Rod postaje zalog za zajam - Srbija od 1. juna prva u Evropi počinje primenu Zakona o predžetvenom finansiranju

Od 1. juna ove godine, poljoprivredni proizvođači moći će da koriste buduće useve kao bankarsku garanciju za novac koji će dobiti pre žetve, u vreme setve. Ovo će biti moguće zahvaljujući Zakonu o predžetvenom finansiranju, koji je usvojen novembra prošle godine, a na snagu stupa za manje od dve nedelje.

Kako je rekla ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, zakon ima za cilj da uspostavi sistem finansiranja koji će poljoprivrednicima na jednostavniji i povoljniji način omogućiti da dođu do kreditnih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju.

Osnovna novina po slovu novog zakona, koji je Ministarstvo poljoprivrede uradilo u okviru projekta Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljporivredu (FAO), jeste da zalog za kredite neće biti nekretnine kao što je to bio slučaj u ranijim periodima, već je ostavljena mogućnost da zalog bude budući poljoprivredni proizvod. Radi se o kratkoročnim sredstvima, kreditori su komercijalne banke, a korisnici će kredit, prema ugovoru sa poveriocima, vraćati u novcu ili robi.

- Pre svega, Zakon reguliše odnos između finansijera i lica koje se se bavi poljoprivrednom proizvodnjom (bilo ono fizičko ili pravno) i uvodi transparentnost u ovaj vid finansiranja uspostavljenjem Registra zaloga i ugovora o finansiranju koji je javan i vodi ga Agencija za privredne registre Srbije - kaže za "eKapiju" Miloš Milovanović, koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji.

- Slično rešenje bilo je do sada na raspolaganju našim poljoprivrednicima, ali je izrazito malo korišćeno upravo iz nedostatka gore pomenutih pretpostavki. Na duži rok, očekujemo da kamate na kratkoročno finansiranje poljoprivredne proizvodnje krenu na dole, kao i pozitivne uticaje zakona na tržište osiguranja u poljoprivredi koje je izrazito slabo razvijeno u Srbiji.

Prvi krediti na jesen?

Osiguranje budućeg roda biće jedan od uslova za zaključivanje ugovora o predžetvenom finansiranju, ali za koliko će osiguranje stvarno biti povećano, teško je proceniti u trenutku kada Zakon još nije stupio na snagu. Milovanović kaže da će ipak, sasvim sigurno procenat biti uvećan u odnosu na sadašnjih 8% od ukupne poljoprivredne proizvodnje (prema podacima Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije).

Šta će još od uslova poljoprivrednici morati da ispune pre zaključivanja sporazuma, biće regulisano individualnim ugovorima između finansijera i pozajmljivača sredstava. ProCredit banka, koja više od 10 godina aktivno učestvuje u kreditiranju poljoprivrednih proizvođača, pozdravila je pravno regulisanje zaloge na budućem rodu, smatrajući da će ono dodatno olakšati poslovanje poljoprivrednih proizvođača.

- Ono što je potrebno napomenuti je to, da sam zalog nije nikada isključivo osnov dobijanja kredita, već je to finansijska analiza poljoprivrednika. Pre zaključivanja ugovora sa bankom klijent mora biti pre svega finansijski sposoban, a nakon toga, neophodno je da se ispune svi uslovi propisani Zakonom o predžetvenom finansiranju – kažu za "eKapiju".

U banci pojašnjavaju da maksimalni iznos pozajmice nije definisan, dok je maksimalni rok otplate ovakvih kredita 12 meseci. Korisnici će kredit, prema ugovoru sa poveriocima, vraćati u robi, tj. poljoprivrednim proizvodima ili novcu, a kamata za ove kredite biće standardna po cenovniku banke kao i za sve druge vrste kredita.

Uzimajući u obzir da su ove pozajmice namenjene pre svega kratkoročnim investicijama, mogu se iskoristiti za nabavku svih vrsta repromaterijala kao i za nabavku stoke za tov, kažu u ProCredit banci.

- Interesovanje naših postojećih kao i novih klijeneta svakako postoji, međutim, ako se uzme u obzir da je setva gotova, da su poljoprivrednici već zaokružili svoju finansijsku konstrukciju, još ne postoje zahtevi za ovu vrstu finansiranja. Ono što nam dugogodišnje iskustvo u finansiranju poljoprivrednih proizvođača govori jeste da se zahtevi mogu očekivati već krajem avgusta kada počinje nabavka repromaterijala za jesenju setvu.

Tržišno rešenje za nedostatak sredstava za poljoprivredu

(Foto: Rajko Karišić)

Da je interesovanje poljoprivrednih proizvođača za ovaj vid finansiranja veliko, potvrdila je i nedavno održana konferencija o Zakonu o predžetvenom finansiranju na Poljoprivrednm sajmu u Novom Sadu, na kojoj su prisustvovali predstavnici velikog broja reprezentativnih udruženja poljoprivrednika.

Projekat EBRD i FAO u okviru koga je sprovedeno uvođenje ovog zakona, istovremeno je pokrenut u više zemalja istočne Evrope. Srbija je najdalje otišla u njegovoj realizaciji, i kao takav zakon će se kod nas primeniti prvi put u Evropi, dok Rusija, Bugarska i Ukrajina rade na pripremi sličnih akata.

Kako je kazala ministarka Bogosavljević Bošković, u Srbiji vlada hroničan nedostatak sredstava koja se ulažu u poljoprivrednu proizvodnju te je ovaj zakon jedan od načina pomoći poljoprivrednicima. To potvrđuje i Milovanović koji kaže, da su nadležni državni organi Srbije, a pre svih Ministarstvo, pokazali veliki interes za ovim finansijskim instrumentom prepoznajući oblast finansiranja poljoprivrede kao kritičnu za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Sasvim sigurno će, smatra naš sagovornik, implementacija ovog Zakona u Srbiji biti dobra poruka regionu, a i šire, o spremnosti zemlje za podsticanje razvoja poljoprivrede i unapređenje konkurentnosti ovog bitnog sektora privrede, ali i otvorenosti zemlje za saradnju sa međunarodnim institucijama relevantnim za pitanja agrobiznisa.

- Ipak, bitno je biti realan i naglasiti da ovaj Zakon nije magični štapić za sve probleme u finansiranju poljoprivrede Srbije već može biti jedan dobar, tržišno orijentisan i neadministriran od strane državnih organa finansijski instrument – ističe Milovanović.