Strancima Srbija sve milija - Hotelska ponuda sve bolja, infrastruktura i sivo tržište i dalje najveći problemi u turizmu

Prema podacima Narodne banke Srbije, devizni priliv za prvih 11 meseci 2014. godine iznosi 1,17 mlrd USD što je 8,6% više nego u istom periodu 2013. godine, kada smo imali najveći devizni priliv ikada.

Pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Renata Pindžo objašnjava da je od izuzetnog značaja bila preporuka Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, da turisti nastave da dolaze u našu zemlju, jer nepogode nisu pogodile celu Srbiju. U tom trenutku, preporuka je bila jako važna da stranci ne bi počeli da otkazuju putovanja, što bi se veoma negativno odrazilo na devizni priliv od turizma.

- U dobre konačne rezultate postignute u 2014. godini verujemo i zbog činjenice da je decembar bio mesec u kojem smo imali organizaciju Samita Kine i 16 zemalja centralno-istočne Evrope, gde su turistički radnici podneli veliki teret i obavezu da predstave zemlju na pravi način. Zatim, na priliv će svakako uticati i doček Nove godine, kao i početak zimske sezone. Ne možemo u brojkama procenjivati koliki je uticaj Samit imao, ali znamo da je Beograd bio prepun stranaca, da su delegacije bile velike, te da je samo bilo nekoliko hiljada akreditovanih novinara – rekla je Pindžo za "eKapiju".

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić očekuje da će 2015. godina biti rekordna za turizam Srbije, kako u pogledu prihoda, tako i po broju turista. Kako kaže, činjenica je da Srbija godinama unazad ima dvocifreni rast broja stranih turista, a da imamo pad broja domaćih turista zbog male kupovne moći i poplava u maju i oktobru.

Govoreći o planovima za ovu godinu, Ljajić je kazao da je u toku priprema dva važna dokumenta – izmena i dopuna zakona o turizmu i Strategije razvoja turizma za narednih 10 godina.

- Turizam je oblast koja realno može značajno da doprinese rastu srpskog bruto-domaćeg proizvoda (BDP) - istakao je Ljajić.

On je rekao da su u budžetu za 2015. predviđena sredstva za razvoj turističke infrastrukture, pre svega na Dunavu, u planinskim centrima i banjama, koji su, dodao je, pored Beograda, najznačajniji turistički resursi Srbije. Za puno korišćenje turističkih potencijala potreban je organizovani nastup države, značajno veća ulaganja i bolji marketing, naveo je Ljajić, napomenuvši da je 15. februara počela kampanja po inostranstvu namenjena dijaspori, kako bi je animirali da dolazi u Srbiju, ali i bude promoter našeg turizma u svetu.

Aviolinije su tu od instrumentalnog značaja, smatra direktorka Turističke organizacije Srbije, Gordana Plamenac.

- Dobro je imati jakog nacionalnog avioprevoznika. Dobro je imati i low cost kompanije koje sve više prelaze na niški aerodrom. Svemu tome dodajem i čarter letove za Kopaonik iz Rusije koji su se nesmetano realizovali krajem decembra i u januaru i koji su ruske turiste doveli na Kopaonik. Mislim da će se ta saradnja proširivati pogotovu što smo mi zemlja partner na sajmu "Odmor" u Moskvi u septembru.

Plamenac kaže da bi za srpski turizam dragoceno bilo imati aviolinije prema zemljama gde živi naša dijaspora, a tu pre svega misli na Severnu Ameriku i Kanadu.

Hotelijera sve više

U poslednjih 5 godina u Srbiji je otvoreno 77 novih hotela (ukupno ih posluje 328), a samo u Beogradu, kao najvećem gradilištu, očekujemo da uskoro počnu da rade i neki od najvećih svetskih lanaca poput "Marriott" ili "Hilton" hotela. Interesovanje investitora ukazuje da u srpskoj prestonici ima mesta za još smeštajnih kapaciteta.

I tu, za nekoga ko posmatra sa strane, postoji paradoks. Naime, hotelijeri se žale da im vlasnici nekategorisanih apartmana (od kojih mnogi rade na crno), ubijaju promet, a sa druge strane imamo sve više novih hotela. Da li investitori u hotele znaju nešto više od nas? Nadležni veruju da kada lanac poput "Radisson BLU", "Holiday Inn", "Hilton" ili "Marriott", odluči da dođe na naše tržište, tu sigurno postoji dobra računica, jer se uspeh ogleda isključivo kroz profit. Takođe, smatraju i da hotelijeri moraju da razumeju da u svakoj zemlji mora postojati apartmanski, kao vid najjeftinijeg smeštaja. Ono na čemu će ministarstvo raditi, jeste borba protiv sivog tržišta u turizmu, postaraće se da svi plaćaju boravišne i druge takse, a za sve ostalo, na snazi će biti tržišna utakmica.

Komšije, Rusi i Nemci najbrojniji

U Srbiji je u prošloj godini boravilo 2.192.268 turista, što je na istom nivou kao i prethodne godine, dok je u decembru zabeleženo povećanje broja turista od 4,1% u odnosu na isti mesec 2013, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prošle godine u našoj zemlji zabeleženo je smanjenje broja domaćih turista od 8% u odnosu na prethodnu 2013. dok je broj inostranih turista povećan 12%. Ostvareno je ukupno 6.086.275 noćenja što je za 7% manje u odnosu na 2013. godinu. Od tog broja domaći turisti ostvarili su 3.925.221 noćenja, što je 14% manje u odnosu na 2013. godinu, a inostrani 2.161.054 što je 9% više nego prethodne godine.

