Usvojen set zakona u cilju bolje kontrole banaka

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas šest novih zakonskih rešenja kojima se pojačava kontrola banaka i uvode mehanizmi ranije intervencije Narodne banke Srbije (NBS) u slučaju da neka od banaka ima problem u poslovanju, kao i izmene zakona o javnim nabavkama.

Skupština je izglasala i Predlog izmena i dopuna Zakona o bankama i Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita i Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Usvojeni su Predlog zakona o dopuni Zakona o ministarstvima, Predlog zakona o osiguranju depozita, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS.

Zakon o izmenama i dopunama zakona o bankama stavlja na raspolaganje NBS-u širi spektar mera koji će joj omogućiti efikasniju intervenciju nad problematičnom bankom, pri čemu ove instrumente NBS može primeniti pre i nakon oduzimanja dozvole za rad banci. Ovaj zakon omogućava uspostavljanje celovitog pravnog okvira za restrukturiranje banaka. NBS preuzima ulogu tela koje će sada voditi restrukturiranje banaka, pri čemu će ovaj postupak, kako je obrazložio predlagač zakona, biti odvojen od supervizije. U postupku restrukturiranja banke, NBS može primeniti nekoliko instrumenata - prodaju akcija, odnosno imovine i obaveza, zatim prenos akcija, odnosno imovine i obaveza banci za posebne namene, zatim odvajanje imovine i četvrta opcija je raspodela gubitaka na akcionare i poverioce.

Ovaj zakona predviđa i osnivanje banke za posebne namene, a dozvolu za njen rad daje NBS, na osnovu zahteva Republike Srbije. Cilj ovih mera je da održe finansijsku stabilnost, kao i da upotrebu budžetskih javnih sredstava svede na najmanju moguću meru tako što će gubitke propasti banke snositi najpre akcionari i poverioci banke uz ograničenje da ne mogu da pretrpe veće gubitke od onih koje bi pretrpeli u slučaju sprovođenja stečajnog postupka nad bankom.

Zakon o agenciji za osiguranje depozita predviđa ukidanje nadležnost agencije za restrukturiranje banaka, kao i za sprovođenje testa najmanjih troškova. Na taj način će se poslovanje agencije pojednostaviti i svesti na uobičajene poslove koji se obavljaju u uporednoj praksi.

Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje uvodi mehanizam koji bi trebalo da ubrza postupak okončavanja stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje. U skladu sa direktivama Evropske unije, prilikom isplate iz stečajne mase, prioritet se daje osiguranicima - poveriocima čiji su depoziti osigurani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.

Zakon o dopuni zakona o ministarstvima podrazumeva da se upravljanje bankama čiji je akcionar Republika, uključujući i osnivanje banke za posebne namene, prodaja akcija banaka u vlasništvu Republike, kao i prodaja društvenog i državnog kapitala u društvima za osiguranje prenesu i u delokrug nadležnosti ministarstva za poslove finansija.

Zakon o osiguranju depozita povećana je premija osiguranja u skladu sa rizikom koji je potrebno da se pokrije. Istovremeno se ograničava upotrebe sredstava akumuliranih u fondu, kojim upravlja Agencija samo do iznosa osiguranih depozita, i to za isplatu osiguranih depozita ili za finansiranje postupka restrukturiranja banaka, u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke.

Finansiranje fonda će biti obezbeđeno uplatom premije osiguranja depozita od strane banaka. Ukoliko za potrebe isplate osiguranih depozita nema dovoljno sredstava u fondu, nedostajući iznos se može pozajmiti od Republike Srbije ili drugih poverilaca, a predviđena je i mogućnost povećanja premije osiguranja depozita radi popune fonda.

Zakon o izmenama i dopunama zakona o NBS se donosi radi usklađivanja sa Zakonom o platnim uslugama i Zakonom o izmenama i dopunama zakona o bankama.

Izmene Zakona o javnim nabavkama predviđaju da u slučaju kad je javnom nabavkom propisan kriterijum najniže cene naručioci roba i usluga će i dalje morati da izaberu domaće ponuđače i da kupuju robu proizvedenu u Srbiji ako su ponuđene cene do p5% više od onih koje su ponudili ponuđači iz inostranstva. Do sada je ta prednost za domaće proizvođače i robu domaćeg prorekla bila 15, odnosno 20%.