Nemanja Beljanski, menadžer za osiguranje useva i plodova "Generali osiguranja" u Srbiji - Država da deluje preventivno, ne da nadoknađuje gubitke

Najnovija mera smanjenja subvencionisanja premije osiguranja sa 100 na 20 hektara, u velikoj meri deluje destimultaivno. Veliki broj poljoprivrednika koji su do sada osiguravali useve ili odustaju od osiguranja ili smanjuju osiguranje na površinu za koju mogu da ostvare podsticaje, naročito u Vojvodini. Bez konkretnih mera kojima bi se eliminisali efekti smanjenja subvencija, smatram da ćemo u godinama koje dolaze imati osetan pad tržišta. Takvom negativnom trendu, dodatno može da doprinese usvajanje zakona o odbrani od grada u obliku u kojem je predložen, kaže u razgovoru za "eKapiju" Nemanja Beljanski, menadžer za osiguranje useva i plodova "Generali osiguranja" u Srbiji.

Beljanski kaže da statistika pokazuje da građani nisu izvukli mnogo pouka iz prošlogodišnjih poplava. U intervjuu za "eKapiju", on ocenjuje da će glavni izazov za osiguravače u narednom periodu biti da zajedno sa državom naprave tržišni ambijent u kojem će poljoprivredna proizvodnja i osiguranje poljoprivrede biti održive delatnosti i gde će svi učesnici pronalaziti svoj interes: i poljoprivrednici i država, ali i osiguravajuće kuće.

eKapija: Kako Vam se čini novi Nacrt zakona o protivgradnoj zaštiti, prema kome bi se 5% podsticaja koji se isplaćuju ratarima odvajalo za osiguravače. Da li je taj iznos dovoljan i da li je prihvatljiv za osiguravače?

- Iz nacrta Zakona nije najjasnije na koji način bi se tačno ralizovala ova inicijativa, tako da bi sa zaključcima za sada trebalo sačekati. S druge strane, predlog zakona predviđa nametanje nove obaveze osiguravajućim kućama, učestvovanjem u sufinansiranju protivgradne obrane, u iznosu od 10% premije osiguranja useva i plodova, bez pravljenja adekvatnog tržišnog ambijenta koji bi omogućio rast obuhvata osiguranja. Na ovaj način osiguranje će poskupeti, i smanjiće se ionako neprihvatljivo nizak obuhvat osiguranja poljoprivrede u Srbiji.

S tim u vezi, "Generali Osiguranje Srbija" je zajedno sa ostalim relevantnim osiguravačima poljoprivrede u Srbiji uputilo dopis Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sektoru za vanredne situacije i Ministarstvu poljoprivrede, u kojem smo ukazali na nelogičnosti koje mi vidimo, a istovremeno i dali konstruktivne predloge za stvaranje jednog održivog sistema.

eKapija: Šta mislite, zašto politika subvencionisanih premija nije donela dobre rezultate?

- Postoje dva osnovna razloga: nekonzistentnost države u politici subvencionisanja i nedovoljno visok nivo posticaja, od kojih je prvi prema mom mišljenju dominantan. Naime, od kada je uvela podsticaje u poljoprivredi, država je gotovo svake godine ili nešto menjala ili kasnila sa donošenjem odgovarajućih uredbi, tako da poljoprivrednici u momentu ugovaranja osiguranja, gotovo nikada nisu bili načisto da li i u kom obimu mogu da računaju na podsticaje u oblasti osiguranja. To je svakako veoma loše uticalo na razvoj svesti poljoprivrednika o potrebi osiguranja i u dobroj meri anuliralo instituciju subvencije. Sa druge strane, nivo podsticaja od 40% je daleko manji od onoga koji se primenjuje u zemljama razvijenog sveta (od 60 – 80% bez ograničenja površine). Osim toga, ograničavanje subvencija na 20 ha je mera koja veoma destimulativno delovala na poljoprivrednike.

eKapija: Kada govorimo o subvencijama, Ministarstvo poljoprivrede, primera radi, daje i subvencije za osiguranje plastenika. Međutim, takav proizvod ne postoji na našem tržištu. Kakav je Vaš stav po pitanju subvencija za takve proizvode i možemo li očekivati uvođenje novih proizvoda iz domena poljoprivredne proizvodnje u "Generali osiguranju"?

- Klijenti nisu pokazali interesovanje za osiguranje useva od grada i oluje, u zaštićenim prostorima kao što su staklenik ili plastenik, s obzirom na to da bi sam objekat trebalo da ih zaštiti od navedenih rizika. Problem može da nastane kod osiguranja samog objekta, naročito ukoliko je on postavljen od strane nestručnog lica i bez validne garancije. U tim situacijama, veoma je teško ponuditi pokriće za takav jedan objekat.

eKapija: Za koje rizike se poljoprivredni proizvođači najčešće odlučuju da pokriju?

