Izvor: eKapija | Utorak, 07.06.2016.| 08:33
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbiji nedostaje minimum 15.000 IT stručnjaka - Manjak prostora i nastavnog kadra koči obrazovanje većeg broja studenata

(Foto: Syda Productions/shutterstock.com)
Srbiji nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka, dok upućeni kažu da je potreba za kadrovima zapravo neograničena. Potencijal u ovoj oblasti je toliki da bi mogao da zaposli i celu Srbiju, kad bi ona bila sposobna da se IKT tehnologijama bavi, ali obrazovni sistem nije u stanju da isprati rast tražnje na tržištu, jer se ne obrazuje dovoljan broj ljudi u ovim strukama.

Prema podacima portala "Infostud", 2015. godine je u Srbiji objavljeno više od 3.400 IT oglasa za posao, što u poređenju sa 2.600 oglasa u 2014. predstavlja rast od 30%. Nedostatak IT kadra, međutim, nije samo problem poslodavaca u Srbiji, jer procene ukazuju da će u EU do 2020. nedostajati skoro milion IT stručnjaka.

- Potražnja je rezultat velikog obima posla do kojeg IT kompanije dolaze zahvaljujući ogromnim potrebama za IT rešenjima i uslugama na svetskim tržištima – kaže za "eKapiju" Milan Šolaja, direktor "Vojvođanskog IKT klastera".

- Najtraženiji su seniori, to jest ljudi sa znanjem i dosta iskustva iza sebe, pa kompanije takav kadar tretiraju kao primarni resurs i ljubomorno čuvaju. S druge strane, nema kvalitetnog, a nezaposlenog programera u Srbiji.

Gde je zapelo?

Ako posmatramo sve nivoe strukovnog i akademskog obrazovanja u 2014. godini, broj studenata, fakulteta i visokih škola koji su stekli zvanja iz IT i srodnih oblasti (matematika i elektrotehnika) bio je oko 3.700, dok je broj doktoranata bio 65. Na softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu (ETF), najpopularnijem smeru na Beogradskom univerzitetu, upisaće se i ove godine 240 studenata, dok će Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu (FTN) primiti 900 brucoša. Preduzećima bi, kažu, odgovaralo i kad bi se ovaj broj učetvorostručio.

Kako za "eKapiju" slikovito objašnjava profesor FTN-a Vojin Šenk, čim se poveća ponuda ljudskih resursa koji mogu da se bave IKT aktivnostima, nastaju nova preduzeća u oblasti i potražnja još brže raste.

- Da su programeri so, i da se svi mi u programere pretvorimo, ne bismo svetskoj nestašici IT kadrova osolili ručak. Srbiji nominalno nedostaje petnaestak hiljada IT stručnjaka, a zapravo, mnogo, mnogo više. Lako je pokrenuti novo preduzeće u oblasti, i taj preduzetnički duh je u stanju da zaposli i celu Srbiju.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Zoran Jovanović kaže za "eKapiju" da su ga kontaktirale kompanije spremne da prime i 10.000 programera u Srbiji! Kao društvo, međutim, nismo uspeli da se adaptiramo takvim promenama na tržištu, iako je bum u IT industriji aktuelan poslednjih 20 godina. Razlog su bile okoštale stvari poput kvota na fakultetima, a kao posebna ograničenja zašto se ne školuje veći broj budućih IT stručnjaka, dekan ETF-a navodi prostor i nastavni kadar.

- Država je sada spremna da poveća kvote i broj studenata na budžetu, jer je potpuno jasno da imaju jednu jedinu oblast gde mogu neograničeno da zapošljavaju mlade u vremenu kada je glavni problem nezaposlenost. Problem je što većina fakulteta nema dovoljno prostora. ETF je dobio jedan sprat od države u Lolinoj zgradi, ali nam i dalje nedostaju učionice. Rasporede pravimo do 22h, što nije normalno. Postoji još jedan problem koji nije mogao da se predvidi – plate IT stručnjaka su daleko veće nego u drugim oblastima, veće i od plata onih koji ih obrazuju, pa rad na fakultetu postaje nepopularan, a nastavni kadar odlazi i zapošljava se u kompanijama gde su plate i do 4 puta veće.

Krojenje kadra po meri tržišta

Elektrotehnički fakultet Beograd (Foto: Ivana Vuksa)
Da bi obezbedili kadar za sebe poslodavci nalaze različite načine da se i sami uključe u obrazovni proces – od stipendiranja studenata na nižim godinama fakulteta, preko ponuda za praksu, do organizovanja sajmova zapošljavanja i finansiranja nastavnog kadra.

- Samim tim su takve kompanije posle toga u dobroj poziciji da zaposle ne samo najbolje, nego i sve ostale, jer se među studentima samo o njima i govori, za ostale nisu ni čuli - navodi profesor Šenk.

Studenti, u proseku, počinju da rade već na trećoj godini studija, a kada se govori o kvalitetu kadrova, Milan Šolaja smatra da su i dalje najbolji oni koji dolaze sa državnih fakulteta – beogradskog, niškog i novosadskog univerziteta.

- Ključni problem je što nastavni planovi i programi ne predviđaju dovoljno obavezne praktične nastave, pa je u diplomce koji dolaze prvi put na radno mesto neophodno uložiti dosta vremena i dodatne praktične obuke kako bi mogli kvalitetno da rade – dodaje naš sagovornik.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, međutim, navodi da se u ovoj ustanovi godinama već obrazuju najbolji studenti, sa fantastičnim kvalitetom kadra "na ulazu".

- Ovde se rade napredne praktične stavri. Drugo je što je struka takva da zahteva stalno usavršavanje - stvari se menjaju izuzetno brzo, pa od znanja koje je stečeno pre 20 godina danas može da se iskoristi 30%, a 70% je potrebno da se douči. Nastavne planove i programe adaptiramo temeljnije na 5 godina, ali dozvoljavamo nastavnom kadru da pravi izborne predmete kad god misle da je to potrebno.

Da bismo imali što kvalitetniji kadar, Jovanović naglašava da je potrebno preusmeriti obrazovanje sa drugih struka na školovanje IT kadrova. U srpskoj populaciji, kako navodi, postoji bar sedam-osam puta više ljudi koji su sposobni da završe IT u odnosu na one koji završavaju.

- U Americi je 70% novootvorenih radnih mesta tehničke struke u IT-ju, u Srbiji možda i više, ali mi iz cele tehničke struke školujemo tek 10% u IT oblastima. Apsurdna je stuacija da neko studira tehničke nauke koje nemaju veze sa IT-jem, a onda se prekvalifikuje da bi radio u najnižem rangu u IT struci, umesto da se od početka uči tome. Naša konkurentnost na svetskom tržištu se zasniva na kvalitetu naših kadrova i to je razlog zašto inostrane kompanije dolaze ovde. Sa prosekom plata od oko 1.500 EUR u ovom sektoru, mi odavno nismo tako jeftina radna snaga kako se misli.

(Foto: YanLev/shutterstock.com)
Da bi se školovao veći broj ljudi u ovoj oblasti, stručnjaci smatraju i da je potrebno usmeriti obrazovanje dece još u osnovnoj školi. I ovde se, međutim, javlja problem nastavnog kadra – bilo je slučajeva da su nastavnike opštetehničkog obrazovanja prekvalifikovali u nastavnike za IT predmete, pa su neka deca imala i više znanja od njih.

Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kaže za naš portal da zajedno sa Ministarstvom prosvete rade na promeni kurikuluma predmeta informatike u osnovnim školama, kako bi se nastavni program prilagodio zahtevima vremena.

- Postoji mogućnost da ćemo dobiti potpuno novi predmet, programiranje. U svakom slučaju, neohodno je da usmeravanje mladih u ovom pravcu krene od njihovih prvih koraka u obrazovanju i da se, uslovno rečeno, potreban kadar "na vreme regrutuje".

Kada će se ovo realizovati ne navode. Ističu samo da je "problem sistem obrazovanja koji je spor i trom".

Korist za celu zajednicu

Zoran Jovanović, dekan ETF-a naglašava da bi zaista bila neprocenjiva šteta da Srbija ne iskoristi šansu koju ima u ovoj oblasti.

- Ako je propustimo biće to zločin prema narednim generacijama. Irska je bila gde i mi po razvoju, a sada je među najrazvijenijim zemljama Evrope isključivo zahvaljujući tome što su se orijentisali na IT. Imamo šansu da budemo nova Irska. Ako budemo dovoljno pametni neće dobro proći samo ljudi u IT sektoru, već celo društvo. U situacijama gde država za polupismenog radnika daje 10.000 EUR subvencija za radno mesto, ako bi te pare preusmerila kao dodatni stimulans za plate na fakultetu, dobili bismo veći broj studenata koji će imati velike plate, dodatni novac za državu bi stizao kroz poreze i "zavrtele" bi se pare kroz Srbiju.

Iako zvaničnih podataka nema, prema studiji koju je radio "Vojvođanski IKT klaster", u IT sektoru u Srbiji radi oko 18.000 ljudi, što je ispod 2% ukupnog broja zaposlenih, dok je učešće izvoza IT industrije u ukupnom srpskom izvozu u 2014. godini bilo blizu 4%.

Ivana Bezarević

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "IT - Investicija koja se brzo vraća" možete pročitati OVDE.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.