Izvor: Dnevnik | Četvrtak, 11.02.2016.| 15:59
Izdvojite članak Odštampajte vest

Pad cene nafte u svetu uštedeo Srbiji 600 mil USD - Manji odliv deviza, ali i manje investicije naftnih kompanija

(Foto: Christian Lagerek/shutterstock.com)
Zahvaljujući padu cena sirove nafte na svetskom tržištu u protekle dve godine, za kupovinu tog energenta u Srbiji je utrošeno daleko manje deviza nego ranije.

Naime, cena nafte znatno je niža nego 2014. godine - u junu je barel "brenta" koštao oko 110 USD. Od tada je cena nafte gotovo stalno u padu, a sada je barel oko 30 USD, odnosno i više od tri puta jeftiniji nego u junu 2014.

Tako značajan pad cene sirove nafte odrazio se i na prosečnu cenu crnog zlata jer je 2015. godine ona bila oko 54 USD, dok je godinu ranije iznosila oko 98,50 USD. To znači da je lane za kupovinu sirove nafte potrebne domaćem tržištu potrošeno oko 40% novca manje nego 2015. godine.

Naime, na domaće tržište godišnje se uveze oko 1.860.000 tona sirove nafte, odnosno oko 13.500.000 miliona barela. Uz prosečnu cenu sirove nafte tipa "brent" od 54 USD, 2015. godine je za njenu kupovinu na svetskom tržištu trebalo izdvojiti oko 733,2 mil USD, dok je godinu ranije, uz prosečnu cenu "brenta" od oko 98,5 USD za barel, za te namene bilo potrebno čak 1,3 mlrd USD.

Prema rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, pad cene sirove nafte na svetskom tržištu nesumnjivo je doveo do smanjenja odliva deviza i to je dobra strana sniženja cena nafte.

– S druge strane, uticaj pada cena nafte na naftnu privredu je drugačiji jer se, zbog nedostatka novca, ugrožava, odnosno smanjuje investiranje u istraživanje i proizvodnju nafte – kaže Mićović.

– Delatnosti i aktivnosti koje preduzimaju naftne kompanije su veoma skupe i uz ovako niske cene, kakve su sada, nedostaje novac koji bi se ulagao u te oblasti, i to pre svega u regonima gde su i istraživanje i proizvodnja nafte složeniji – a pre svega u moru i polarnim predelima.

(Foto: Dabarti CGI/shutterstock.com)
Prema njegovim rečima, sadašnju cenu nafte lakše mogu podneti proizvođači u zemljama gde je proizvodnja jeftinija, eksploatacija pristupačnija i isplativija, kao i tamo gde je već osvojena nova proizvodnja, a to su pre svega Bliski istok, Iran, pa i Rusija.

– Naravno, svako ima granicu do koje je proizvodnja nafte ekonomična, a ona je najniža na Bliskom istoku, gde je nafta najpristupačnija i proizvodnja najekonomičnija. Ukoliko potraje period ovako niskih cena nafte, za desetak godina bi se mogao pojaviti problem nedostatka te sirovine – kaže Mićović.

Uštede i pri uvozu derivata

Na domaće tržište se, osim sirove nafte, uvoze i derivati. I njihova cena je, u skladu s padom cene nafte, klizila naniže pa je i za uvoz derivata – a godišnje se uveze oko 300.000 tona benzina, dizela i tečnog naftnog gasa – lane utrošeno manje deviza nego 2014. godine.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE