Ko je kriv što Užice ostaje bez postrojenja za preradu otpadnih voda?

Predstavnici aktuelne vlasti u Užicu, kao i njihovi prethodnici, odbacuju odgovornost za to što je grad ostao bez 15,2 mil EUR državne donacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u selu Gorjani.

U pitanju je kredit kojim se, kako je Danas pisao, država zadužila kod KfW banke i EU i koji će država da vraća, uz obavezu grada da, posredstvom lokalnog JKP "Vodovod", učestvuje u finansiranju sa pet odsto tog iznosa, odnosno sa 457.000 EUR.

Državnim programom za rešavanje problema vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda, koji je pokrenut pre nekoliko godina, osim Užica, obuhvaćeni su Kruševac i Vranje.

Zbog kašnjenja projekta u Užicu i nezadovoljstva meštana Gorjana i okolnih sela, "Danasu" je rečeno u kabinetu potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović da je Evropska komisija odustala od kreditiranja izgradnje tog postrojenja, a da je država taj novac preusmerila u realizaciju sličnog projekta u Vranju.

- Nemamo informaciju o tome da je Evropska komisija odustala od izgradnje postrojenja. Više puta sam obaveštavao javnost da su dve do tri godine kasnile aktivnosti za taj projekat, poput eksproprijacije zemljišta na kome je trebalo da se gradi to postrojenje. Nažalost, nova vlast, na čijem sam čelu, došla je kasno. Žao mi je što na mesto gradonačelnika nisam došao ranije, jer verujem da bih spasao taj projekat, a za jednu godinu, koliko sam na toj funkciji, urađeno je više nego za protekle tri - rekao je za Danas Tihomir Petković (SNS), koga je koalicija koju predvode naprednjaci i socijalisti u avgustu prošle godine izabrala za gradonačelnika.

On svedoči da je u više navrata tražio od kreditora da produže rok za završetak gradnje od polovine naredne godine za kraj 2017. godine, ali da odgovora nema iz evropskih institucija. Petković je dodao da mu je juče u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture rečeno da bi narednih dana trebalo da se održi sastanak svih učesnika u projektu i da će tada biti dogovoreno šta činiti dalje.

- To je značajna investicija za grad i, ako na ovaj način nismo uspeli da je realizujemo, možda ćemo to uspeti u budućnosti u saradnji sa okolnim lokalnim samoupravama i uz podršku vlade i EU, ali nećemo odustati od tog projekta - dodao je Petković.

Petkovićev prethodnik i stranački kolega Saša Milošević, koji je za gradonačelnika izabran u oktobru 2012. godine, nakon prekomponovanja lokalne vlasti po ugledu na sastav Vlade Srbije i koji je dve godine kasnije podneo ostavku na pritisak i zahtev vrha SNS, kaže da se ne seća da li su on i predstavnici tadašnje vlasti na vreme ispunili obaveze preuzete iz sporazuma i ugovora sa evropskim kreditorima i državom.

- Stvarno se ne sećam da ništa nije urađeno, jer je prošlo više od jedne godine od kada nisam gradonačelnik - rekao je za "Danas" Milošević, dok njegov prethodnik Jovan Marković (DS), koga su naprednjaci i socijalisti, uz podršku drugih odborničkih klubova smenili krajem oktobra 2011. godine, tvrdi da su on i njegovi saradnici poštovali sve rokove i obaveze iz ugovora, te da ne može biti odgovoran za neuspeh tog projekta.

On je podsetio na to da je projekat započet 2009. godine i da su akcionim planom precizirane sve aktivnosti, nakon čega je usledila podrška države i Evropske komisije. Konačni dogovor je, kako navodi, postignut u proleće 2012. godine, kada su predstavnici grada sa predstavnicima Delegacije Evropske komisije i Vlade Srbije potpisali akcione planove, a nakon toga je krajem iste godine usledila ratifikacija ugovora u republičkom parlamentu.