Srpski lekari kojima i Evropa odaje priznanje

Iako smo često nezadovoljni zbog višemesečnog čekanja na preglede i operacije, uslova u kojima se lečimo i zdravstvenih radnika koji nisu dovoljno posvećeni poslu i pacijentima, ipak ima stručnjaka kojima možemo da se ponosimo. U Beogradu je održan 65. kongres Evropskog udruženja za kardiovaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, na kome je profesor Lazar Davidović izabran za predsednika Udruženja.

Važna vest stiže i iz Atine, gde je profesor Petar Seferović imenovan za predsednika Evropskog udruženja za srčanu slabost.

U kancelariji diplome, priznanja, fotografije, ali i slika posvećena fudbalskom klubu za koji navija. Na razgovor za RTS, profesor Davidović stiže pravo iz sale. Još jedna operacija trbušne aorte u višedecenijskoj karijeri. Intervencija teška i opasna, ali i ovog puta uspešna.

- Tokom 70 godina istorije ovog udruženja, njegovi predsednici su bili Skandinavci, Englezi, Portugalci, niko sa prostora bivše Jugoslavije ili Istočne Evrope. Nama je teže doći na poziciju, iza ovog stoji ogroman rad, ali ne samo moj - kaže direktor Klinike za vaskularne bolesti KCS-a Lazar Davidović.

Predsednik Evropskog udruženja za srčanu slabost Petar Seferović kaže da ono što se desilo u Atini 21. aprila je veliko priznanje ne samo za kardiologiju već i za državu u celini,

- Evropsko udruženje kardiologa je najveća strukovna organizacija na svetu, ima 90.000 članova, a udruženje na čijem čelu ja treba da budem od 2018. godine ima 10.000 članova - kaže Seferović.

Dosta naših lekara predvodi evropska i svetska udruženja. Do tih mesta doveli ih su predan rad, ljubav prema poslu, ali i entuzijazam, kaže nekadašnja predsednica Evropskog udruženja za ginekološki kancer.

- Možete zamisliti kako je to divno kada se uz neko ime vidi i Srbija, u tim vodećim strukturama. To je stvarno priznanje celoj našoj zemlji - kaže doktorka Vesna Kesić sa klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS-a.

Lazar Davidović ističe da su te vrste kontakata, razmene iskustava jedan od najboljih načina da se prati korak sa najrazvijenijim delom sveta kada je reč o kardiovaskularnoj medicini, od kojeg najveću korist imaju pacijenti.

- Ako ste učitelj hirurgije, ja ću vam govoriti o onkologiji, onda morate napraviti i đake, jer ako nemate naslednike, niste dobar ni učiteljj, a ja sam formirao odličan tim - kaže direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Radan Džodić.

Iako je realnost Srbije da lekari odlaze iz zemlje, uvereni su da ipak imamo budućnost. Naslednicima poručuju da je u ovom poslu najvažnija posvećenost.

- Tako smo odabrali svi mi, na prvom mestu je za sve nas bila humanost, jedan cilj da služimo bolesniku, i onda tu, kad imate na tasu to, jednu tu želju da pomognete, i sa druge strane to nemanje radnog vremena, onda se zna šta je važnije. Uvek je važnije pomoći pa i po cenu da nema odmora - kaže Vesna Kesić.