eKapija | (Ekonomist) Ko danas asfaltira puteve po Srbiji

Dragan Jaraković

Iako je koncesija za izgradnju auto puta Horgoš - Požega još pod posebnom pažnjom javnosti zbog moguće sumnjivog ugovora, gradnja puteva je, nema sumnje, visokoprofitabilan biznis oko koga se „tuku” najpoznatije domaće i inostrane kompanije. Taj biznis biće još unosniji, jer je planirano da Srbija do 2012. godine na popravku starih i izgradnju novih puteva potroši više od četiri milijarde evra.

Da se radi o isplativom biznisu pokazao je i ulazak u ovu industriju čoveka čiji je „filing” za profit nesporan, dakle Miroslava Miškovićam koji je (još?) 2005. godine u “konzorcijumu” sa Preduzećem za puteve “Niš” kupio Preduzeće za puteve “Beograd”. Inače, vlasnik niškog preduzeća postao je (kroz privatizaciju) Milo Đurašković koji poseduje kontrolni paket akcija. Većina građevinskih preduzeća, njih 190, privatizovano je, dok novog vlasnika čeka još 110 firmi.

Među najjačim putarima su užički “Putevi” (prošle godine ostvarili prihod od četiri milijarde i dobit od 200 miliona dinara) čiji je vlasnik Vasilije Mićić, koji je zatim kupio i “PZP Novi Pazar” i “PZP Požega”. Mićić je ranije bio direktor užičkog preduzeća, a kasnije je radio u Rusiji, odakle je (kažu upućeni) doneo kapital za investiranje u Srbiji.

Na tržištu niskogradnje nadmeću se i velike strane kompanije - austrijske “Strabag” (u kome 30 odsto vlasništva ima ruski biznismen Oleg Deripaska, sada u Srbiji aktuelan kao kandidat za kupovinu RTB Bora) i “Alpina”, francuski “Vinči” i njegova firma-kćerka “Intermost” te slovenačko “Primorje” koje je postalo vlasnik “PZP Požarevac”.

Dragan Jaraković

(Dragoslav Šumarac)

Država najveći investitor
Najveći investitor u putnu mrežu i “potrošač” međunarodnih kredita i donacija ipak je (državno) Javno preduzeće “Putevi Srbije” na čijem je čelu Branko Jocić. Zbog mnogih nejasnoća vezanih za poslovanje ove firme, ministar trgovine Predrag Bubalo nedavno je izjavio da će “Putevi Srbije” ubuduće Vladi mesečno dostavljati izveštaj o radu, uz objašnjenje “da se ova praksa uvodi kako bi se sprečilo nagomilavanje dugova izvođačima radova, a ne zbog eventualnih nepravilnosti u radu tog preduzeća”. Pošto nova Vlada bira i nove članove Upravnih odbora javnih preduzeća, nametnulo se pitanje da li bi promena u preduzeću “Putevi Srbija” mogla da ugrozi nastavak agresivnog investicionog ciklusa izgradnje puteva.

Tim povodom Jocić kaže: “Nije bitno da li ću da odem, jedino je važno da dođe neko ko zna da radi i ko će nastaviti ovakvu investicionu politiku koja, uz sređenu putnu mrežu, obezbeđuje razvoj domaćih građevinskih firmi. Do 2012. godine mora da se završi ogroman posao da bi Koridor 10 ostao u Srbiji”. Koridor 10 je, potseća Ekonomistov sagovornik, multimodalni put koji, prolazeći kroz 14 država, povezuje Zapadnu Evropu sa Bliskim istokom. Dug je 2.360 kilometara, a od toga 800 kilometara prolazi kroz Srbiju. Ovaj Koridor ima izrazito veliki strateški značaj, jer Srbija postaje značajna tačka na međunarodnim putnim mapama i dobija mogućnost za razvoj celokupne privrede. Sledeći po važnosti poslovi su, po Jocićevim rečima, završetak obilaznice oko Beograda, zatim deo od Niša do Dimitrovgrada i pravac ka makedonskoj granici. Tako bi 2012. godine mogli da se otvorimo prema Evropi”.

