Banke spremne na rizik sa "nepodobnim" klijentima - Krediti dostupni i zvanično nezaposlenima

Mogućnost da će bankari od iduće godine kredite početi da odobravaju i ljudima koji nemaju stalno zaposlenje ukazuje na to da banke "plivaju" u parama, ali i da nemaju dovoljno prilika da taj isti novac ulože u investicione projekte.

Tome će se, najverovatnije, od iduće godine obradovati ljudi bez stalnog posla - osobe angažovane na određeno po ugovorima, oni koji rade na oročenim naučnim projektima pri fakultetima i drugim institucijama, pa čak i oni koji rade na crno. Ukratko, svi koji nemaju stalni izvor prihoda na neodređeno vreme.

Ekonomistu Aleksandra Stevanovića ne čudi ova opcija, a na pitanje odakle bankama tolika sredstva odgovara - "Pa, pogledajte koliko ljudi štedi u stranim bankama".

Osobe bez stalnih prihoda trenutno su tretirane kao "nepodobni klijenti" kojima banke veoma teško, gotovo nikako ne odobravaju kredite. Banka bi, naime, kada bi takvoj osobi želele da odobri kredit, morala da sumu jednaku iznosu kredita položi u NBS kao rezervu za procenjeni gubitak. Od iduće godine, međutim, bankama će biti dopušteno da ovako rizične kredite odobravaju i bez izdvajanja ovih sredstava.

- Njima je svejedno da li će ostaviti depozit kod NBS, u određenom iznosu, ili će taj isti novac da stoji kod njih i da na njemu ne zarađuju. Razlika je samo u tome što na kreditu, koliko god da je rizičan, banka na kraju zaradi - ocenjuje Stevanović.

Klijenata za ovakvu vrstu pozajmica ne manjka, jer, kako kaže, "samo oko milion ljudi radi na crno, a koliko je još onih koji rade po ugovoru na određeno". Što se tiče Narodne banke Srbije, ne postoji prepreka da banke kreditiraju i ljude bez stalnog zaposlenja.

Narodna banka Srbije ne propisuje uslove koje fizičko lice mora da ispuni da bi mu banka odobrila kredit, već banke same uređuju te uslove u okviru svojih politika za odobravanje plasmana. Banke su dužne da u okviru kreditnog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje plasmana, kao i da procene kreditnu sposobnost dužnika i druge relevantne faktore. Sam postupak procene kreditne sposobnosti dužnika banka uređuje svojim aktima, kažu u Narodnoj banci Srbije.

Na pitanje koliko je to rizično i može li dovesti do većih problema na bankarskom tržištu, on ocenjuje da banke pažljivo sagledavaju sve rizike i da sve to uračunaju pri donošenju ovakvih odluka. - Ovo će, sigurno, biti krediti sa nešto višom kamatom, jer ipak je i rizik veći - dodaje Stevanović.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić upozorava da ovaj potez može dovesti do rasta broja nenaplativih kredita.

- Taj broj je i sada prilično veliki, oko 33%, s tim što mnogo veći problem predstavljaju mala i srednja preduzeća, nego građani. U proseku tek svaki 10. građanin kasni sa otplatom svojih obaveza, dok čak trećina malih i srednjih firmi neredovno plaća kredite - dodaje Savić.

On, međutim, isključuje mogućnost da u Srbiji dođe do kraha bankarskog sektora, poput onog u SAD 2008. godine, kada je izuzetno porastao broj nenaplativih hipotekarnih kredita. Stevanović dodaje da ima i drugih načina da banka obezbedi svoje ulaganje, poput menica i slično.