Izvor: eKapija | Četvrtak, 05.03.2015.| 14:53
Izdvojite članak Odštampajte vest

Beograd bolji od Vašingtona - Srbija beleži sve veći rast na mapi kongresnog turizma u svetu

Srbija se po treći put našla u top 50 kongresnih destinacija na svetu. Sa 66 međunarodnih događaja održanih u 2014. Srbija je 42, a Beograd 44. na svetskoj mapi. Ove godine, prema nezvaničnim podacima, imaćemo rast od 15% u broju događaja, kažu za "eKapiju" u Turističkoj organizaciji Srbije.

Razvoj kongresnog turizma veoma je važan za svaku zemlju, a zaposleni u turizmu najbolje znaju koliko je kongresni gost poželjan. Prema nekim procenama, on dnevno potroši čak oko 410 EUR, odseda u hotelima visoke kategorije, plaća kotizaciju za učešće na kongresu, a na put kreće sa dnevnicama koje, po nepisanom pravilu, potroši do poslednjeg dinara, da ne kažemo centa.

U proboju na svetsko kongresno tržište, Beograd je do pre nekoliko godina bio sputan zbog nedovoljnog broja hotela, posebno onih više kategorije. Danas je taj problem rešen, a svoj dolazak najavili su i liuksuzni hotelski lanci poput "Hilton"-a i "Marriott"-a.

Rastuća je tražnja za novim kongresnim destinacijama u Evropi i svetu, pre svega zbog zasićenja klijenata tradicionalnim destinacijama. Pored značajnog ulaganja u nove hotele i renoviranje starih, nove investicije u gradsku infrastrukturu su uveliko pomogle da se u poslednjih nekoliko godina Beograd pozicionira i kao kongresna destinacija, smatra Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda.

On kaže da Beograd ima prednost u odnosu na druge gradove regiona, jer poseduje najveće kongresne prostore kao i Kongresni centar ukupnog kapaciteta 7.000 mesta, sa najvećm salom za plenarne sednice od 3.670 sedišta. Za manje kongrese, postoji oko 40 hotela sa vise manjih ili većih sala. Zajedno sa "EXPO centrom", "Kombank Arenom", "Beogradskim sajmom", to čini ukupno više od 43.000 mesta.

- Prema poslednjoj statistici ICCA (za 2013.godinu) Beograd je na 22. mestu u Evropi i na 44. mestu u svetu po broju održanih skupova u 2013. godini. Beograd se time pozicionirao kao lider kongresne industrije Jugoistočne Evrope, ispred ostalih gradova regiona – rekao je Popović.

Primera radi, Zagreb i Bukurešt su na 79. mestu, Ljubljana na 84, Sofija na 94. mestu, a Dubrovnik na 117. mestu svetske rang liste.

Direktorka Turističke organizacije Srbije, Gordana Plamenac, takođe vidi veliki potencijal Beograda i Srbije u razvoju ovog tipa turizma.

"Sava centar" (Foto: fest.rs)

- Beograd je po definiciji kongresni grad. Sve veća zainteresovanost poslovnog i akademskog sveta i osnivanje Kongesnog biroa Srbije pre sedam godina, koji radi pod okriljem TOS-a, doveli su do toga da se Beograd i Srbija vrlo visoko pozicioniraju kao kongresne destinacije. Beograd je već u 2013. bio ispred Vašingtona, što je veliki uspeh. U Centralnoj Evropi smo jedino iza Varšave, Praga i Budimpešte – kaže Plamenac.

Ona dodaje da su kongresi od 1.500-2.000 učesnika jedino po meri Beograda, ali da za manje kongrese kapacitete imaju i Subotica, Zlatibor, Kopaonik, Aranđelovac...

"Sava centar" kao stožer

Predstavnici turističke struke saglasni su da "Sava centar", sa najvećom plenarnom salom u regionu, obezbeđuje Beogradu glavnu komparativnu prednost pri dobijanju kongresa evropskih i svetskih asocijacija, koje karakteriše veliki broj učesnika (od 1.000 pa naviše).

- Njegova blizina aerodromu i hotelima sa 5 i 4 zvezdice, sa oko 1.500 soba ukupno, kao i centru grada, zajedno sa najnižom cenom zakupa prostora u regionu, bitno utiče na izbor Beograda za mesto održavanja skupova asocijacija. Važnost kongresnog centra za Beograd potvrđuje i to da će se i pored poznatih nedostataka u "Sava centru", u nekoliko narednih godina održati veliki međunarodni kongresi sa po više hiljada učesnika. Ovaj broj kongresa će se sigurno povećati, jer su u procesu kandidature i za druge međunarodne kongrese. Da bi ove kandidature bile uspešne, neophodno je renoviranje "Sava centra" – kaže za naš portal direktor TOB-a.

Sličnog mišljenja je i direktorka Turističke organizacije Srbije.

- Mi u Srbiji nemamo više tako velikih prostora kao što je "Sava centar", ali nemojte zaboraviti da ni na Balkanu nema tako veliki kongresni centar kao što je "Sava". Ono što se nama predočava kao problem buduće konkurencije je činjenica da Zagreb i Budimpešta grade nove kongresne centre. To će biti mnogo veća konkurencija, budući da su oni na oko 400 km od Beograda. Ono što je neophodno i na čemu treba što pre raditi je obnova "Sava centra" – rekla nam je Gordana Plamenac.

Kongresni turista

Nije tajna da poslovne turiste hotelijeri, ali i drugi turistički radnici, poput ugostitelja, mnogo vole.

- Kongresni turista ostavi otprilike oko 410 EUR dnevno. To su zaista pravi gosti, ostavljaju dosta novca, jer im učešće na kongresu plaćaju instituicije ili kompanije koje predstavljaju. Sa druge strane takav gost veoma često ponovo dolazi, sa porodicom, u potpuno nezavisnom aranžmanu – kaže direktorka TOS-a.

Zbog toga, da bi svi imali koristi od kongresnog turizma, neophodne su nam investicije u infrastrukturu. Ne bi valjalo da "poslovnom" turisti, proradi, na primer, kamen u bubregu truckajući se po srpskim drumovima. Takve ljude bi trebalo čuvati kao malo vode na dlanu, jer oni zaista dolaze sa dosta novca, hrane se u elitnim restoranima, spavaju u najskupljim hotelima, a nisu imuni ni na noćne provode i kupovine po našim radnjama.

Jelena Đelić


Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Turizam u Srbiji - pun kofer izazova" možete pročitati OVDE.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.