(Foto: Suzana Obradović)

Domaći gosti najviše su boravili u banjama i na planinama dok su inostrani u najvećem broju dolazili u Beograd. Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti su u 2014. godini najviše boravili u Vrnjačkoj Banji, na Zlatiboru, Kopaoniku i Beogradu.

Strani gosti najveći broj noćenja ostvarili su u Beogradu, i to 10% više u odnosu na prethodnu godinu. Slede Novi Sad, Zlatibor i Vrnjačka Banja. Najveći broj noćenja u 2014. godini ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, 5% više u poređenju sa 2013. godinom, a slede turisti iz Rusije, Crne Gore, Nemačke, Hrvatske.

U decembru je bilo 4,1% više dolazaka turista u odnosu na 2013. godinu, dok je broj noćenja manji 8,5%. Istovremeno, broj noćenja domaćih turista manji je 15,3% u odnosu na decembar 2013, a broj noćenja stranih turista povećan je 3,1%.

Arapi i Kinezi među najpoželjnijima

Kada su u pitanju tržišta na kojima bi bilo dobro poraditi na promociji i privući tamošnje stanovnike da dođu i vide lepote naše domovine, Kina je jedna od najinteresantnijih zemalja, budući da se procenjuje da je u 2014. oko 100 miliona Kineza putovalo po svetu.

- Veliki broj njih dolazi u Evropu, pogotovo u zemlje Centralno-istočne Evrope. Kina, Japan, Koreja, Indonezija - sve su to velike nacije koje puno putuju po svetu. Privatni sektor tu ima najveću ulogu, jer mora biti dovoljno umešan da ponudi srpske turističke proizvode na pravi način. U 2014. godini broj dolazaka kineskih državljana u Srbiju je u odnosu na 2013. porastao za 66%, a broj noćenja za čak 119%. – rekla je pomoćnica nadležnog ministra, Renata Pindžo.

Srbija je potpisala sporazum o saradnji s Kinom još 2009, formalno-pravni uslovi u javnom sektoru su zadovoljeni.

- Ono što je važno je unapređenje aviopovezanosti sa Dalekim Istokom, čije zemlje su, prema podacima Svetske turističke organizacije UN najbrže rastuće emitivno tržište. Ne treba zaboraviti ni zemlje Persijskog zaliva. Ukinute su vize UAE, radi se na uvođenju viznih olakšica sa Kuvajtom i Saudijskom Arabijom. To su takođe emitivna tržišta koja su zainteresovana za sportske pripreme svojih reprezentacija, za zdravstveni turizam. To su šanse, koje mi, mimo privlačenja turista iz evropskih zemalja, moramo da iskoristimo. Uporedo sa otvaranjem novih linija "Air Serbia", otvara se i mogući izvor dolazaka turista i priliva novca – objašnjava Pindžo.

Izmene Zakona o turizmu

(Foto: Ivana Vuksa)

Izmene Zakona o turizmu usklađene su direktivama Evropske unije i sa domaćim zakonodavstvom, a posebno sa Zakonom o zaštiti potrošača, što će doprineti većoj zaštiti korisnika turističkih usluga. To su ocenili učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o turizmu koja je održana 10. februara u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Direktor Sektora za usluge i preduzetništvo PKS Ješa Erčić istakao je da će zakonske izmene doprineti smanjenju sive ekonomije u tom sektoru, ali doprineti i većem nivou usluga. On je podsetio da je Zakon o turizmu u prethodnim godinama pretrpeo nekoliko izmena, a sada su se stekli uslovi da se urede neka neuređena ili nedovoljno uređena pitanja, uvedu novine i obezbedi korisnicima turističkih usluga veća zaštita.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Lukrecija Ðeri ukazala je da će ove zakonske izmene, između ostalog, uvesti preraspodelu prava i ovlašćenja u inspekcijskim poslovima, što znači da će inspekcije u okviru lokalnih samouprava dobiti veća ovlašćenja. Prema njenim rečima izmenama zakona uvodi se mogućnost izdavanja prekršajnog naloga, a kada su kazne u pitanju onaj ko je načinio prekršaj, ukolikol kaznu plati u roku od osam dana, kazna će mu biti umanjena za 50%. Ðeri je navela da se uvode i pojedine novine, kao što su destinacijska menadžment organizacija, turistički klasteri i nove mogućnosti za javno-privatno partnerstvo.

Viši savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Vera Rovčanin Orlović istakla je da je na izmenama Zakona o turizmu radila Radna grupa, koju su činili predstavnici celokupne turističke privrede. Ona je podsetila da još uvek stižu predlozi i sugestije, te da će javna rasprava o izmenama ovog zakona trajati do 26. februara. Prema njenim rečima, zakonskim izmenama predviđena je i mogućnost dodele sredstava za unapređenje turističkog prometa, i to onda kada vlada donese uredbu i kada se za to budu stekli uslovi.

Zakonskim izmenama propisani uslovi za izbor direktora turističkih organizacija na svim nivoima, a uvedena je i mogućnost, da turistička agencija koja je izgubila licencu može nakon 36 meseci ponovo da konkuriše.

Jelena Đelić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Turizam u Srbiji - pun kofer izazova" možete pročitati OVDE.