Dragan Jaraković

(Branko Jocić)

Da li u tom velikom graditeljskom zamahu ima „miljenika vlasti”? Neki osnov za to pitanje vide u podatku da 50 odsto asfalta u Srbiji postavljaju firme okupljene u grupaciji „Nibens”. Vlasnici ove grupacije sa po jednom petinom su: Preduzeće za puteve „Beograd”, Preduzeće za puteve „Niš”, Preduzeće za puteve „Vranje”, „Bačka put” i Preduzeće za puteve „Kragujevac”. Već spominjani Milo Đurašković suvlasnik je u svim navedenim firmama, a kao drugi suvlasnik spominje se „Mera investment fond” sa holandskih Antila. Tako, na primer, Đurašković kao fizičko lice i preko svoje „Ser korporacije” ima 53 odsto vlasništva u PZP „Niš”, a drugi akcionar sa 47,59 odsto je „Mera investment fond”. A onda je PZP „Niš” vlasnik 96,8 odsto PZP „Beograd”, 89,15 odsto PZP „Vranje”, 95,73 odsto PZP „Kragujevac” i 94,98 odsto firme „Bačkaput”. Preduzeće za puteve “Beograd”, pak, stopostotni je vlasnik “Partizanskog puta”.
Na pitanje da li je PZP „Niš” (odnosno njegov većinski vlasnik Milo Đurašković), monopolista, Branko Jocić kaže: „Ne, zašto. Ova grupacija jeste moćna, ali poslove dobija legalno preko ugovora sa ‘Putevima Srbije’ za održavanje, plus nove poslove na tenderima. Možda će Đurašković biti monopolista sutra, ako se privatizuju ‘Putevi Srbija’”.

Drugi na tržištu po obimu radova su „Putevi” iz Užica, a treća je austrijska kompanija „Strabag” koja je kupila „Vojvodinaput” iz Pančeva , PZP „Zaječar” i „Puteve Čačak”. Zatim slede „Alpina mejreder” i „Vinči”.

Ima li monopola
Špekulacije u poslovnim krugovima da na tržištu niskogradnje ima monopolista, direktor firme „Putevi Užice” Dragan Jaraković odbacuje tvrdnjom da se svi veći poslovi finansiraju iz međunarodnih kredita, što znači rigorozne uslove (finansijske i stručne reference) i to isključuje mogućnost monopola. „Monopola možda ima u sektoru održavanja puteva, što se do sada radilo po teritorijalnom principu, na osnovu polugodišnjih ili godišnjih ugovora sa ‘Putevima Srbije’. Tako da i mi na neki način imamo monopol na teritoriji koju održavamo poslednjih 50 godina. I tu se, međutim, očekuju tenderi pa više niko neće imati zagarantovanu teritoriju”, kaže Jaraković.

Javno preduzeće „Putevi Srbija” samo na održavanje potrošilo je 15 milijardi dinara. Toliko je potrošeno na sve ostale poslove, izgradnju i rekonstrukciju puteva. Direktor Jocić priznaje da od ukupnog investicionog kolača najviše ide na održavanje puteva, godišnje oko 195 miliona evra, a da od države dobija svega tri milijarde dinara, što je dovoljno da zakrpi svaku treću rupu na putevima po Srbiji. To preduzeće, inače, planiralo je da u ovoj godini u održavanje i izgradnju saobraćajnica uloži 60 milijardi dinara, a deo novca obezbediće iz kredita evropskih banaka. „Sve može da se reši, ali prvo moramo da znamo hoćemo li da realizujemo strategiju zacrtanu do 2012. godine. Hrvati su se zadužili za puteve 15 milijadi evra i samo od turizma povećali prihod četiri puta”, kaže Jocić.

Povodom optužbi da strane građevinske firme nelojalno uzimaju poslove domaćim izvođačima radova, iako građani Srbije vraćaju međunarodne kredite, Jocić tvrdi da niko nije povlašćen, ali da domaći putari smatraju da bi trebalo da budu u prednosti: „Pitam se, kada bi srpske firme otišle u Hrvatsku, da li bi dobile posao kao što ih ovde dobijaju hrvatske firme”, ističe naš sagovornik. Kao primer često se navodi tender za izgradnju novog mosta kod Beške na kome je odbačena ponuda domaćeg konzorcijuma na čelu sa „Mostogradnjom”, pa je posao dobila austrijska „Alpina”.

Prvi čovek „Puteva Užice” kaže da se u firmi nadaju da će dobiti poslove iz „Helenik plana” koji treba da finansira Vlada Grčke, ali i upozorava da ima nagoveštaja da bi Grčka mogla da protežira svoje građevinske firme na tom poslu: „Naša država ne bi trebalo da dozvoli da nam stranci diktiraju uslove tendera, bez obzira na izvore finansiranja. Naša građevinska operativa sposobna je da gradi puteve u Srbiji, tim pre što to uspešno radimo godinama u drugim zemljama”. Jaraković tim povodom navodi primer jedne grčke firme koja je dobila posao na izgradnji obilaznice kod Skoplja: „Ta firma sa tri inženjera radi po sistemu inženjeringa, a sve poslove zapravo rade makedonske firme. Ne bih ocenjivao u kojoj meri je oštra borba sa ino konkurencijom ravnopravna, ali dešava se da nekad dobiju posao zato što idu sa dampinškim cenama da bi ušli na naše tržište. Velike firme, kao što su ‘Strabag’ i ‘Alpina’, mogu da urade posao i bez zarade ili sa malim gubitkom da bi platili ulaznicu na ovo tržište”.

Dragan Jaraković

Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije, podseća da kilometar autoputa košta od 1,5-2 miliona evra u Vojvodini, do čak sedam do deset miliona evra u Sićevačkoj klisuri. „Naše firme sposobne su da grade puteve isto kao i strane firme. ‘Mostogradnja’ je nedavno završila most raspona preko 150 metara u Dominikanskoj Republici a nije mogla da dobije posao na gradnji mosta kod Ade Ciganlije, jer su kvalifikacioni uslovi bili nerealni. Sigurno da je ‘Mostogradnja’ mogla to da uradi isto kao i most kod Beške koji je dobila ‘Alpina’”, kaže Šumarac.

Direktor užičkih „Puteva”, Dragan Jaraković, napominje da u novu opremu zadnjih četiri godine konstantno ulaže po oko pet miliona evra i da bez toga ne bi ni mogao da izdrži konkurenciju stranih firmi. Ovo preduzeće, inače, zapošljava oko 800 radnika (u sezoni još 400 do 500), a prosek zarada je od 25.000 do 30.000 dinara, mada majstori u sezoni zarade do 60.000 dinara.

Cementare, kamenolomi...
Građevinske firme ističu da im veliki problem predstavlja (i) to što moraju, od kad su cementare privatizovane, da cement plaćaju avansno, iako one same radove naplaćuju tek kasnije. Zb og toga su primorane, da bi „premostile” taj „gep” da se zadužuju kod banaka. Zato su, po njihovim rečima, pravi monopolisti u građevinarstvu cementare, a sve tri su, dodaju, kupili stranci. Veliki poslovi, poput koncesije za autoput Horgoš - Požega, izazvali su lančanu reakciju u svim segmentima ovog biznisa. Tako su naprasno kamenolomi i šljunkare postali predmet prave trke među poslovnim ljudima, a u krugovima bliskim ovoj vrsti biznisa može se čuti da je najbrži bio bivši Miloševićev ministar privatizacije Milan Beko, mada se prema podacima Agencije za privatizaciju on ne pojavljuje kao formalni vlasnik. Direktor jedne građevinske firme koji je želeo da ostane anoniman potvrdio je da jedan vlasnik poseduje sve veće šljunkare u Vojvodini i nekoliko pored Velike Morave, ali nije mogao da potvrdi da je to Milan Beko.

