Srbija ima znanje i volju da ostvari uspešnu tranziciju na cirkularnu ekonomiju - Nedostaje bolja organizacija

U jučerašnjem tekstu saznali smo kako je izgledao početak puta Slovenije ka cirkularnoj ekonomiji, sa kojim problemima se suočavaju preduzetnici, kako izgleda najmodernija fabrika za upravljanje otpadom u Sloveniji i zašto Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju smatra da se u ovo pitanje moraju uključiti sva ministarstva.

Sagovornici Centra za promociju cirkularne ekonomije danas nam otkrivaju da li će pandemija usporiti tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, na kome leži najveća odgovornost, u kojim oblastima će se otvoriti nova radna mesta i šta bi savetovali Srbiji na putu ka cirkularnoj ekonomiji.

Pandemija koronavirusa je na mala vrata vratila plastiku za jednokratnu upotrebu. I izazvala bojazan da smo se vratili nekoliko koraka unazad. Uprkos na prvi pogled opravdanoj brizi, izvršna direktorka Circular Change Ladeja Godina Košir smatra da je pandemija zapravo šansa za razvoj cirkularne ekonomije.

– Za vreme pandemije, osvestili smo koliko smo zavisni od globalnog tržišta i koliko smo ranjivi i osetljivi na zatvaranje tržišta. Videli smo šta znači kada Kina prestane da dostavlja i shvatili da treba da se oslonimo na sebe, da ono što imamo iskoristimo na najbolji način. To je način razmišljanja koji je dominantan u cirkularnoj ekonomiji i uklapa se u period oporavka posle pandemije, jer svakom se javlja misao da ako mu, primera radi, Italijani ne dostavljaju brašno za pastu, može da se okrene i lokalnim proizvođačima – priča Ladeja Godina Košir.

Slažu se sa njom i u slovenačkom Ministarstvu za ekonomski razvoj i tehnologiju gde pandemiju vide kao mogućnost za ponovno promišljanje načina na koji proizvodimo, distribuiramo, kupujemo i trošimo stvari.

– Trendovi na koje su uticala naša ograničenja izgleda da favorizuju cirkularnu ekonomiju, na primer lokalnu proizvodnju, kratke lance snabdevanja, smanjenu zavisnost od granica, pojačan značaj usluga – kažu za naš portal u Ministarstvu.

Gde je Srbija u svemu ovome? Naša zemlja ima veoma nisku stopu recikliranja otpada, svest o zaštiti životne sredine nije naročito razvijena, ne postoji sistemski pristup, već pojedinačni dobri primeri, ali situacija je ipak bolja nego pre nekoliko godina kada pojmovi cirkularna ekonomija i Srbija nisu mogli da se nađu u istoj rečenici.

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije je u maju usvojilo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju u čijoj pripremi je učestvovala i Ladeja Godina Košir. Otkriva nam da se tokom radionica organizovanih tim povodom, razgovaralo o infrastrukturi za upravljanje otpadom i značaju komponente poverenja. U praksi to znači da je važno da građani veruju da, ako oni već ulože napor da sortiraju otpad, neće sve na kraju završiti na jednom mestu.

– Srbiju vidim kao državu koja ima mnogo uspešnih inicijativa u oblasti cirkularne ekonomije. Kad je počela kovid kriza, vaša Privredna komora je bila prva koja je napravila otvoren poziv za dobre prakse. Kada smo prošle godine radili na Mapi puta za Srbiju, videli smo da ima znanja, volje, ima i problema naravno, ali ako se sve dobro organizuje i dobije podrška vlade, onda ima nade da se ta priča dobro realizuje – kaže Ladeja Godina Košir.

Prema njenom viđenju, prvi korak je da se iskomunicira Mapa puta da bi se videlo da postoji konsenzus oko nečega i da to nije samo priča za Ministarstvo životne sredine, već za celu državu. Drugi korak je da se napravi centralna tačka oko koje bi mogle da se udruže sve prakse i organizacije, kako bi svi, od Privredne komore i UNDP do ostalih aktera, bili ispod jednog krova, gde bi se znalo ko šta radi.

– Onda ide faza Akcionog plana koji treba uskladiti sa evropskim i pravljenje konkretnih projekata. Finansiranje je tu. Vi kao država koja se pridružuje Evropskoj uniji imate još više mogućnosti za sredstva. To je pristup odozgo na dole. Istovremeno, treba vršiti monitoring o malim stvarima na terenu, praksama među građanima i njih uključiti u dalje korake – napominje direktorka Circular Change.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je nedavno izračunala da bi cirkularna ekonomija u Srbiji mogla da otvori 30.000 novih radnih mesta. Koja su to nova radna mesta – diskusija je koje je veoma živa i na evropskom nivou. Statistički, poslovi su se najviše odnosili na područja upravljanja otpadom, primećuje naša sagovornica.

– Ali, u cirkularnoj ekonomiji prva stvar je kako dizajniramo stvari. To znači da svi dizajneri i kreativci koji razmišljaju izvan kutije imaju mesto u ovom lancu. Zatim, potrebna je radna snaga u oblasti popravljanja. U našem regionu imamo dosta ljudi koji znaju sa rukama, što se nije tretiralo kao vredno, a sad vidimo koliko znači. Tu su i poslovi iz digitalnog sektora. Treba programirati aplikacije ili algoritme koji prate gde, na primer, ide ta hrana koju nismo bacili. U svakom segmentu možemo naći nova radna mesta – jasna je Ladeja Godina Košir.

Kako to izgleda na terenu najbolje zna Primož Cigler, vlasnik prve prodavnice u Sloveniji bez plastične ambalaže. Onima u Srbiji koji razmišljaju o sličnom poduhvatu savetuje da se pripreme na težak posao. Na mesece, i verovatno godine, teškog posla.

– Izađite na tržište što je pre moguće. Izgradite onlajn prisustvo pre nego što otvorite radnju. Iznajmite prostor na dobroj lokaciji. Tražite pomoć i učite od ljudi koji su već u biznisu, od nas ili nekog ko vodi sličnu radnju. Ne potcenjujte činjenicu da je ovo i dalje biznis. Ne možete platiti račune ljubavlju. Neko iskustvo sa preduzetništvom je neophodno, rekao bih. Ili barem nađite sebi dobrog mentora – kaže Primož i dodaje da se težak rad isplati kada znate da radite nešto dobro, nešto što ne doprinosi degradaciji planete na kojoj živimo.

I kad se crta podvuče – ko je zapravo najodgovorniji za prelazak na cirkularnu ekonomiju? Naši sagovornici ne dele isto mišljenje.

Tamara Vidic Perko iz firme Voka Snaga koja rukovodi najvećom fabrikom za upravljanje otpada u Sloveniji, kaže da postoje četiri stuba za uspostavljanje efektivnog sistema za upravljanje otpadom koji će omogućiti tranziciju na cirkularnu ekonomiju. Prvi korak ka funkcionalnom sistemu za upravljanje otpadom je ambiciozna nacionalna i opštinska zakonska regulativa koja proizilazi iz evropskog zakonodavstva. Drugi korak su inovativne i održive tehnologije i infrastruktura za upravljanje otpadom, kao i brzi, jednostavni i pouzdani servisi za prikupljanje otpada.

– Treći su efektivni kontrolni mehanizmi, a četvrto je komunikacija koja će omogućiti razgovor sa građanima i uputstva o svim aspektima upravljanja otpadom. A postoji još jedan važan faktor – politička volja – kaže Tamara Vidic Perko.

Prema mišljenju naših sagovornika iz Ministarstva za ekonomski razvoj i tehnologiju, za prelazak na cirkularnu ekonomiju važne su sve karike u lancu – građani, biznisi, nacionalna i lokalne vlasti. I baš zato što su svi važni, u Ministarstvu su uspostavili inovaciono partnerstvo strateškog razvoja koje povezuje kompanije, istraživačke organizacije, državu i druge ključne igrače.

– A naravno da najveća odgovornost za razvoj cirkularne ekonomije leži u vladi koja uspostavlja okvire u vidu strategija, planova, zakona, fiskalnog okruženja – dodaju u Ministarstvu.

Bez države se ne može, slaže se Ladeja Godina Košir, ali ne mora ona biti u samom centru pokretanja tranzicije. U Holandiji je, podseća, sve počelo od biznisa, a u Finskoj je glavni pokretač tranzicije inovacioni fond.

– Uloga građana je veoma važna, ponekad nismo ni svesni koliko te naizgled male inicijative mogu da preokrenu kulturu. Ali, ne sme se odgovornost prebaciti na građane. Rešenja treba da dolaze iz biznis sektora i da postoje olakšice od strane države – jasna je direktorka Circular Change.

Primož Cigler misli da vlada treba i može da tranziciju izvede najlakše i najbrže. Ali, veruje da će građani i biznisi zapravo biti faktori koji će suštinski napraviti promenu.

– Verujem da je najveća odgovornost na svakom pojedincu. Nema vlade bez ljudi. Nema država bez ljudi. Ako svako igra svoju ulogu i postoji opšta volja, biće lako napraviti veliku promenu. Do tada, svako uvek može da nađe izgovor za to što ne pravi prvi korak i da uperi prst u nekog drugog – zaključuje Cigler.