Manji računi i komforniji život - Svaki dom može uz mala ulaganja postati energetski efikasniji

Koliko god da vas neprijatno iznenadi poštar sa računom za grejanje, ipak ne bi trebalo smetnuti s uma da na visinu tih dažbina i sami utičete. Energetska efikasnost u domovima nije nešto što zahteva velike investicije, niti "visoku matematiku". Kada se odluče da uvedu neku od mera energetske efikasnosti, naši građani razmišljaju o sledećem: uvesti toplotnu izolaciju, zameniti postojeću stolariju, ugraditi solarne panele, preći na drugi način grejanja, zameniti klasične sijalice onim štedljivim ili kupiti uređaje sa visokim energetskim razredom.

Za šta će se na kraju odlučiti najviše zavisi od toga koliko novca je na raspolaganju. Ono što stručnjaci iz ove oblasti ističu jeste da promena navika nije jednostavna i da košta, ali ipak ima rezultata, koji se najpre osete na mesečnim računima. Najmanje ćete potrošiti kada stare sijalice zamenite štedljivim, više će vas koštati kupovina nove veš mašine ili frižidera, a jedna od najskupljih varijanti je toplotna izolacija. U nekim evropskim zemljama država subvencioniše ulaganje u efikasnu izolaciju.

Prof. dr Maja Todorović sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da u Srbiji svega 5% domaćinstava ispunjava standarde energetske efikasnosti. Najčešće greške koje se prave bazirane su na nestručnom pristupu.

- Često se planiraju ili izvedu radovi koji ne doprinose uštedi energije – loše predviđena sanacija zidova i krovova, ugradnja neodgovarajućih prozora i balkonskih vrata (ili nestručna ugradnja), loš način regulacije rada sistema grejanja itd.

Kada je dom dobro izolovan troši i do 6 puta manje struje. Godišnje se u loše izolovanim objektima na grejanje potroši oko 200 KWh po m2. Sa dobrom izolacijom to bi se snizilo na 50 KWh.

- Smernice date kroz zahteve Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada zapravo daju optimalne vrednosti koeficijenata prolaženja toplote građevinskih elemenata. Kolika debljina izolacionog sloja će biti primenjena zavisi najpre od vrste materijala termoizolacije, od toga da li se radi o projektovanju nove zgrade ili energetskoj sanaciji postojeće i tako dalje. Uobičajene debljine izolacionih slojeva (ekspandirani ili ekstrudirani polistireni, mineralna vuna) kreću se u opsegu od 12 do 20 cm – pojašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ugradnjom 10-12 cm mineralne vune u spoljne zidove ostvaruje se ušteda u transmisionim gubicima zgrade između 25 i 50%, u zavisnosti od geometrije stana tj. od odnosa površine spoljnih elemenata i zapremine stana, kao i stanja zidova pre ugradnje.

Objašnjava da i ako se uvedu mere termičke zaštite omotača vašeg doma potrebe za toplotnom energijom će se svakako smanjiti. Međutim, to ne mora da dovede do smanjenja potrošnje energije. U nekim slučajevima doći će do bitnog poboljšanja uslova toplotnog komfora (nekada nekomforne i hladne sobe biće ugodne za boravak).

Postojeći sistem grejanja, kaže ona, nakon smanjenja toplotnih zahteva neophodno je prilagoditi novim uslovima, da ne bi došlo do pregrevanja prostora ili neracionalnog korišćenja goriva ili energije.

- Ponašanje korisnika bitno utiče na potrošnju energije. Ako korisnik greje prostor zimi na 25 C, umesto na 20-21 C, i to čini 24h dnevno, kao i u periodima kada ne boravi u stanu, ne može očekivati manju potrošnju. Prelazak na efikasniji sistem grejanja je bolje rešenje. Iz ličnog iskustva preporučujem primenu toplotnih pumpi, pogotovo u slučajevima kada se za grejanje koristi električna energija. Tada se potrošnja energije smanjuje za 50%, a trošak za grejanje čak i do 70% (zbog tarifnog sistema obračuna utroška električne energije izbegava se ulazak u crvenu zonu) – kaže Todorović.

Kada je grejanje i komfor i ušteda

U Srbiji se inače najveći broj domova zagreva loženjem uglja ili ogrevnog drveta. Nebojša Manić, takođe sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da se proizvodnja toplotne energije za grejanje u domaćinstvima vrši u zastarelim ložnim uređajima, pećima i kotlovima malih snaga, sa relativno niskim stepenom korisnosti (do 50%) što ima za posledicu veću potrošnju goriva i manju energetsku efikasnost.

- S obzirom na to da se u Srbiji, prema zvaničnim podacima, više od milion domaćinstava greje na ogrevno drvo logično je da se velike uštede mogu ostvariti tamo gde je i velika potrošnja. Kao jedna od mera za povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, uzimajući u obzir prethodno navedeno, neophodno je korišćenje savremenih potpuno automatizovanih ložnih uređaja (peći i kotlova) koji kao gorivo koriste različite oblike čvrste biomase (drvnu sečku, drvni pelet, briket...). Prednost korišćenja ovakvih uređaja, osim što poboljšavaju komfor, u smislu automatizacije procesa i smanjene potrebe za održavanjem, je u tome što imaju značajno veći stepen korisnosti, od 85% do 95%, čime se povećava količina toplote koja se iskoristi od ukupno unete gorivom, a samim tim i energetska efikasnost proizvodnje toplotne energije - objašnjava Manić.

On kaže i da je zamena zastarelih ložnih uređaja novim skupa, a najvećem delu stanovništva i nedostupna, što donekle otežava povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima.

- Međutim, dugoročno posmatrano, za period od 4 do 6 godina investicija se uglavnom isplati, pre svega kroz smanjenje potrošnje goriva i troškova održavanja, dok uz primenu i ostalih mera energetske efikasnosti (postavljanje izolacije, zamena stolarije) taj period može da bude i kraći.

Inače, kako nam je pojasnila i profesorka Maja Todorović, prosečne vrednosti perioda povrata investicije po pojedinačnim merama kreću se na sledeći način: poboljšanje automatske regulacije rada sistema grejanja - 2,5 do 3 godine, ugradnja solarnih termičkih sistema 3,5 do 7, efikasno osvetljenje 5 do 5,5, izolacija krova 6,5 do 7 godina, ugradnja toplotne pumpe "vazduh-voda" 6 do 7 godina, izolacija spoljašnjih zidova 6 do 8, zamena prozora i balkonskih vrata 9 do 12 godina.

Energetski efikasni uređaji

Prema podacima Republičkog instituta za statistiku, koje nam prenosi profesorka Todorović, posle grejanja na koje odlazi 61% potrošnje energije, sledeći su kućni aparati i kuvanje sa 15%, zatim 7% ide za pripremu sanitarne tople vode i 2% za osvetljenje.

Kućni uređaji koje svakodnevno koristimo - frižideri, mašine za pranje veša, električni šporeti, bojleri, zamrzivač – ujedno su i neki od najvećih potrošača. Njihovim radom tokom godine potroši se čak petina ukupne struje potrebne jednom domu. Zato je pametan izbor energetski efikasnih uređaja itekako bitan ako želimo smanjiti račun za struju.

Od pre dve godine električni kućni aparati na srpskom tržištu moraju da imaju oznaku energetske efikasnosti. Prema potrošnji energije na aparatima se može naći neki od sedam razreda energetske efikasnosti, slovima od A do G. Time kupac dobija informaciju koliko jedan uređaj efikasno koristi struju ili vodu, ali i nivo buke koji proizvodi.

Onaj sa oznakom G biće najmanje efikasan, a sa A najviše. U okviru A razreda, imamo tri dopunska A+, A++ i A+++. Npr. uređaji energetske klase A+++ troše čak 60% manje električne energije u odnosu na energetsku klasu A.

Teodora Brnjoš

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Energetska efikasnost – danas ulaganje, sutra profit" možete pročitati OVDE.

Mašinski fakultet Beograd

ekapija tematski bilteni

tematski bilteni ekapije

energetska efikasnost

tematski bilten energetska efikasnost

tematski bilteni 2016

Maja Todorović

Nebojša Manić

energetska efikasnost domaćinstava

energetska efikasnost u domu

energetska efikasnost u stanu

ušteda energije u stanu

ušteda potrošnje struje

potrošnja struje

kako uštediti struju

izolacija doma

energetski efikasni uređaji

zamena energenata

zamena stolarije

toplotne pumpe

mere energetske efikasnosti u domu

mineralna vuna

energetski razredi