Opština Nova Varoš kupuje i oživljava propale pogone - Spremni za investitore i nova zapošljavanja

Realni su izgledi da u odavno zakatančenim halama nekadašnje fabrike nameštaja "Inova" u Kokinom Brodu, ukupne površine od oko 30.000 m2, proizvodnja uskoro oživi. "Politika" to doznaje u novovaroškoj opštini, koja je posle slabe vajde od privatizacije "Inove" smogla snage i budžetska sredstva da otkupi ovu fabriku, čije radne prostore sada preuređuje za izdavanje zainteresovanim privrednicima.

Već se, naime, jedna kompanija iz Istanbula ozbiljno sprema da u "Inovi" otvori pogon. Ovde, u kraju prebogatom šumama, taj investitor iz Turske bi prerađivao drvenu građu i pravio masivne panele, laminat, brodske podove, elemente za nameštaj. Dolazili su desetak puta, uverili se da im prostor odgovara i sada čekaju završetak javnog konkursa za njegovo izdavanje.

To je "Politici" potvrdio Dimitrije Paunović, odnedavno načelnik Zlatiborskog upravnog okruga, ujedno i predsednik opštine Nova Varoš u tehničkom mandatu, gde je prethodnih godina značajne korake preduzeo da "Inova" otpočne novi život.

- Kompanija iz Istanbula spremna je da uloži oko 3 mil EUR u otpočinjanje posla. Za svoj pogon bi iskoristila oko 10.000 m2, trećinu nekadašnje fabrike, a zaposlila bi 140 nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Naš uslov je da zaposle toliko ljudi i tako maltene besplatno dobiju prostor na korišćenje. U protivnom, zakupnina će im se uvećavati 350 EUR po svakom radniku koji nedostaje do broja 140. To je jedna od ponuda, ima i zainteresovanih hladnjačara, proizvođača peleta. Recimo, kompanija "Delphi automotive" interesuje se za svih 30.000 m2, u kojima može da zaposli i 1.000 radnika. Ponude za "Inovu" se otvaraju do kraja februara - kaže za "Politiku" Paunović.

Fabrika "Inova" nekad je bila uzdanica opštine i zapošljavala 900 radnika, da bi 2006. godine, iako je imala proizvodnju, gurnuta u stečaj. Privatizovana je 2007. godine, a vlasnik celog proizvodnog kompleksa u Kokinom Brodu i poslovnog prostora "Inove" u Beogradu postao je Rajko Šotra. No, ni on godinama nije pokrenuo zaustavljenu proizvodnju fabrike nameštaja. Opština Nova Varoš preduzela je 2013. nesvakidašnju meru: uvela opštinski "porez na katance i nerad", posebnu naknadu za građevinsko zemljište onim privatizovanim objektima koji ne rade i ne upošljavaju ljude. Bunio se vlasnik "Inove" i tužio opštinu, ali ona je bila uporna u prinudnoj naplati naknade.

- Na kraju, sudskim poravnanjem naplaćeno je od Šotre 78 miliona dinara neizmirene naknade, pa je tim sredstvima, uz doplatu od 60 miliona, opština od njega 2015. kupila fabriku - podseća sagovornik "Politike".

"Inova" nije jedini primer da novovaroška opština pribavlja u javnu svojinu proizvodne firme na svom području. Budžetskim sredstvima kupljena je i imovina propale zemljoradničke zadruge "Božetići", gde je oživljeno mlekarstvo, zatim fabrika peleta izgrađena na prostoru bivšeg stovarišta "Ineks napredak", a pod dugoročni zakup opština je uzela hotel "Panoramu" na Zlataru i renovirala ga oživljavajući turizam na ovoj planini.

- Sve to činimo da dovedemo investitore koji će zaposliti naše nezaposlene sugrađane i oživeti pogone uništene lošom privatizacijom. Već je u fabrici peleta zaposleno 40 radnika, u "Panorami" 50, "Inova" će sigurno doneti 350 radnih mesta - najavljuje Paunović.

Prema njegovim rečima, novovaroška skupština je već donela odluku da opština postane vlasnik zapuštene mini-hidroelektrane "Bistrica" koja se ranije koristila u vojne svrhe, ali ne radi već decenijama. Nju bi rekonstruisali, prodavali struju i tako punili budžet. Nastaviće se i pregovori sa vlasnicima onih privatizovanih objekata koji ni sada ne rade, tuženim od opštine za neplaćenu naknadu.

Na pitanje otkud takve mogućnosti da nevelika opština iz skromnog lokalnog budžeta (oko 700 miliona dinara) ulaže u privredni oporavak, Dimitrije Paunović objašnjava da najveći deo nisu sredstva i nisu "žive pare".

- Reč je uglavnom o "prebijanjima" za stare dugove koje imaju prema opštini, čime rešavamo i njihove i naše probleme. S druge strane, visokim nivoom naplate budžetskih prihoda obezbeđujemo sredstva za doplatu onoga što kupujemo. Štedimo na drugim lokalnim ulaganjima: ne bacamo pare u nasipanje puteva, a za razliku od drugih opština koje daju velike pare za zimska održavanja mi, iako smo u planinskom području, trošimo zimi za sve seoske puteve ispod 10 miliona dinara godišnje. Meštanima obezbeđujemo gorivo da sami čiste, što oni prihvataju i organizuju.