- Još uvek su najzastupljenije klasične vrste pokrića: osiguranje od rizika grada, požara i udara groma. U mnogo manjoj meri radi se osiguranje od rizika oluje, gubitka količine i kvaliteta plodova stonog voća ili zimskog mraza (izmrzavanja). Kompanija "Generali Osiguranje Srbija" je poslednjih nekoliko godina uložila mnogo truda sa ciljem da poljoprivrednicima ponudi i neke nove vidove osiguranja koji će na bolji način da rešavaju njihove probleme. Ovde pre svega mislim na osiguranje od rizika suše i osiguranje od rizika pada cene, što su dva proizvoda koji su noviteti na tržištu Srbije i mogu se zaključiti samo kod nas.

eKapija: Koje se to kulture, odnosno vrste proizvoda, najčešće osiguravaju?

- Najviše se osigurava visoko vredna proizvodnja poput voća i povrća, ali i osteljivije ratarske kulture kao što su pšenica, soja, uljana repica itd.

eKapija: Dosta se vodi polemika oko uvođenja obaveznog osiguranja u agraru. Koja mera bi u tome bila najbolja?

- Obavezno osiguranje useva i plodova je verovatno suviše radikalna mera i rekao bih nije realno ostvariva u ovom momentu. Ono što smatram realnim je da poljoprivrednici imaju obavezu da osiguraju one površine za koje ostvaruju pravo na subvencije države. Na taj način bi ne samo poljoprivrednici pokazali da se odgovorno ponašaju prema svojoj proizvodnji i novcu koji u tu svrhu dobijaju od poreskih obveznika, nego bi i država bila sigurna da nihova investicija neće biti uzalud potrošena.

eKapija: Da li je niskom učešću u ukupnoj premiji kriva samo neinformisanost proizvođača? Kako uopšte podstaći poljoprivrednike, ako im država konstantno nadoknađuje štetu?

- Svakako da nije, mada ima značajan uticaj. Međutim postoje i mnogi drugi razlozi, a o nekima od njih sam već i govorio. Drugo pitanje je odlično, i u dobroj meri pogađa suštinu. Država bi što pre morala da prestane da u tolikom obimu deluje nakon što se dogode katastrofe, jer je takav vid podrške građanima neodrživ, ne samo za našu već i za mnogo bogatije zemlje. Ona treba da svoju energiju i novac poreskih obveznika usmeri ka preventivnom delovanju, obnovi puteva, škola, bolnica i dr. i pošalje jasnu poruku da ne može da pomaže u sanaciji štete nastale na privatnoj imovini građana. Jer dokle god poljoprivrednik veruje da će mu država nadoknaditi štetu, on ne oseća obavezu da sam nešto preduzme po pitanju osiguranja ili bilo kakve druge preventivne aktivnosti.

eKapija: Da li su osiguravači, ali i građani naučili nešto nakon poplava? Osećate li rast prodaje ovog proizvoda među vlasnicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava?

- Na žalost nisu. Statistike nam govore da nakon prošlogodišnjih katastrofalnih poplava nema povećanja interesovanja za ovim vidom osiguranja.

eKapija: Šta će prema Vašem mišljenju biti najveći izazovi za osiguravače u narednom periodu?

- Pre svega, da zajedno sa državom napravimo tržišni ambijent u kojem će poljoprivredna proizvodnja i osiguranje poljoprivrede biti održive delatnosti i gde će svi učesnici pronalaziti svoj interes: i poljoprivrednici i država ali i osiguravajuće kuće. Osim toga, osiguravači treba da ulože mnogo znanja i energije u unapređenje ponude, tako da ona efikasno rešava probleme savremenog poljoprivrednika, kao i da informiše i edukuje poljoprivednike kako bi oni znali koje instrumente u upravljanju rizika mogu da koriste i zašto je to dobro za njih.

Jelena Đelić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Plodovi agrara - kako šansu pretvoriti u profit" možete pročitati OVDE.

Generali Osiguranje Srbija a.d.o. Beograd

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Nemanja Beljanski

Tematski bilten

Tematski bilteni eKapija

Plodovi agrara kako šansu pretvoriti u profit

Tematski bilten poljoprivreda

tematski bilteni eKapije

tematski bilten plodovi agrara

tematski bilten agrar

osiguranje useva

osiguranje poljoprivrede

podsticaji u poljoprivredi

subvencije na hektare

subvencije za osiguranje plastenika

osiguranje useva od grada

osiguranje useva od oluje

osiguranje od rizika grada

osiguranje od rizika požara

osiguranje od rizika udara groma

osiguranje od rizika suše

osiguranje od rizika pada cene

obavezno osiguranje useva

obavezno osiguranje plodova