žele da vide, pogotovo u ranim fazama startapa, nije softver ili aplikacija koju ste razvijali, već sposoban i agilan tim koji je u stanju da u veoma kratkom periodu isproba više ideja i istestira puno mogućih načina dolaska do kupaca - kaže za eKapiju Lazić.

Ovakve timove traže i investitori okupljeni u fondu Sotuh Central Ventures. Sa budžetom od 40 mil EUR, najveći investicioni fond na Balkanu uglavnom će ulagati u firme u zrelijoj fazi razvoja sa gotovim ili skoro gotovim proizvodima ili servisima, koje imaju potencijala i žele da se šire regionalno ili globalno. Paralelno sa tim, deo sredstava unutar fonda - oko 1,5 mil EUR, opredeljen je za manje, tzv. "seed investicije" do 100.000 EUR, kao podrška projektima u ranoj fazi razvoja.

- Kompanije nam se predstavljaju sa onim što žele da urade i koji su im planovi. Bitno je pomenuti i šta su do sada postigli i koga su svojim radom uspeli da zainteresuju. Uvek je dobro da se ima i kratka prezentacija gde bi se u par slajdova predstavio tim, plan, konkurencija, finansijske projekcije, ali i rizik koji oni vide – dakle potrebna im je bazična dokumentacija koja ne mora da bude obiman biznis plan – kaže za eKapiju Jan Kobler, managing partner u SC Ventures.

Za godinu dana ovaj fond investirao je nešto više od milion evra u tri kompanije u Srbiji (DryTools, CityExpert i WorkPuls), a do kraja godine očekuju da bar dupliraju ovaj iznos.

Kako sve funkcioniše?

Za razliku od banaka koje odobravaju pozajmice prema kriterijumima i za to dobijaju odgovarajuća sredstva obezbeđenja u određenoj proporciji, privatni investicioni fondovi ulažu u preduzeća ne tražeći nikakve garancije. Investitori međusobno dele rizik, stiču vlasnički udeo u kompaniji u koju se ulaže, a kroz nekoliko godina, kad kompanija dostigne određenu tačku razvoja, fond izlazi iz nje – to se najčešće rešava zajedničkom prodajom udela nekom trećem strateškom kupcu.

U SC Ventures, ciljaju na manjinski udeo u vlasništvu, a u većini slučajeva će ulaganje, kako kažu, biti kombinacija vlasničkog kapitala i konvertibilnog zajma. Fond je zvanično osnovan na 10 godina, pri čemu je osmišljeno da se u prvih 5 povlače sredstva, odnosno da se investira, a drugih 5 da se ona vraćaju. Prosečno vreme koje žele da ostanu partneri u kompanijama je 4 do 6 godina.

U konsultantskoj kući SEECAP kažu da u proseku, jedan veći fond dobija 6-10 predloga za finansiranje nedeljno, što je ogroman broj, uzimajući u obzir da je to ukupan broj projekata u koji neki od njih finansiraju godišnje. Ipak, finansije nisu jedina vrednost koju preduzetnici dobijaju od fondova.

- Kada imate startap koji je na samom početku svog postojanja i puta ka pronalaženju uspeha, očigledno je da sve svoje probleme ne možete rešiti isključivo novcem - ističu u StartLabs-u. Za njih je, kažu, možda i važnija mentorska podrška i kontakti koje preduzetnici dobijaju ulaskom u okrilje fonda.

U SC Ventures fondu sa svakim preduzećem, sa kojim ozbiljno planiraju da rade, zajedno grade biznis model od nule – gleda se šta je potencijal tržišta, koji su sve proizvodi na tržištu, koji su resursi potrebni, radi se tzv. top-down i bottom-up pristup budžetiranju, budžet po mesecima za narednih 12-18 meseci – i na taj način preduzetnici dolaze do saznanja na šta bi trebalo da obrate pažnju i šta im je potrebno za dalji razvoj.

- Prikupljanje investicije nije uspeh samo po sebi, već samo alat da se ide dalje i dalje razvija – naglašava Kobler.

Promene na bolje

Ko je spreman da investira u startap koji nema proizvod, nema "biznis plan", nema prihode i stotine ili hiljade kupaca? Do pre par godina finansijska podrška početnicima stizala je uglavnom iz evropskih fondova, ali je ubrzan razvoj preduzetničkog duha privukao i dodatni kapital. U potrazi za novim talentima u ovoj oblasti, pogled velikih investicionih fondova sve češće je uperen na tržište Balkana.

Zoran Mitić, direktor finansijske konsultantske kuće SEECAP za eKapiju napominje da su nam ovakvi izvori finansiranja neophodni za razvoj, jer su i empirijska istraživanja na zapadu pokazala da se preduzeća ne mogu uvek i za sve svoje finansijske potrebe oslanjati isključivo na kredite.

Stručnjaci su saglasni da se još toga može uraditi kako bi se broj stranih fondova povećao – uspostaviti bolju komunikaciju između kompanija i investitora, a naročito "ubediti" domaće investitore da razumeju ulaganje u startape i na racionalan način ulože u visoko rizične projekte. Za to je potrebno i jačanje ponude.

Srpska startap scena je još mlada i mnoge stvari koje se na drugim mestima uzimaju zdravo za gotovo ovde tek treba da naučimo, i steknemo iskustvo u razvijanju startapa. Još se, uostalom, vode i diskusije da li nam je ovakav vid preduzetništva uopšte i potreban.

Jan Kobler, koji ima veliko iskustvo sa startap zajednicom u Srbiji je optimista, i ističe da je primetan veliki pomak. Talas iz zapadne Evrope, koja kroz preduzetništvo nastoji da ojača svoju konkurentnost, u velikoj meri prenosi se i na ove prostore, pa je sve više dobrih projekata.

- U budućnosti će na ovom tržištu biti još veći broj novoosnovanih kompanija, više fondova, više izvora finansiranja koji će biti na raspolaganju tim kompanijama, i više ljudi zaposlenih u njima. Stvoriće se drugačija kultura na tržištu rada, jer su to kompanije koje zapošljavaju mlade, talentovane ljude i nadam se da će to doprineti tome da će manje ljudi odlaziti iz Srbije i tražiti bolju budućnost van granice, a da će ovde biti više prilika za zaposlenje – ističe naš sagovornik.

- Startap scenu čeka pozitivan razvojni trend, jer ako ga ne bismo videli, ne bismo ni bili ovde.

Drugi izvori finansiranja

Najviše spremni da investiraju u kompanije u početnoj fazi razvoja su poslovni anđeli. Reč je o uspešnim ljudima sa željom da ulažu u perspektivne projekte u zamenu za udeo u vlasništvu kompanije. Do anđela investitora preduzetnici mogu doći na različitim skupovima, a uz dosta truda, te jako onlajn prisustvo, i investitori sami na svoju inicijativu mogu doći do njih. U okruženju deluju dve mreže anđela investitora - srpski Serbian Business Angels Network i hrvatski Croatian Business Angel Network, na čijim se sajtovima mogu prijaviti projekti (mada još nisu previše aktivne).

Osim investicionih i venture fondova, koji kao i anđeli investitori, ulažu stičući zauzvrat udeo u vlasništvu preduzeća, postoje i privatni fondovi koji odobravaju kredite, ali nisu prisutni u Srbiji.

Postoji i nešto između - mezzanini fondovi, koji odobravaju sredstva u obliku kredita. Reč je o vrsti hibridnog finansijskog instrumenta, koji u osnovi predstavlja kombinaciju dužničkog i vlasničkog kapitala, a odobravanje mezzanina vezano je za buduće finansijske performanse kompanije (neto dobitak i novčani tokovi), za razliku od kredita čije odobrenje zavisi od postojanja adekvatnog sredstva obezbeđenja na imovini privrednog društva.

U slučaju ovog partnerstva ne dolazi do razvodnjavanja vlasništva, i uglavnom ih koriste kompanije u kasnijim fazama razvoja koje žele da osnaže poziciju na tržištu ili za akvizicije. U konsultantskoj kući SEECAP kažu da je bilo nekoliko primera mezzanina u Srbiji, ali da su to obično privatne transakcije koje se uglavnom ne objavljuju.

Podrška

U Srbiji deluje i nekoliko organizacija za razvoj tehnološkog preduzetništva koje pomažu preduzetnicima da uspešno razviju svoj proizvod i pređu u fazu finansiranja i izlaska na tržište.

Jedan od njih je ICT Hub gde svi koji žele da pokrenu sopstveni IT biznis mogu kroz intenzivan program podrške i procese učenja, testiranja, razvoja i povezivanja sa drugim timovima, lako da provere da li njihova ideja ima potencijal i tržište. Tu je i SEE ICT koji podstiče razvoj zajednice startap preduzetnika kroz edukativne programe. Pokrenuta je i SEE ICT Startap Akademija gde polaznici prolaze kroz mentorsku obuku uspešnih svetskih startap preduzetnika, kao i Startup Hub, u okviru koga mladi preduzetnici pod jednim krovom neprestano rade na svojim idejama i proizvodima, a da istovremeno računaju na pravnu, administrativnu i mentorsku pomoć.

Uspešne priče

Trenutno su u Srbiji najuspešnije domaće startap kompanije u oblasti Software-as-a-Service proizvoda i u gejming industriji. Meta startapa mogu da budu i bankarski sektor, privreda, transport, medicina...

Tehnologija toliko napreduje da nema granica, malo ko danas da ni je čuo za domaću kompaniju Nordeus, kreatora najpopularnije onlajn sportske igre na svetu i Seven Bridges, koji svojim algoritmima pomaže lečenje raka i drugih ozbiljnih bolesti.

Ivana Bezarević

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Izvori finansiranja - kako do novca?" možete pročitati OVDE.