Helenska kriza kao okidač za ekonomsku stabilnost u Evropi - Šta se krije iza odobrenih 86 mlrd EUR pomoći Grčkoj?

Reforma penzionog sistema, liberalizacija poslovanja, privatizacija elektrodistibucije, reforma tržišta rada i smanjenje obima nenaplativih zajmova, samo su neki od uslova na koje je Vlada iz Atine, nakon dugotrajnih i napornih pregovora, koji su trajali čak 17 sati, dala svoj pristanak u Briselu.

Ipak, analitičari ocenjuju, da pristajanje na opsežne reforme ne znači i kraj drame oko Grčke, te da Helene tek sada čekaju ozbiljni rezovi.

Kako je odmah nakon pregovora izvestio britanski "Guardian", prema postignutom dogovoru tržište rada u Grčkoj trebalo bi da bude reformisano u skladu sa međunarodnom i evropskom praksom i da isključi sve mere iz prošlosti koje nisu usklađene sa ciljevima održivog privrednog rasta. Grčka mora da pokrene neophodne korake za jačanje finansijskog sektora, uključujući odlučnu borbu sa nenaplativim zajmovima i eliminisanje političkog uticaja na bankarski sektor.

Osim toga, Atina treba da osnuje novi nezavisni fond u koji će prikupljati sredstva od privatizacije, pomoću kojih će otplaćivati novi zajam i refinansirati banke. Fondom bi upravljale grčke vlasti pod nadzorom relevantnih evropskih institucija.

Kao preduslov za početak pregovora o novom programu pomoći iz Evropskog stabilizacionog mehanizma, Atina mora do sutra (srede, 15. jula) u parlamentu da izglasa niz mera, koje se, između ostalog, odnose na pojednostavljenje naplate poreza na dodatu vrednost, širenje poreske osnove (broja obveznika) i poboljšanje dugoročne održivosti penzionog sistema.

Podsećamo, juče su lideri 19 zemalja Evrozone posle maratonskog samita u Briselu uspeli da postignu dogovor o novom paketu pomoći za Grčku i ostanku te zemlje u sistemu zajedničke valute.

Grčkoj je tako odobren novi paket pomoći od oko 86 mlrd EUR, ali pod strogim uslovima, koji uključuju mere stroge štednje u javnom sektoru koji grčki parlament mora hitno da usvoji.

Grčkoj potreban veći otpis duga od razmatranog

Ipak, Grčkoj će biti potreban daleko veći otpis duga od onoga koliko su partneri iz evrozoni spremni da razmotre zbog razaranja njene privrede i banaka u protekle dve nedelje, pokazali su danas objavljeni rezultati studije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u koju je Reuters imao uvid.

Revidirana analiza MMF-a o održivosti grčkog duga juče je poslata vladama članica evrozone, samo nekoliko sati pošto su zvanična Atina i njenih 18 partnera iz evrozone u principu dogovorili uslove za početak pregovora o trećem paketu pomoći Grčkoj, vrednom 86 mlrd EUR. Evro-partneri su Atini postavili zahtev da za pomenuti paket pomoći donese zakone o odgovarajućim fiskalnim i strukturnim reformama.

- Drastično pogoršanje na planu održivosti duga ukazuje na potrebu za otpisom duga koje će morati da bude daleko veće od dosadašnjih razmatranja i onoga što je predlagao Evropski stabilizacioni mehanizam - navedeno je u studiji MMF-a, prenosi "Reuters".

- Evropske države će morati da daju Grčkoj grejs period od 30 godina za servisiranje svih evropskih dugovanja, uključujući nove zajmove, kao i drastično produženje rokova otplate obveznica, ili će u suprotnom morati da godišnje prebacuju sredstva u grčki budžet ili da prihvate veliki otpis po osnovu njihovih zajmova Atini - navodi se u studiji MMF-a.

U izveštaju MMF-a se takođe upozorava, kako prenosi britanski "Guardian", da bi javni dug te Grčke uskoro mogao da dostigne 200 odsto bruto društvenog proizvoda te zemlje.

Za dokapitalizaciju grčkih banaka 25 mlrd EUR

Dokapitalizacija grčkih banaka sa više milijardi evra pomoći će da se zaštite4 depoziti štediša, izjavio je sinoć grčki ministar ekonomije Georg Statakis, nakon obelodanjenog sporazuma.

Statakis je rekao da bi pomoć uključivala 25 mlrd EUR za dokapitalizaciju pogođenog bankarskog sektora. On je za državnu televiziju ERT rekao da će dokapitalizacija obezbediti potpunu zaštitu depozita.

Grčka ulazi u treću nedelju sa zatvorenim bankama, a većina Grka može sa automata da podigne 60 EUR dnevno. Tamo su široko prisutna i strahovanja da bi vlada mogla uvesti porez na bankarske depozite, mada ministri to poriču, prenosi AFP.

Štediše u Srbiji sigurne?

Sve ovo nema veći uticaj na "grčke banke koje posluju u Srbiji, tvrde neki od vodećih bankara za naš portal.

- Piraeus banka u Srbiji posluje kao nezavisno pravno lice, u potpunosti u skladu sa strogim i restriktivnim zakonima Republike Srbije. Registrovana kao domaća banka sa stranim ulagačkim kapitalom, banka je visoko likvidna i solventna. Nivo adekvatnosti kapitala Banke je značajno iznad propisanog minimuma (21%, u odnosu na zakonski minimum od 12%) - kažu za "eKapiju" iz Piraeus banke i dodaju da se novac koji je Banka uložila kao kapital "ne može povući i on ostaje u Srbiji kao trajna garancija solventnosti ovdašnjim deponentima, kreditorima i drugim poveriocima."

- Kontrola kapitala koja je na snazi u Grčkoj ne odnosi se, niti ima ikakvog uticaja na Piraeus banku AD Beograd. Štediše banke su sigurne, pre svega imajući u vidu da je likvidnost banke u potpunosti nezavisna. Bankarski sistemi su takođe nezavisni, tako da bez obzira na dešavanja u Grčkoj, Piraeus banka u Srbiji nastaviće neometano da obavlja svoju delatnost i poslovanje - poručuju iz ove banke.

I u Vojvođanskoj banci smo dobili sličan odgovor.

Marinos Vathis, predsednik Izvršnog odbora te banke kaže da Vojvođanska banka "posluje kao i do sada, zahvaljući činjenici da je nezavisna od svog akcionara, da ima snažnu likvidnost i visok nivo kapitala". Vathis kaže da je zabeleženo povećano interesovanje klijenata za njihove depozite, ali da ih oni detaljno informišu o stabilnosti banke sa jasnom porukom da nemaju razloga za brigu.

- Samim tim nema značajnog povlačenja depozita klijenta da bi komentarisali, jer u izolovanim slučajevima povlačenja kao razlog je navedena cena, odnosno visina kamatne stope. Istovremeno, depoziti naših klijenata u vrednosti do 50.000 EUR su osigurani kod Agencije za osiguranje depozita u skladu sa važećim zakonskim odredbama - kaže naš sagovornik.

Vojvođanska banka je srpska banka koja je osnovana i posluje u Srbiji u skladu sa domaćim propisima i pod striktnim pravilima Narodne banke Srbije. Mi nikada nismo investirali u Grčku niti imamo izloženost prema finansijskim instrumentima iz Grčke, već smo našu likvidnost isključivo investirali u kredite i hartije od vrednosti Republike Srbije, kažu u Vojvođanskoj.

Moguća "finansijska zaraza"

Sve zemlje Balkana su i dalje ranjive i kriza u Grčkoj mogla bi ugroziti njihov napredak, ocenjuje potpredsednik nemačkog Maršal fonda Ivan Vejvoda. On je, u svom komentaru na sajtu Maršal fonda, ukazao da Grčka ovih dana, mora da se angažuje u sprovođenju korenitih reformi, sličnim onim kod suseda, možda ponovo kao primer, ali ovaj put paralelno sa njima, dodao je Vejvoda.

- I pored slabosti grčki BDP je veći nego zajedno svi BDP zemalja koje su nekada bile deo Jugoslavije, te ima i važnu ekonomsku ulogu na Balkanu, podseća on, dodajući da je Grčka bila važan investitor u regionu do 2010. Ukoliko se pogorša situacija u Grčkoj "finansijska zaraza" se može očekivati - naglasio je on, ukazujući da bi grčke kompanije mogle da počnu da povlače svoje investicije.

Kao zemlja koja je sused Srednjeg istoka i nedaleko od Ukrajine, a donedavno faktor stabilnosti na Balkanu, ne čudi što je Grčka privukla pažnju Rusije, koja traži snažno energetsko partnerstvo. Ako Grčka bude napustila evrozonu ona bi bila više izložena spoljnom pritisku i uticaju, upozorava Vejvoda.

- Zbog toga potencijal posledica pogoršanja situacije u Grčkoj po Balkan, u političkom, ekonomskom i geostrateškom smislu trebalo bi da se shvati ozbiljno.

European Commission Brussels

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji Beograd

IMF Washington D.C.

Međunarodni monetarni fond - MMF Beograd

Agencija za osiguranje depozita Beograd

Vojvođanska banka a.d. Novi Sad

Piraeus bank a.d. Beograd

kriza u Grčkoj

grčka kriza

Vlada Grčke

Evrozona

kriza grčkih bankaa

poslovanje grčkih banaka

javni dug Grčke

osiguranje depozita

Marinos Vathis

Marinos Vatis

podizanje depozita

Ivan Vejvoda

Maršal fond