Kad su u pitanju kamenolomi, tu su vlasnici uglavnom strane firme. Italijanska firma „Adiđe Bitumi” kupila je kamenolom „Kijevo”, a pobedila je i na međunarodnom tenderu za gradnju puta Vladimirovci - Vršac. Preduzeće za proizvodnju i promet građevinskog materijala „Jelen do” i kamenolom „Stražilovo” kupila je hrvatska kompanija „Našice cement”. Italijanska firma „Pijero Zanela” vlasnik je užičkog preduzeća za eksploataciju, obradu i montažu kamena „Zlatibor - mermer”, „Alpina” je kupila kamenolom „Straževica”, a trenutno se „bije bitka” za aranđelovački rudnik mermera „Venčac”.

Spas za domaće firme, po mišljenju putara, mogao bi da bude Nacionalni investicioni plan, ali građevinari kažu da nadležni državni organi nemaju sluha za to. Čak se retko koristi i šansa po kojoj na tenderima za poslove finansirane domaćim parama domaća preduzeća imaju prednost nad ostalim kompanijama, čak i kad su skuplja 20 odsto. A ove godine iz NIP-a je za infrastrukturu planirano 11 milijardi dinara od čega će najviše biti uloženo u obilaznicu oko Beograda, auto-put Niš - Dimitrovgrad i deonicu Leskovac - Preševo.

„Ne znam šta će biti sa parama iz NIP-a. Ima mnogo nelogičnosti. Tako, na primer, plaćamo Panonskoj banci kamate na kredite Pariskog kluba iz 1979. godine, a te kredite strani poverioci su otpisali. Pa, mi više plaćamo državi nego što od nje dobijamo. Iz akciza na gorivo dobijamo 5,2 odsto, a plaćamo PDV šest odsto. Živimo isključivo od prihoda od putarine. Od NIP-a prošle godine ništa nismo dobili” priča direktor „Puteva Srbija”. NIP je, nastavlja Jocić, napravljen tako da „vi predajete projekte, pa oni to razmatraju i kad prođe tih šest komisija, oni kažu - ‘prošao projekat’ i onda idemo na tender, a to traje. I tako od Svetog Nikole do Svetog Jovana, a kad dođe Sveti Jovan već ne možemo da započnemo radove, jer to prelazi u narednu budžetsku godinu”. Na pitanje kako se to odražava na izgradnju, Jocić kaže: „Stravično, sve stoji. Ovo što se radi je isključivo iz međunarodnih kredita. Trenutno izvođačima dugujemo 6,5 milijardi dinara.

Premošćavamo i probleme sa bankama kojima dugujemo skoro 14 milijardi za cesije. Pet meseci nam je bila budžetska inspekcija koja je htela da me uhapsi zato što je potrošeno više para nego što je odobreno”.

Vodeći putari

PZP „Beograd”
Ovo preduzeće je prošle godine ugradilo 500.000 tona asfalta, dobilo je posao rehabilitacije levog kolovoza niškog autoputa od petlje za Požarevac do Batočine (21 kilometar). PZP „Beograd” je uradio stotinu ulica u Beogradu dužine oko 40 kilometara i deset kilometara puta između Obrenovca i Uba.

„Putevi Užice”
Kao glavni projekat ovog preduzeća izdvaja se deonica magistralnog puta od Borove Glave do Kokinog broda (17,5 kilometara) vredna 1,2 milijardi dinara. U Ovčar Banji gradi novi put kroz stene, a grade i tunel Mečkovo brdo, dug 430 metara i prilazni most preko Zapadne Morave. Obilaznica oko Užica je još jedan veliki posao ove firme u sklopu kojeg će biti izgrađen lučni most preko Đetine dug 256 i visok 90 metara. Firma je započela i radove na sedam petlji na autoputu od Novog Sada do Beške.

„Alpina”
Ovo preduzeće u vlasništvu austrijske kompanije „Alpina majreder” jedno je od najvećih graditelja srpskih puteva. Među najvažnijim projektima ističu se izgradnja novog i rekonstrukcija postojećeg mosta na Dunavu kod Beške, izgradnja petlji, naplatnih rampi, prilaznih saobraćajnica na autoputu E-75, rekonstrukcija deonica od Batočine do Doljevca (150 kilometara) na autoputu Beograd-Niš, a u planu je i rekonstrukcija i rehabilitacija desne trake autpouta E-75 od Novog Sada do Beograda (78 kilometara). „Alpina” zimi održava i 660 kilometara puteva u Mačvanskom regionu po projektu koji finansira Svetska banka. Ova kompanija zapošljava 480 radnika.

