Izvor: Politika | Nedelja, 17.04.2016.| 16:19
Izdvojite članak Odštampajte vest

Šta privatizacija "Železare Smederevo" znači za evropsku industriju čelika?

(Foto: zelsd.rs)
"Evropa se nije plašila srpske čeličane, ali se i te kako plaši kineske". U ovoj rečenici koju je, u intervjuu nedeljniku "Nin", izgovorio premijer Aleksandar Vučić sadržana je suština pregovora na relaciji Beograd–Brisel kada je o privatizaciji železare reč.

Ništa nije gotovo dok se sa Kinezima ne potpiše ugovor, rekao je predsednik vlade. Međutim, sudeći prema izjavi Majkla Devenporta, šefa delegacije Evropske komisije (EK) u Beogradu, ništa nije gotovo ni posle ponedeljka. Zapravo, nadzor Brisela nad onim što se dešava u Smederevu tek tada će početi.

Formalno, Evropa nema način da spreči potpisivanje komercijalnog ugovora između dve kompanije, koje, pri tom, dolaze iz zemalja koje nisu članice EU. Međutim, Brisel ima mehanizme, da kasnije od kineskog "He Steel"-a traži da u budžet vrati iznos "preplaćene" državne pomoći. Zašto bi Evropska unija to radila?

Iz veoma jednostavnog razloga i isključivo u nameri da zaštiti svoje proizvođače čelika. Što više Brisel odmogne Kinezima, to će više pomoći evropskoj industriji. A kakvu glavobolju Kinezi zadaju Evropi ovih dana najbolje zna britanski premijer Dejvid Kameron, kome ne polazi za rukom da proda "Tata Steel". Pre nekoliko nedelja indijski investitor najavio je povlačenje sa engleskog tržišta i time u pitanje doveo 14.000 radnih mesta. Džeremi Korbin, lider britanskih laburista, izračunao je da je, kad se dodaju i zavisne industrije, pod znakom pitanja čak 40.000 radnih mesta, a upravo je prevelika ponuda jeftinog čelika iz Kine ugušila "Tata Steel", najveću britansku čeličanu.

Majkl Devenport, šef delegacije EU u Srbiji, istakao je nedavno da je EK postavila pitanja u vezi sa prodajom "Železare Smederevo" i očekuje odgovore vlasti u Srbiji. On je potvrdio da je u Briselu prethodnih dana bilo diskusije na temu privatizacije srpske čeličane. Prema njegovim rečima, delegacija iz Srbije je predstavila svoje planove za železaru, a predstavnici EK su postavili određena pitanja u vezi sa tim. Precizirao je da je reč o državnoj pomoći.

Prostor za nadzor ovog posla sa Kinezima Briselu ostavlja Protokol pet Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Po njemu, ukupan iznos državne pomoći ne sme da pređe 50% buduće kineske investicije. Samo isplata zarada radnicima u periodu od 2012. godine do 1. februara 2015. budžet Srbije je koštala ukupno 300 mil EUR, a "He Steel" je za preuzimanje čeličane ponudio 46 mil EUR. Što znači da Beograd sada treba da ubedi Brisel da će buduće kineske investicije biti dvostruko veće od ukupne državne pomoći.

(Foto: zelsd.rs)
Prema saznanjima "Politike", Beograd pokušava da ubedi Brisel da ta mera isplate zarada radnicima železare nije bila izolovana, odnosno da je država pokrivala troškove plata i mnogim drugim kompanijama u državnom vlasništvu. Međutim, pregovarači iz Brisela insistirali su na tome da se kredit Fonda za razvoj, koji je železari odobren krajem 2014. godine u iznosu nešto malo većem od 100 mil EUR, takođe uračuna kao državna pomoć. Upravo tim novcem kupljene su sirovine zahvaljujući kojima je železara do sada uspela da održi proizvodnju i pokrije troškove isplate zarada. Zbog toga je stav Brisela, kako saznaje "Politika", da to de fakto jeste bila subvencija države.

Takođe, EK računa i indirektnu pomoć države: poput jeftinije ili besplatne struje i gasa, poreskih olakšica i slično. Sa druge strane, Ana Soubri, britanska državna sekretarka za biznis, istakla je pre nekoliko dana da Velika Britanija još od oktobra prošle godine indirektno pomaže čeličnoj industriji. Kako je istakla, proizvođačima su izašli u susret i kada je reč o antidamping merama, ali i kada je reč o ceni energenata. Iz Brisela, u ovom slučaju, nije bilo opomene da i Engleska indirektno pomaže svoju čeličnu industriju.

– Mislim da EU nije sasvim principijelna – kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. – Ali, to je prilika za nas. Tu je prostor da u pregovorima tražimo neke povlastice koje su neke druge zemlje izborile za sebe. Ako su namere Kineza ozbiljne, mislim da treba da idemo u posao s njima, pa da se onda izborimo sa Briselom – zaključuje on.

Arsić dodaje da je pozicija Beograda sada nezavidna, jer će Brisel nadgledati da nema neke prikrivene državne pomoći, kontrolisati ono što je u prošlosti uplaćeno na račun železare, kao što će i nadzirati da li Kinezi, svoj kineski čelik, preko Smedereva, pokušavaju da izvezu u Evropu. Sa druge strane, Kinezi će od naših vlasti tražiti upravo to – da im garantuju da ono što proizvedu u Srbiji mogu da izvezu u Evropu. Jer, ne dolaze oni u Smederevo zbog srpskog, već zbog evropskog tržišta. "Bloomberg" je objavio da je proizvodnja čelika u Kini u martu skočila, uprkos "obećanju" zvaničnog Pekinga da će biti smanjena, kako bi se smanjila prekomerna produkciju zbog velike ponude čelika na svetskom tržištu.

"Fiat" im ne smeta

Takođe, čelična industrija nije jedina grana privrede koja je od države dobijala pomoć. Kako može da se vidi u Izveštaju o dodeli državne pomoći, o kom naše vlasti takođe informišu Brisel, i auto-industrija dobijala je subvencije države. Samo u 2013. godini, na primer, "Fiat" je iz budžeta dobio više od pet milijardi dinara. Od Brisela nismo čuli da se time remeti konkurencija na evropskom automobilskom tržištu. Primalac pomoći iz budžeta srpske države u ovom slučaju je kompanija koja dolazi iz Evropske unije. Takođe, s obzirom na to da ugovor sa "Fiatom", kao ni onaj o profesionalnom upravljanju železarom, nije objavljen, javnost verovatno nikada neće saznati kakvu je indirektnu pomoć od države "Fiat" dobio.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.