U pripremi novi tender za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu - Završetak obnove planiran za leto 2016.

Pre desetak dana, tačnije 17. novembra, okončana je pravna peripetija oko prethodnog tendera za završetak rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB). On je stavljen ad akta, čime je otvoren prostor da se u januaru 2016. raspiše novi i da se tokom naredne godine, najverovatnije na leto, zaista završi obnova našeg zdanja na Ušću, kaže Slobodan Nakarada u svom prvom intervjuu koji daje za neki medij od kada je jesenas postavljen na mesto vršioca dužnosti direktora MSUB.

Kako dodaje za "Politiku", mesecima se čekalo da se ta procedura okonča budući da se "Jedinstvo", jedna od firmi učesnika na tenderu, žalila na odluku da se on poništi. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki tu žalbu je odbacila. To što prethodni tender od proleća do jeseni ove godine nije bilo moguće završiti do kraja i što je zbog problema u vezi s njim podignuta i krivična prijava protiv Jovana Despotovića, bivšeg direktora, članova tenderske komisije i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ipak neće ugroziti sredstva koja su u budžetu već opredeljena za obnovu zgrade muzeja. Kako Nakarada objašnjava, zahvaljujući tome što je muzej projekat od kapitalnog značaja biće moguće povući 975.806.000 dinara u celosti u narednoj godini, iako je bilo predviđeno da se to učini najkasnije do 31. decembra ove godine.

- Ako bismo krenuli da raspisujemo novi tender u decembru, to bi značilo da bismo do kraja ove godine morali da iskoristimo sve te pare, što je nemoguće. Deo papirologije ćemo pripremiti do kraja godine da bismo potpuno čisti dočekali januar - objašnjava Nakarada.

On kaže da uvek postoji šansa da se na novi tender ponovo jave firme koje su učestvovale i na prethodnom ("Jedinstvo", "Modulor" i "Termoinženjering"), da naprave konzorcijum, angažuju podizvođače i pokušaju da odgovore na uslove, ali da je na upravi muzeja da im maksimalno oteža pooštrenim uslovima tendera, što prošli put nije urađeno.

- Uz to, važno je imenovati maksimalno profesionalnu i nezavisnu komisiju. Tokom prethodnog tendera komisija je ogromnu dokumentaciju analizirala samo dva dana. Jasno je da je posao obavljen loše, pošto to obično traje od nedelju do mesec dana – svaki papir se detaljno razmatra. Firme za koje ste pitali svakako su uporne. Jer, "Jedinstvo" je u svojoj poslednjoj žalbi tražilo da se protiv mene podnese krivična prijava za lažno predstavljanje, za šta sledi kazna od oko pet godina zatvora. Napisali su da nisam imao pravo da ukinem tender zbog toga što je u zaglavlju odluke pisalo "direktor" dok je naša referentkinja greškom izostavila dva slova v. d. što jeste moja funkcija, koja stoji u potpisu tog papira. To je bila samo jedna od njihovih primedaba. Nijedna, srećom, nije usvojena. Tenderska komisija koju je imenovao Despotović raspuštena je i biće imenovana nova. Mislim da je ovim sve oko bivšeg tendera sve rečeno i ne bih imao šta da dodam - objašnjava Nakarada.

Ministar Tasovac podržao je odluku Upravnog odbora da smeni Despotovića i optužio ga je da je oštetio muzej, a tenderska komisija koju je imenovao favorizovala ponuđača koji je bio najskuplji. Despotović je, sa druge strane, tvrdio da se Tasovac mešao u rad tenderske komisije i favorizovao najjeftinijeg ponuđača.

- Mislim da ne bi trebalo da to komentarišem. Iz prostog razloga što je muzej, zajedno sa Ministarstvom kulture, podneo krivičnu prijavu protiv onih za koje smo smatrali da je to potrebno i time smo rekli naš stav. To sada istražuju oni koji bi to trebalo da istraže. Jedino što znam jeste da ceo taj proces državu puno košta, da muzej mora da plati užasno visoke kazne zbog nečega što je moglo da se izbegne. Sistem kako je tender funkcionisao bio je neispravan, Despotović menadžerski nije bio sposoban da taj posao iznese i više nam je naneo štete nego dobra, pri čemu ne osporavam njegove kvalitete kao istoričara umetnosti. Na tome ću se zaustaviti - kaže sagovornik "Politike".

Nakarada ističe da je veoma nesrećan što je muzej u jednom trenutku postao moneta za potkusurivanje na političkom nivou.

- Mislim da je Vladislav Šćepanović, prethodnik Jovana Despotovića, uleteo u situaciju kada su smenjivali Branislavu Dimitrijević, ne zato što je bila nesposobna, već zato što nije bila politički podobna. Njegovim imenovanjem za vršioca dužnosti urađen je, donekle, presedan jer je za direktora imenovan prvi put čovek koji je umetnik, a ne istoričar umetnosti. Politički aspekt dodatno je obojio njegovo imenovanje, pri čemu je i on u jednom trenutku izgleda postao nepodoban. Moram da kažem da je sa njim bilo moguće dobro funkcionisati i, da je postojala volja mogli smo tada da završimo mnogo toga. O razlozima koji su doveli do toga da te volje nije bilo nije na meni da govorim. Kada smo otvarali postavku Gotfrida Helnvajna, pozvao sam sve bivše direktore da dođu. Šćepanović me je prijatno iznenadio što je došao, to što ostali nisu– govori o njima.

Slobodan Nakarada kaže da se atmosfera u kući drastično popravila, ali da još uvek nije zadovoljan.

- Kada sam okupio saradnike i rekao da smo dotakli dno, nešto se desilo. Svi smo se trgli i shvatili da postoje dve mogućnosti: ili ćemo te probleme svi zajedno da rešavamo, a nagomilavali su se od osnivanja muzeja pa do danas, ili ćemo da propadnemo. Ne bi valjalo da zbog naše nesloge, između ostalog, u jednom trenutku našu zgradu pretvore u nešto drugo. Da li se kajem? Da, vrlo često, maltene svaki dan, ali sam uporan i neću odustati. Oformio sam dobar tim koji smatra da je publika, pogotovo mlađa, zaslužila da konačno vidi sve što godinama čuvamo u depoima.

Sagovornik "Politike" smatra da se konačno nazire svetlo na kraju tunela, "iako je u Srbiji vrlo nezahvalno dati bilo kakvu procenu".

- Ipak sam ubeđen da to može da se desi, ako postoji volja. A ima je. Ovog puta zaista. U to sam ubeđen. Ne zato što želim da se ulagujem ministarstvu, već zato što, kao čovek iz kuće, mogu da kažem da nikada do sada nismo nečemu bili ovako zajedno posvećeni. Svesni smo svih posledica ako to ne uradimo - zaključuje Slobodan Nakarada, v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.