„Intermost”
Ćerka firma „Vinčija” iz Francuske osnovana je decembra 2003. godine i u Srbiji zapošljava 200 ljudi. Najvažniji projekti ove kompanije su izgradnja rezervoara za pitku vodu u Barajevu i sanacija železničkog mosta na Tamišu kod Opova. Za samo 50 dana prošle godine „Intermost” je srušio i ponovo izgradio dva mosta u Guči. Ova firma dobila je da radi i most na Toplici kod Prokuplja, sanaciju nadvožnjaka u Zrenjaninu i mosta kod Sente na Tamišu, Kovinski most i Nemanjinu ulicu u Beogradu. Trenutno gradi obilaznicu kroz Ovčar banju sa tunelom i prilaznim mostom preko Zapadne Morave, a na projektu izgradnje nove deonice autoputa Beograd - Novi Sad radi zajedno sa Energoprojektom.

„Mostogradnja”
Ovo domaće preduzeće zapošljava 1.680 radnika, a jedna od najznačajnijih skorašnjih referenci je rekonstrukcija mosta preko Save na obilaznici oko Beograda. Izvodi radove i na četvrtom sektoru obilaznice, rekonstrukciju srušenog železničkog mosta preko Save kod Ostružnice i srušenog mosta preko Dunava u Bogojevu. Započela je i sanaciju mostu preko Dunava kod Beške.

„Vojvodinaput Pančevo”
Još jedno preduzeće u vlasništvu austrijske kompanije „Strabag”. Glavni poslovi su mu deonica R-124 od Jabuke do Opova, kao i rekonstruisan deo puta M-7/1 Uljma - Straža u dužini od sedam kilometara.

Kosovo

„Počeli smo da radimo na Kosovu. Od 1999. godine niko nije ušao na to područje kao da je tamni vilajet. Sada održavamo puteve na 19 odsto teritorije. Nemamo problema sa UNMIK-om, samo što su veći troškovi, skuplje plaćamo asfalt. Sada otvaramo novi punkt u kosovskom Pomoravlju”, kaže Branko Jocić.

Obilaznica oko Beograda

Jedan od najvećih putnih projekata koji se trenutno izvode je obilaznica oko Beograda kojom će, kada bude završena, sav teretni saobraćaj biti izmešten iz glavnog grada. Realizacija ovog kapitalnog građevinskog poduhvata, čija se ukupna vrednost procenjuje na 543 miliona evra, započela je još 1990. godine i više puta je prekidana zbog ratova i sankcija. U 2005. godini na njenu izgradnju potrošeno je 167 miliona evra državnih para i još šest miliona evra iz kredita Evropske investicione banke. Prema aktuelnom planu, obilaznica bi u potpunosti trebalo da bude završena 2011. godine zašta treba izdvojiti još oko 370 miliona evra.

Budući put okružuje Beograd sa zapadne strane, sa početnom tačkom na autoputu E-75 (Mađarska - Beograd - Bugarska) kod Batajnice i krajnjom tačkom na priključenju na autoput E-70 (Hrvatska - Beograd - Rumunija) kod Starčeva. Čitav projekat realizuje se u tri deonice: Batajnica - Dobanovci, Dobanovci - Bubanj Potok i Bubanj Potok - Starčevo.
Evropska unija zainteresovana je za ovaj projekat, pa je angažovana konsultantska firma „Skot Vilson”, koja je uradila novu studiju opravdanosti. Ova analiza je pokazala da je deonica Dobanovci - Bubanj Potok za putnu mrežu Srbije rentabilna i prioritetna investicija.

poziv na pretplatu na

Dragan Jaraković

na www.ekonomist.co.yu

Firme: