Za upravljanje vodama potrebno 5,5 mlrd EUR do 2030.

U Srbiji je za upravljanje vodama, vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda do 2030. godine potrebno uložiti oko 5,5 mlrd EUR, rečeno je u sredu (13. maja 2015. godine) na Međunarodnom energetskom forumu "Korišćenje i tretman komunalnih i industrijskih otpadnih voda".

Potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Milivoj Vrebalov je naglasio da je tretman i komunalnih i otpadnih voda tema od izuzetne važnosti za Srbiju.

- Ova tema je alarmantna, a očigledan primer je Vojvodina u kojoj ima 210 registrovanih zagađivača - rekao je Vrebalov, na forumu u organizaciji Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF).

Pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Aleksandar Vesić podsetio je da je procenjeno da će u oblast zaštite životne sredine do 2030. biti potrebno da se uloži oko 10,6 mlrd EUR da bi se ta oblast uskladila sa evropskim standardima.

Finansijski najzahtevniji sektori u kojima su potrebne najveće infrastrukturne investicije su upravljanje vodama, uključujući tretman otpadnih voda i vodosnabdevanje - 5,55 mlrd EUR, sektor za upravljanje otpadom - 2,8 mlrd EUR, sektor za industrijsko zagađenje i buku - 1,54 mlrd EUR, sektor za kvalitet vazduha i klimatske promene - 0,45 mlrd EUR, sektor zaštite prirode - 0,14 mlrd EUR i sektor za hemikalije i GMO - 0,1 mlrd EUR, naveo je Vesić.

- Na teritoriji AP Vojvodine od ukupne količine otpadnih voda iz naselja i industrije prečišćava se svega 10% - naveo je pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Slobodan Puzović i dodao da 12% stanovništva nije pokriveno sistemom za odvođenje otpadnih voda, a više od 65% industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode.

On je ukazao da je neophodna koordinisana dugoročna akcija na promeni svesti svih da bi se ta situacija promenila, kao i primena zakonske regulative u praksi, uz odgovarajuće sankcionisanje zagađivača i obezbeđivanje zakonskog mehanizma za punjenje budžetskog fonda na nivou Pokrajine, uz ponovno formiranje Fonda za zaštitu životne sredine.

Ukupne investicije iz budžeta Vojvodine u poslednjoj deceniji, koja su uložena u sektor upravljanja komunalnim otpadnim vodama, premašila su 6,5 milijardi dinara, ali su bila nedovoljna za ozbiljnije rešavanje problema, ukazao je Puzović.

Zamenik ambasadora Izraela, koji su pomogli održavanje foruma, Itaj Milner ukazao je da je nestašica vode glavni problem u Izraelu, u kojoj vladaju sušni i polusušni klimatski uslovi.

- Potrošnja vode koja prevazilazi prirodnu stopu vodne akumulacije i zagađenja doprineli su intenzivnom pritisku na vodne resurse. Izrael je, da bi odgovorio na ove izazove, stimulisao tehnološke inovacije u oblasti voda i uz državnu podršku razvijena je i unapređena kanalizaciona infrastruktura širom zemlje, čime je omogućeno da se opasnost po životnu sredinu pretvori u vredan resurs - rekao je on i dodao da je Izrael postao svetski lider u razvoju tehnologija za uštede voda u poljoprivredi, s ciljem da se u narednih pet godina 90% recikliranih otpadnih voda koristi u poljoprivredi.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ukazao je da odvođenje i prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda u lokalnim samoupravama vrše JKP "Vodovod i kanalizacija" kojih ima 178 u Srbiji.

Veliki broj tih preduzeća, kako je rekao, nema ugrađen ni merač protoka i količine otpadnih voda, čija je ugradnja zakonom propisana pre više od 20 godina, a kompletan izveštaj o otpadnim vodama za 2012. godinu dostavilo je svega 23 preduzeća, a u 2013. svega 47 preduzeća.

Predsednik Upravnog odbora CEDEF-a Jovanka Arsić-Karišić je istakla da rešenje pitanja otpadnih voda i upravljanje vodama jedno od najkompleksnijih i najzahtevnijih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU koje je obuhvaćeno Poglavljem 27 - pitanje zaštite životne sredine.

Ona je navela da manje od 10% stanovništva zemlje ima efektivni tretman otpadnih voda i većina postojećeg tretmana ne odgovara potrebama, odnosno, izgrađena postrojenja su prevaziđena i po kapacitetu i po tehnologiji prečišćavanja.