Izvor: Tanjug | Četvrtak, 25.08.2016.| 10:39
Izdvojite članak Odštampajte vest

Prihodi banja u Srbiji mogli bi da dostignu i 100 mil EUR - Vlasnički odnosi i dalje koče privatizaciju

Banje u Srbiji imaju veliki privredni potencijal, ali su do sada više korištene za lečenje teško bolesnih pacijenata o trošku RFZO, a manje u turističke i privredne svrhe. Mediji su ranije procenjivali da su ukupni prihodi srpskih banja 40 mil EUR godišnje, a da bi nakon njihove privatizacije prihodi skočili na 100 mil EUR.

Te procene nisu zvanični podaci, ali nisu ni bez osnova, imajući u vidu podatak da austrijske banje prave veću neto dobit nego celokupna privreda Srbije. Slovenija i Hrvatska su svoje banje "unapredile" u spa centre, i takođe obezbedile veći prihod nego ranije.

Banja Rusanda u Melencima dozvolu da se bavi turizmom dobila je tek ove godine i za te namene adaptirano je 36 soba sa 87 postelja, i ti turistički kapaciteti su tokom sezone bili maksimalno popunjeni.

- Banjski potencijali u Srbiji nisu dovoljno iskorišteni. Mi imamo 300 postelja u planu mreže koje skoro nikada nisu potpuno popunjeni. Popunjenost je oko 60%, a slična je situacija i u drugim banjama, a ima i banja koje potpuno propadaju - kaže direktorka Rusande Nada Naumović.

Dodaje da je rešenje za banje, poput Rusande, javno-privatno partnerstvo, jer bi se ulaganjem privatnog kapitala unapredilo funkcionisanje zdravstvenog i preventivnog dela rehabilitacije, a privatni partneri dobili "finansijsku satisfakciju".

U Srbiji nema precizne analize koliko su prihodi od banjskog turizma, ali je poznato da veliki broj banja, poput Ribarske, Sijarinske, Banje Koviljače, Termal, Selters, Junaković, Kanjiža i Bukovičke, Vrnjačke banje ostvaruju pozitivne rezultate, ali to nije ni blizu rezultata banja u regionu.

(Foto: Siegi/shutterstock.com)
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku i nekadašnji član UO Fonda PIO naveo je kao primer austrijske banje koje prave veću neto dobit nego celokupna privreda Srbije. Te banje su, nastavlja on, uglavnom u vlasništvu privatnih fondova kojima upravlja profesionalni menadžment koji se bira na konkursu, a ne imenuje partijski.

Jedan od prioriteta nove vlade, kako je najavio premijer Aleksandar Vučić u ekspozeu, biće privatizacija banja ili javno privatno partnerstvo. Pre toga, međutim, moraće da se obavi mnogo toga što nije na vreme rešeno, a pre svega vlasnički odnosi.

Za privatizaciju banja, inače, ima itekako zainteresovanih domaćih, ali i stranih investitora. Kada je Agencija za privatizaciju prošle godine objavila javni poziv za privatizaciju 14 banja za kupovinu su, prema pisanju medija, bili zainteresovani biznismeni Miodrag Kostić, Petar Matijević, Filip Cepter, ali i kompanije i pojedince iz Rusije, Nemačke, Kine, Kipra, Slovenije.

Prodaja je obustavljena pre svega zbog sudskih sporova oko vlasništva koje država vodi sa Fondom PIO. Naime, PIO fond je pre nekoliko godina pokrenuo sudske postupke kako bi vratio 29 banja, pojedini postupci već su okončani i vlasništvo nad 15 banja pripalo je penzionom fondu, dok su u toku sporovi za još 12 lečilišta.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije u prvoj polovini godine 30% domaćih gostiju u Srbiji boravilo je u banjama i to skoro 800.000 njih, što je za 11% više nego prošle godine. Stranaca je bilo za 13% više nego lane, a najtraženije su bile Vrnjačka banja, zatim Selters, Banja Koviljača, Vrdnik, Bukovička banja.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE