Izvor: eKapija | Utorak, 30.06.2015.| 07:33
Izdvojite članak Odštampajte vest

Realne kamate do 2% - Za unapređenje srpskog agrara neophodni povoljniji krediti

Nakon prošlogodišnjih majskih poplava i pretrpljene štete, poljoprivrednicima je možda više nego ikad potrebna pomoć u finansiranju. Za unapređenje svoje proizvodnje srpski seljak daje sve od sebe, ali najveći deo ulaganja prinuđen je da finansira kroz kredite. Uslovi za to, međutim, ne pogoduju nijednom farmeru u Srbiji – kamate su previsoke, a tržištu nedostaje konzistentan sistem finansiranja, te se srpski poljoprivrednik više oslanja na plodno zemljište nego adekvatne izvore finansiranja.

I sama ministarka Snežana Bogosavljević Bošković nedavno je istakla da vlada hroničan nedostatak sredstava koja se ulažu u poljoprivrednu proizvodnju, a da je kreditiranje njena crna tačka slažu se i stručnjaci.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za "eKapiju" da je srpska poljoprivreda više od 20 godina bez jedinstvenog sistema finansiranja koji uvažava sprecifičnosti poljoprivredne proizvodnje, a pre svega spor obrt kapitala. On objašnjava da se do 1994. godine u postojećem sistemu finansiranja donosila odluka o visini kamatne stope koju će banke određivati poljoprivredi i da je važio selektivni pistup, tako da se povoljnije finansiranje davalo prioritetnim oblastima, dok je finansijski sistem utvrđivao kamatnu stopu ne veću od 3%.

Banke su danas u svoju ponudu uvrstile najrazličitije kredite namenjene poljoprivrednicima, kako za obrtna sredstva (stočnu hranu, stoku u tovu, finansiranje troškova održavanja...) tako i za nabavku osnovnih sredstava (kupovinu zemljišta, poljoprivrednih objekata, staklenika, sistema za navodnjavanje), ali su kamate od 17%, 18%, pa i više procenata previsoke za srpski agrar.

Sitni koraci države

Kako bi obezbedili pogodnije uslove kreditiranja i povećali investicije Ministarstvo poljoprivrede nastoji da subvencioniše deo kredita. I ove godine potpisani su ugovori sa ovlašćenim licima poslovnih banaka i osiguravajućih kuća kojima država preuzima obavezu plaćanja dela kamatne stope za poljoprivredne kredite prema bankama. Tako fiksna kamatna stopa na neotplaćeni deo kredita iznosi 6% za biljnu proizvodnju, nabavku mehanizacije i opreme, dok je kamatna stopa za kredite za nabavku stoke 4%.

- Kao rezultat ovakvog vida subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje, prošle godine je investiranje u poljoprivredi bilo šest milijardi dinara, a želimo da i u ovoj godini investicije budu makar na tom nivou - rekla je Bogosavljević Bošković na potpisivanju ugovora u martu.

Od 1. juna ove godine, poljoprivrednim proizvođačima na raspolaganju je još jedan finansijski instrument. Naime, stupanjem na snagu Zakona o predžetvenom finasiranju, poljoprivrednici mogu da koriste buduće useve kao bankarsku garanciju za novac koji će dobiti pre žetve, u vreme setve. Srbija je prva zemlja u Evropi koja uvodi ovakav sistem finansiranja, koji bi farmerima trebalo da omogući da na jednostavniji i povoljniji način dođu do kreditnih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju.

Zagovornici zakona ističu da se njime težište finansiranja poljoprivrede prebacuje sa javnog na privatni sektor, što je posebno važno u uslovima budžetskih ograničenja sa kojima se Srbija susreće, dok na duži rok očekuju da kamate na kratkoročno finansiranje poljoprivredne proizvodnje krenu na dole, kao i pozitivne uticaje zakona na tržište osiguranja u poljoprivredi koje je izrazito slabo razvijeno u Srbiji.

Milan Prostran kaže da bi trebalo podržati svaki pokušaj finansiranja poljoprivredne proizvodnje, ali da ni ovaj sistem nije celovit jer su kamate i u ovom slučaju više od 4%.

- Poljoprivreda vapi za kreditima, ali su se farmeri opekli i plaše se bilo kakvog zaduživanja jer su krediti omča oko vrata svakom poljoprivredniku u ovim uslovima. Predžetveno finansiranje nudi rešenje kojim se u jednoj meri srpski seljak ohrabruje na kreditno zaduživanje, bez obzira što nerado daje u zalog ono što će da mu rodi. U tom smislu treba pohvatliti ovakave inicijative, ali ono još uvek, kao ni subvencije kojim država sada kreditira poljoprivrednu proizvodnju, ne nudi celovit sistem koji daje garancije za konkurentnost i niže kamate.

Maksimalne kamate do 2%

Da bi se ovo postiglo, smatra naš sagovornik, nisu nam potrebne periodične pogodnosti. On naglašava da država ne može da utiče na kamate koje banke određuju za kredite na tržištu, ali je potrebno da stvori bolje uslove i ustanovi celokupan sistem finansiranja koji bi omogućio da se iz realnih osnova obezbedi regresiranje kamate i tako dugoročno dođe do povoljih uslova za kredite.

- Ako želimo da podižemo poljoprivrednu proizvodnju i naša poljoprivreda bude konkuretna Evropskoj uniji kojoj težimo, kamata na kratkoročne kredite ne sme biti veća od 1-2%, a za dugoročne od 0,5% - smtra Prostran.

Organizovanom agrarnom politikom do ovakvih uslova moglo bi se dođi već u periodu od 5 godina, zaključuje naš sagovornik.

Ivana Bezarević

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Plodovi agrara - kako šansu pretvoriti u profit" možete pročitati OVDE.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE