Savet stručnjaka kako sačuvati radna mesta kada je likvidnost preduzetnika i privrede ugrožena

Ono što je trenutno najvažnija tema među osnivačima preduzetnicima i privrednicima jeste tema poreza i doprinosa koji proističu iz radnih odnosa i tema kako sačuvati radna mesta u situaciji u kojoj je likvidnost preduzetnika i privrede potpuno ugrožena.

Za sve koji imaju više od jednog zaposlenog, Knjigovodstvena agencija Došen ponudila je nekoliko rešenja koja bi mogla da smanje troškove u narednom periodu, a koja se prvenstveno odnose na radno-pravne odnose i plaćanje poreza i doprinosa zaposlenima u narednom periodu.

Trenutno su u najvećem broju slučajeva isplaćene februarske plate i namirene obaveze prema državi.

Opšti princip je da se obračun poreza i doprinosa (PiD) i isplata plate za prethodni mesec moraju realizovati do poslednjeg dana narednog meseca. Dakle, u slučaju martovskih plata, poslednji dan do koga se mogu obračunati PiD i zarade je zadnji dan aprila.

- Uobičajeno je da se plate puštaju ranije – u tekućem mesecu ili prvim danima narednog meseca za prethodni, ali usmeravamo pažnju da kao poslodavac imate pravo da PiD i plate obračunate do kraja narednog meseca za prethodni mesec. Na osnovu naših informacija, većina klijenata i aktera u maloj privredi je odlučila da isplati martovske zarade bez promena, ali ostaje upitno da li postoji likvidnost da se za april i kasnije mesece plaćaju sve obaveze prema državi i zaposlenima, ukoliko se kriza bude nastavila. Upravo zbog toga razvili smo nekoliko rešenja i predloga - navode iz knjigovodstvene agencije Došen.

Kako navode stručnjaci iz agencije Došen, u cilju zadržavanja radnih mesta, očuvanja likvidnosti poslodavaca i zaštite prava zaposlenih, moguće je iskoristiti opcije koje izvor imaju u Zakonu o radu i Zakonu o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje.

Opcija 1 – Obračun doprinosa na minimalnu osnovicu bez isplate plate

Ova opcija preporučljiva je jer zaposlenom u potpunosti čuva status osiguranika zdravstvenog osiguranja, čuva radno mesto, predstavlja najveću uštedu poslodavcu i radnik zadržava pravo na zaradu koja je definisana ugovorom o radu, koju je poslodavac u obavezi da isplati u onom trenutku kada bude bio u situaciji da to može da uradi.

- Svoj zakonski osnov, ova opcija nalazi u članu 51 Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje. U stavu 3, člana 51 ovog zakona navodi se da ’ako poslodavac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa’ - objašnjavaju iz agencije Došen.

U takvom scenariju radnici ostaju zaposleni, imaju status osiguranika zdravstvenog osiguranja i nakon prolaska teškog perioda, imaju pravo na platu koja im je definisana ugovorom o radu, samo što će tu platu poslodavac isplatiti kada bude bio u mogućnosti. Kada bude bio u mogućnosti da isplati punu zaradu, biće u obavezi i da plati razliku poreza i doprinosa na zaradu definisanu ugovorom o radu.

Dakle, na osnovu ove opcije, poslodavac u stvari odlaže svoje obaveze za vreme kada vanredno stanje i/ili loša poslovna situacija budu prošli. Do tada se mogu očekivati i rešenja koja bude predložila Vlada republike Srbije.

- Na osnovu člana 51 Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, poslodavac koji nema novac da obračuna pun iznos poreza, doprinosa i zarada, može da obračuna doprinose prema trenutnoj najnižoj osnovici za obračun doprinosa (25.801,oo dinara). Iznos tih doprinosa bi bio 9.430,27 dinara - navodi se.

Opcija 2 – Opcija aneksiranja ugovora o radu na pola radnog vremena

Na osnovu člana 171 Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu uslova rada, tj. aneks ugovora, kako bi se promenili bitni elementi ugovora o radu – u ovom slučaju prvenstveno radno vreme i iznos zarade. Osnov za skraćivanje radnog vremena jeste regulativa koja preciznije definiše postupanja u vanrednom stanju (trajanje policijskog časa, ukidanje javnog prevoza i sl).

- Usled tih novonastalih uslova, ukoliko poslodavac donese odluku da nastavi sa radom, potrebno je hitno doneti odluku o skraćenju radnog vremena usled vanrednog stanja i u skladu sa njom ponuditi zaposlenima aneks ugovora o radu u kome će se na osnovu člana 33 Zakona o radu (tačke 9 i 10), definisati novo nepotpuno radno vreme i novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora - objašnjeno je.

U ovom scenariju, zaposlenom se nudi aneks ugovora o radu, u kome se radno vreme ustanovljava na 4 sata dnevno (20 sati nedeljno) i u kome se definiše kao pola radnog vremena i u kome se navodi bruto zarada adekvatna polovini radnog vremena – 27.895,87 dinara u bruto 2 iznosu (ukupan trošak plate).

Računica za ovaj scenario,u slučaju minimalne zarade izgleda ovako:

- Nova neto plata – 16.920,60 dinara

- Porez i doprinosi – 10.975,27 dinara

- Ukupan trošak plate (bruto 2) - 27.895,87 dinara

U odnosu na sadašnju situaciju, gde ukupan trošak (plata i PiD) za minimalnu zaradu (tzv bruto2) iznosi 52.493,00 dinara, ovo predstavlja uštedu od gotovo 50%.

Po prestanku vanrednog stanja, biće moguće potpisati novi aneks ugovora kojim će se stanje vratiti na pređašnje.