Izvor: Biznis | Četvrtak, 07.02.2008.| 12:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

(Biznis)Panajotis Vlasiadis, predsednik Izvršnog odbora Alpha banke Srbija - Srbi pošteno vraćaju kredite

Panajotis Vlasiadis (Foto: b)

Na bankarskom tržištu Srbije vlada nemilosrdna konkurencija i zato nikako ne stoje tvrdnje da postoje kartelski dogovori među bankama. Srpska ekonomija ima budućnost, a dokaz za to je i plan Alpha banke da do kraja 2010. otvori do 160 novih poslovnica, jer nijedna privatna banka neće trošiti novac na otvaranje filijala ako ne veruje da će ostvariti ozbiljan profit, tvrdi Panajotis Vlasiadis, predsednik Izvršnog odbora Alpha banke, prve strane banke koja je kupila državni udeo u nekoj domaćoj banci u Srbiji.

Kakvi su planovi Alpha banke u Srbiji?

- Naši planovi za ovu godinu su vrlo ambiciozni. Želimo da rastemo mnogo brže nego ranijih godina, a u 2007. godini ostvarili smo rast od 76%. Da bismo to postigli, spremili smo nove proizvode, kako bismo ostali konkurentni na tržištu. Prvi od novih proizvoda koji smo uveli krajem prošle godine je refinansirajuća kartica za pokrivanje duga po osnovu zaduženja u drugim bankama po izuzetno povoljnim uslovima. Osim toga, namera nam je da na ovo tržište uvedemo paletu modernih proizvoda po korektnim cenama. Planiramo i da proširimo poslovni portfolio, uvođenjem lizinga, usluga upravljanja imovinom i faktoringa. Sada su na tržištu kreirani uslovi koji omogućavaju da ponudimo i ove usluge i smatramo da srpska privreda može i u narednom periodu da raste po sadašnjoj, ako ne i bržoj stopi.

Da li kriza drugorazrednih hipotekarnih obveznica u SAD-u može da utiče na Srbiju?

- Nijedna od grčkih banaka uopšte nije bila izložena tim rizičnim hipotekarnim obveznicama. Zato verujem da su grčke banke potpuno imune na ovu krizu. Neke druge centralnoevropske banke bile su indirektno izložene riziku drugorazrednih hipotekarnih papira. Bio sam poprilično iznenađen kada je pre nekoliko dana Citybank objavila gubitak od 20 milijardi USD, a "Merrill Lynch" 11,5 milijardi USD i to sve uprkos otpisu u trećem kvartalu prošle godine. Ovaj problem jeste značajan, ali poruka koju želim da pošaljem je da Alpha banka nije bila izložena ovom riziku i da to neće ni na koji način uticati na njeno poslovanje i ekspanziju na ovom tržištu. S druge strane, problemi sa kojima se mogu suočiti druge banke, koje su izložene krizi, za nas predstavljaju šansu za povećanje tržišnog udela.

Kako ocenjujete monetarnu politiku u 2007. godini i šta očekujete u 2008.?

- Inflacija je problem koji ne pogađa samo Srbiju već i sve zemlje u regionu, i to zahteva čvršću monetarnu politiku. Očekujemo da će monetarna politika i u 2008. biti restriktivna, a u drugim zemljama već postaje restriktivnija. To ne vidimo kao prepreku za ekspanziju bankarskog sektora u Srbiji. Videli smo prošle godine da su banke uprkos čvrstoj monetarnoj politici nastavile da ostvaruju rast poslovanja. Možda ne po stopama od 200 ili 250% godišnje, ali svako razuman će reći da je toliki rast pre rizičan nego agresivan.

Kako su na banku uticala ograničenja roka otplate keš i potrošačkih kredita prošle godine?

- Verujem da su odluke i mere NBS zdrave i osiguravaju da ne dođe do zloupotrebe na ovom tržištu. Ne vidim da će ta ograničenja trajati zauvek, već te mere treba da osiguraju zdravo tržište, jer srpske porodice nemaju mnogo iskustva u upravljanju dugovima. Postoje domaćinstva koja su bila vrlo zadužena i na otplate im je odlazio značajan deo primanja. Takođe, ne treba zaboraviti da kamatne stope nisu fiksne i da povećanje kamatnih stopa može dovesti do toga da izmirenja obaveza bude nemoguće. Zato mislim da je NBS zaštitila sistem tako što je uvela ove mere. Ispravna politika banke treba da se odnosi na srednji, a ne na kratak rok. Karakterističan primer je odlazak na godišnji odmor koji se otplaćivao deset godina. To nije razuman predlog za bilo kog čoveka, jer treba pretpostaviti da ta osoba hoće da ide na odmor i sledeće godine.

Da li su građani Srbije prezaduženi?

- Prema podacima Udruženja banaka Srbije, građani su vrlo uredni u otplatama dugova. Neću da kažem da li su građani previše zaduženi ili nisu. Treba pogledati njihova primanja i koliko odvajaju za servisiranje dugova. Rezultati do sada pokazuju da je većina stanovništva sposobna da izmiruje dugove i zato se može reći da nisu prezaduženi. Ipak, ne bih rekao da ima prostora za dodatno zaduživanje domaćinstava koja već imaju kredit, jer im se rizik onda povećava.

Moskovska banka je tražila grinfild licencu i velike su šanse da je dobije. Kako će to uticati na bankarsko tržište?

- Svi kažu da je 35 banaka veliki broj za relativno malo tržište od 7,5 miliona ljudi. Mislim da će se u budućnosti broj banaka smanjiti, ali u isto vreme pozdravljamo zdravu konkurenciju i dolazak novih banaka na tržište. Fer tržišna utakmica vas tera da stalno budete budni, uvodite proizvode i usluge i ja sam uvek za takvu konkurenciju.

Da li će to uticati na cene banaka na berzi?

- Uzdržaću se od komentarisanja o cenama banaka na Beogradskoj berzi iz dva razloga. Prvi je zato što je tržište lokalizovano tako da su cene vrlo nestalne i treba mnogo vremena i dodatni priliv investicija kako bi se povećala likvidnost tržišta, tako da bi cena na berzi odražavala fundamentalno stanje u kompaniji. To je dug proces. Berza nije samo teoretski tržište, to bi trebalo da bude tržište i u praksi. Nekad vidim primere koji jasno pokazuju da cene ne prate obavezno fundamentalna kretanja u kompanijama, kao na primer kada je cena akcije jedne banke bila neverovatno visoka dok se pričalo o njenoj akviziciji, a onda kada se navodno zainteresovani kupac predomislio, cene su pale. U samom poslovanju banke nije bilo objektivnih razloga ni za porast cene, ni za njen pad.

Kako će se kretati kamatne stope u narednom periodu?

- Verujem da se kamatne stope u Srbiji formiraju na osnovu dva faktora. Prvi je repo stopa NBS za dinarske kredite i drugo je kamatna stopa na evro uzimajući u obzir i monetarnu politiku NBS, u odnosu na nivo obavezne rezerve. Broj banaka koji radi na ovako malom tržištu dovodi do nemilosrdne konkurencije. Svaka banka želi da dođe do magične granice od deset odsto tržišta, a ako pomnožite 35 banaka sa 10% videćete da je tržište suviše malo za sve te ciljeve. Kamatne stope ne određuju banke, već monetarna politika. Ne prihvatam tvrdnje da nema konkurencije na srpskom tržištu. Verujem da je u nekim segmentima tržišta konkurencija nemilosrdna, kao na primer na tržištu kratkoročnih kredita velikim i srednjim preduzećima.

Da li ste zadovoljni kupovinom Jubanke koju ste platili 170 mil EUR 2005. godine?

- Veoma smo zadovoljni sa onim što smo uradili. Platili smo 1,56 puta knjigovodstvenu vrednost banke da bismo dobili 350.000 klijenata koji su fizička lica, kao i 37.000 korporativnih klijenata. Ispostavilo se da je premija koju smo platili mnogo manja nego što su platili Nova ljubljanska banka, Erste banka ili Nacionalna banka Grčke za Vojvođansku banku. Zato mislim da smo napravili dobar posao, posebno zato što je to bila privatizacija neke srpske banke. Praktično smo otvorili put inostranim bankama za kupovinu srpskih banaka.

(poziv na pretplatu - magazin "Biznis" (www.biznisnovine.com)




Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.